Samurajski mač katana i njegova upotreba

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Nov 2015 23:21

Waldorf And Statler
Prvi kompozitni luk je nastao još u Egiptu, pre NE. Mongolski luk potiče od kineskog kompozitnog ali je bolji od njega što svi izvori potvrđuju (da ne ulazimo u analizu).

Glavna prednost mongolskog luka je vezana za juriš konjicom. Zbog kompaktnih dimenzija konnjanik je lako mogao da gađa strelama u svim pravcima i za razliku od engleskog "dugačkog luka" mogao je više strela da odapne u jedinici vremena.

Dopuna: 10 Nov 2015 23:40

CheefCoach

Drugi put postavljaš video AHF Rapier vs Katana sparring i zagađuješ temu. Drugi video nije loš samo nisu ravnopravni po oružju, ovaj koristi bambus da je bar uzeo boken (drvena katana) druga bi pesma bila. Treći video je umetnička verzija kata. Četvrti video je dobar za Diznilend. A peti nisam ni gledao.

Smarate me. Kako bi mi opisali ukus jastoga? Naslušao sam priča o jastogu i nijedna nije bila ni približno tačna jer je ukus rečema teško opisati.

Leonardo
Da li srednjevekovni evropski oklop pokriva sve delove tela? Koliko je vitez "brz" ili spor u oklopu. Jedan od osnovnih udaraca u kendu je sečenje ruke protivnika koja drži mač. Znaš li gde se udara? Na polovini nadlaktice - ako ima oklop odseći će mu ruku u nezaštićenom delu tačno tik do lakta, baš po vevama iz kojih se vadi krv. Koliko imaju kilograma ti oklopi koje preporučuješ? Hoćeli vitez posle pola sata borbe da traži čašu vode da mu donese samuraj?

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci neimenovani izvori rekli.. Kao i za sve ostalo.

Mongolski luk je samo marketinski naduvan, osim toga nema nekih izrazitih prednosti nad ostalim kompozitnim lukovima. U istoj kategoriji kompozitnih lukova u kojima je mongolski su i korejski, i persijski i turski lukovi, koji su svi po pojedinim parametrima bolji od njega, pa treba napraviti vrlo preciznu analizu po nameni i uslovima upotrebe. Van suvih predela mongolije, i upotrebe sa ledja konja, mongolski luk je prilicno losiji po svim paramtrima od recimo turskog luka, bez obzira na zajednicke korene.

A onda kada u obzir uzmes usku specijalizaciju svih kompozitnih lukova, teskoce u odrzavanju, njihovu izdrzljivost, upotrebljivost, i u igu ubacis engleski dugi luk, cela prica ode u propast, posto ni jedan od kompozitnih lukova ne moze da swe meri sa engleskim, bez obzira sto je on, gledajuci pojedinacno po pojedinim parametrima inferioran, bilo po procentu vracene energije lakoj streli, bilo po FD krivi. No kada se u obzir uzme peciznost, pouzdanost,. i sposobnost da se u kratkom vremenskom peridu naprave desetine hiljada lukova, engleski luk daleko prevazilazi kao oruzje za boljno polje sve kompozitne lukove.

Svi kompozitni lukovi su jako osetljive naprave, generalno manje perciznosti sto proiziliazi iz temperamnta i vece efikasnosti sa laganim strelama, a konjicki lukovi su tek posebna prica, namanjena upotebi na izuzetno lmalim rastojanjima, sa prilicno slabim silama natega i lakim strelama. Za razliku od engleskih lukova, koji su bili ekvivalent mitraljeza i poljske artiljerije iz prvog svetskog rata, konjicki lukovi su oruzja za uznemiravanje, pilagodjena udri i bezi taktici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Waldorf And Statler
Kakvi bre neimenovani izvori?? Otvaraš novu temu a ja sam umoran od ovoga što trenira tenis i meni koji sam trenirao Kendo priča priču o mačevima.

Nemoj da spinuješ - glavna prednost mongolskog luka je upotreba pri galopu konjice. Pola sveta su tako osvojili. Imaš na Mitbastersima epizodu kada su proveravali da li se sabiraju brzina konja i brzina strele. Zaključak - strele su posle nekoliko merenjea u proseku bile 50% brže kada su ispaljene sa konja u galopu nego iz mirovanja sa zemlje iz identičnog luka. Zbog brzine strele, mogolski lukovi su često probijali lakše oklope kao od šale.

Englski dugi luk je jedino dobar kao dalekometna artiljerija i ništa više!!!!!!

U prve tri bitke protiv Kineza, Mongoli nisu imali ni katapulte sve su pregazili konjicom. Najstrašnija konjica svih vremena zbog najboljeg luka za konjicu tog vremena pa ti meri uslove vlažnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U stvari Egipcani su prekopirali kompozitni luk od da li bese Mitana ili Hatita. Ali su dodali svoje lake dvokolice.

I ono prvo je bio video vojnicke sablje, a ne rapira.

Katana je nastala negde oko 1400-tih godina. Evo slike nekog oklopa iz toga vremena:




Nisu ni Evropljani sisali vesla, pa da ostavljaju tako nezasticene povrsine. Svuda ispod plocastog oklopa se nalazi zicani (a videli smo na predhodnoj strani da katane ne sece zicu bas tako dobro). I onaj vitez nece bas sedeti skrstenih ruku, vec ce se braniti svojim macem najbolje sto ume (a vitezovi su trenirali koriscenje maca od sedme godine zivota).

A i samuraj bi isao sa oklopom, pa bi bio nesto sporiji.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Nov 2015 0:18

Gvozdena reč ::Da li srednjevekovni evropski oklop pokriva sve delove tela? Koliko je vitez "brz" ili spor u oklopu. Jedan od osnovnih udaraca u kendu je sečenje ruke protivnika koja drži mač. Znaš li gde se udara? Na polovini nadlaktice - ako ima oklop odseći će mu ruku u nezaštićenom delu tačno tik do lakta, baš po vevama iz kojih se vadi krv. Koliko imaju kilograma ti oklopi koje preporučuješ? Hoćeli vitez posle pola sata borbe da traži čašu vode da mu donese samuraj?
Vojnici danas nose duplo više tereta, jer nemaju pomoćnike.

Samurajski oklop je složeniji za oblačenje i starije verzije su teže od onih po uzoru na evropski oklop (puna oplata za šlem i zaštitu torzoa, postavio sam sliku).

Vitezovi su morali biti toliko vešti da sa visine od recimo metar moraju biti u stanju da naprave salto unazad. Na konju toliko pokretni da se izviju u stranu i rukom dotaknu zemlju.

Kuvana koza ojačana metalom je toliko jaka da je mač neće proseći. Velika je razlika kad se nešto kreće i kad je fiksno, a onja koji zadaje udarac ima vremena da se namesti. Realna borba je daleko prljavija i pomalo nezgrapna u odnosu na zamišljene forme i kate.




Dopuna: 11 Nov 2015 0:25

CheefCoach ::Nisu ni Evropljani sisali vesla, pa da ostavljaju tako nezasticene povrsine. Svuda ispod plocastog oklopa se nalazi zicani (a videli smo na predhodnoj strani da katane ne sece zicu bas tako dobro).
I još prsluci od višeslojne tkanike, čime se dodatno apsorbuje udarac.

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, mikrimaus, CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::Бане сан, какву функцију имају ови силни рогови (као на подолском говечету) на шлемовима? Неку церемонијалну, или ради препознавања у борби (нека препотопска врста ИФФ уређаја насталог касније)?

Мислим да ипак није у питању показивање брачног стања...Одговорено, али да додам и својих 5 копејки!
Рогови, јастози, свакојака чуда, махом упадљива... У хаосу битке ваља, из суженог погледа сопствене кациге, разликовати своје од њихових. Као фигуре, рогови, такође и перје свакојако и разнобојно на витешким кацигама. Хребљановићу Лазару кнезу беше на грбу кацига капиталац! Без утицаја Милице, ствар стила. И покојни госн Жутић ју је фасовао од костимографа, колико се сећам...
Јапански оклопи су били "плетени" тј преплитани-челичне шипке, свила, бамбус.
Боја свиле је такође указивала на припадност, а поврх свега и европском оку апсурдне заставице (вала и заставе озбиљне површине) накачене на леђа.
Шаренило горе но са дресовима и грбовима клубова неке општинске лиге.
Да ствар не буде лишена додатних компликација, ни Јапанци нису били лишени институције мародера, који су и без лепих "ромобила" обилазили бојишта и разбојишта, прикупљали са мртвих и рањених вредне и употребљиве (макар рециклажи подобне ) делове опреме.
Камулатори, старо гвојзе, маринијум, катане, стаааре оклопе купујееем!
Лепа грана мале привреде радила је на крпљењу, гланцању и рециклажи.

Има лепа легенда о старом мегданџији у чувеном оклопу, од чије саме појаве пола душмана умире од страха. Превари се чича, нахвата га момче голобрадо да му позајми опрему за следећу битку.
Клинац се у славном оклопу добро показао, док је велики самурај у опреми анонимца, иако се борио као никад у животу, био исецкан као главица футошког купуса.

Чика Хонда, Токугавин генерал, био уз "тату" док је још био анонимни клинац из безначајног клана, па до краја. Чувена кацига са јеленским роговима, бубњева Дарквуда се није сетио?


Опет он, на коњу, са чувеним му копљем "Томбогири" (секач вилиног коњица). Иначе, једно од три нај копља Јапана икад . Врх му је сада део царске кућне збирке!
Заставе, барјаци, барјачићи, нема забуне ко су.

Двобој Лекса Саичића, добровољца у руској војсци (али и питомца Академије! ), одличног мачеваоца и јапанског официра. То да је Јапанац био баш самурај, звучи лепше али? Можда колико и Лексо (средњовековни) витез. Док се на руској академији (као и већини западњачких тадашњих) озбиљно учило и вежбало мачевање, за будућу господу официре, Јапан се пребацивао на модернизацију и помало комплексашки одрицао традиције средњовековља.
Ето, данас се код нас тренира кендо, а чик да се појави било ко са иоле сувислом идејом о раду јатаганом? Одбацили, укинули и заборавили. Још и срамота, секли и скупљали главе, као клинци сличице Сунпђер Боба, једино је албум био друкчији.
Кенђуцу (делио се на 6 старих школа, са сијасет огранака и подваријанти), сигурно није био једино што се учило.
Такеноући Ханган Рју, самурајска школа клана Токугава, на пример, имала је 25-30 "предмета" са подгрупама:
1. Хеихо гаку (стратегија) : Sayu-sesso gaku, Sayu-miso-gaku, Fudo-rittai-gaku, Kokushaku-gaku, Ran-un-fudokaku-gaku, Rin -un-gaku и тако даље!
2. Iai-jutsu : za-iai, tachi-iai, bajo-iai, kodachi-iai, cooto-iai...
3. Boo-jutsu (борба, тј вештина штапом ):Furi-boo, nage -boo, san-kaku-boo, kirinage-boo, bundoo-boo, nitoo-boo...
4. Han-boo-jutsu (борба "полуштапом"), такође сијасет варијација
5. Tessen-jutsu (вештина баратања и борбе ратном, гвозденом лепезом); опет са гранама и огранцима...
6. Jutte -jutsu (вештина баратања са "ђуте", челичном мочугом )...
7.Kusarigama-jutte-jutsu (кусаригама и ђуте) ...
8. Jujitsu
9.Shuriken-jutsu
10. Bokutoo-jutsu
11. Kodachi-jutsu
12. So-jutsu (копљаништво)
13. Ingyo-jutsu
14. Naginata-jutsu
15. Kisha-jutsu (коњичко стреличарство)...
16. Tatami-gaeshi-jutsu
17. Kogusoku
18. Kenbu...
Још и ПЛИВАЊЕ У ОКЛОПУ! Па ритуали с освртом на бон-тон, музичко (свирање неколико инструмената, но плес и песма), калиграфија, чајна церемонија, аранжирање цвећа...
Све то није било акредитовано "по болоњи", већ суровом праксом. Повреде, па чак и смрт на обуци су били нормални, а касније пракса је потвђивала или оповргавала вредност, тј употребљивост школе.

Кад поменух клинце, гледам девојчицу, свака част, веома атрактивно, да не кажем естрадно. Шта ТО заправо треба да представља, некакав азијски панкратион уз ритмичку гимнастику?
Ко год се потрудио да је увежба, могао је да јој покаже да сечиво не носи заденуто наопако.
Бацање каније, хм? Јесте да смета, али некада је "душа самураја" била комплетно светиња и табу. Нечији чак и случајан додир каније беше довољан разлог за одсецање главе (несамурају), или излазак на мегдан ако је скрнавитељ одговарајућег статуса. Превише атрактивног, али несврсисходног витлања, американизовано и тетатрално за мој укус, али срећом, не питам се...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gvozdene sablja je i lakša i brža od dvoručnog ili jednoručnog dvoseklog mača. Dvoručni dvosekli mač je u prednosti nad sabljom po snazi jer alo ne preseče oklop npr. ruke jednostavno će polomiti koske. Katana je lagana i brza bez obzira što je dvoručna sablja/mač. Gledao sam na netu dokumentaras šamšir protiv rapira gde se vidi koliko je zakrivljena sablja u prednosti jer sa njom su mogli da seku i ubadaju dok je rapir mogao da ubada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pein ::Gvozdene sablja je i lakša i brža od dvoručnog ili jednoručnog dvoseklog mača. Dvoručni dvosekli mač je u prednosti nad sabljom po snazi jer alo ne preseče oklop npr. ruke jednostavno će polomiti koske. Katana je lagana i brza bez obzira što je dvoručna sablja/mač. Gledao sam na netu dokumentaras šamšir protiv rapira gde se vidi koliko je zakrivljena sablja u prednosti jer sa njom su mogli da seku i ubadaju dok je rapir mogao da ubada.

Ali je Rapir duzi, i ako su oba maceovaca slicne vestine, onaj sa Rapirom obicno pobedjuje. Inace Rapir je oruzje kreirano za duele, a sablja je za borbu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cheef ako su slične veštine pobediće onaj mudriji ako zna da iskoristi mane svog neprijatelja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izpevrtao sam na brzinu dostupnu literaturu, nigde ne nadjoh "dvoručnu sablju"!

Da su se samo jednom ukrstili putevi zapadnih vojski i samurajskih, i jedna i druga bi razvile neko novo oružje, taktiku ili tehniku za borbu sa onim drugima.

Japanci su imali oružje pogodno za rnjanje sa Kinezima i Mongolima (bili su gadne naravi pa su malo-malo kretali preko mora, na istok...), katana je bila i jeste pešački mač jer je japanska vojska napadala i branila se uglavnom pešice, konjica je bila sekundarni (a sa pojavom artiljerije i sprava za bacanje svega i svačega) i tercijarni rod vojske. Konj je bio ogromni luksuz u Japanu, rezervisan samo za najviše i najcenjenije, izmedju ostalog i zbog toga što mnogo jede (kažu, stavi pred njega kola sena uveče i on to do zore prebaci iza sebe...)
Tako bar kažu knjige starostavne.

Zapadnjačke vojske su se mlatile izmedju sebe, a englezi su, neopterećeni japanskom tradicijom, smislili (šta smislili, ukrali ideju!) dugi luk kao idealno sredstvo za borbu protiv vitezova i njihove pratnje (slabije oklopljene - zato je i stradala, a sigurno mnogo siromašnije. Bolje zarobiti nekog sa zvučnim imenom i razmeniti ga za pare, nego to isto uraditi sa nekim peračem kopita na vitezovom konju, sem ako ti nije potreban neko za okopavanje njive sa repom...). Zato su i zapadne vojske razvijale taktiku manje više neorganizovane borbe pojedinaca. Japanci su, svojim pokušajem da uniformišu, održavaju signalnu vezu (zastavice i zastave, dimni signali u borbi i slično...) delovali uniformisanije i urednije.

Na sreću obeju strana, nije došlo do sukoba, sve do 1941. godine - a tada je samurajski mač bio samo deo opreme koji je podvlačio tradiciju, potreban kao sedlo na mangulici. Ne računam kratak susret sa braćom Rusima početkom veka...

Nisam čitao, je li Lekso sredio protivnika?