offline
- Pridružio: 29 Okt 2009
- Poruke: 44
|
Rekao sam to što sam rekao, i Katana, kako najjevtinija, kineska, ima kod mene dole pod zgradom jedna kineska za 500 dinara, tako i bilo koji od najčuvenijih sedam ili osam starih mačeva japana, koje čak ni amerikanci nisu uspeli "Osloboditi" tokom WWII toliko su ih ljubomorno čuvali, podležu istim zakonima fizike, ako se saviju više nego što . . .PUĆI ĆE SIGURNO.
Izrada mača, tehnološki apsurdan proces, u jednom jedinom komadu čelika, koraju se rešiti dva zahteva, jedan za tvrdo zakaljenom udarnom oštricom, preko 65 HRC a drugi za relativno mekim i savitljivim ledjima od 40 HRC, ili manje.
Japanci to postižu selektivnim kaljenje, putem obloge od gline i ugljene prašine, kojom premazuju ledja sećiva, pa kada se isto potopi u vodu, oštrica se hladi brže a ledja sporije, i to je to. . .
Bilo je nekoliko metoda izrade Japanskog mača, od najprostije Dleto metode, gde se skupa traka kvalitetnog čelika jednostavno kovačkim varom spoji sa jevtinim gvoždjem, kod nas u evropi, to su Dželatski mačevi, pa preko metode presavijanja V lamele čelika preko gvozdenog jezgra, a što se presavijanja tiče, kažu da je optimalno samo oko sedam osam puta to je negde oko 320 slojeva, da sad ne računam, a sve preko toga gubi smisao, a inače, homogeni komad čelika, daje se daleko lakše zakaliti od laminata, i daleko je pogodniji za oštrenje u mikropreseku, a nasuprot tome, laminat čelim, daleko je žilaviji i pogodniji za naprezanja u borbenim uslovima.
E kako ni Japanci, u ratu sa drugim japancima, pa i mongolima i kinezima, verovatno iste nisu svetili svetom vodom, i počinjali borbi sa mirisanjem cvetova trešanja, tako ni katane 16 I 17 veka, ni izbliza nisu bile toliko dobre kao sablje Tači Kamakura perioda.
Ostalo je samo mitologija, i katana puca kao i svako drugo čelično sečivo . ..
Dopuna: 29 Okt 2009 21:09
vathra ::sebab ::nisam ja ni rekao da katana lako puca - to je vrhunski mac, nema price...
ali, vrhunska katana se tesko pravi - proces je komplikovan i dugotrajan, a o glacanju da ne govorim.
ma bio je neki sajt, mislio sam da sam ga snimio, ali izgleda da nisam. jezgro je uvrnuto, od dve sipke jedne sa velikim % c, a druga sa malim, to se onda kuje i oko toga se kuje ostrica sa dve trouglaste sipke celika sa mnogo c. posle kaljenja i otpustanja dobijes tvrdu ostricu i relativno zilavo jezgro.
ovaj test sa browningom je atraktivan, ali se isto dobije kad pucas u mrezu od sipki debljine 5 mm od patentiranog celika. treba pogoditi odredjenu sipku, a i kad je pogodis moras da je potrefis bas po sredini da bi pukla. inace se savija. katana je pri tome i dosta deblja, a ima i ostricu,sto joj povecava sanse za "prezivi".
Ne, ne nisi ti rekao, Valentin je par postova ranije, i to velikim slovima.
Danas se prave uglavnom one skuplje katane, više kao umetnička dela, verovatno se neće ni koristiti. Sa druge strane, stari proces proizvodnje ostalih mačeva je uglavnom izgubljen, nažalost.
Za vikinški mač, vrlo interesantno, znači i oni su pravili kompozitno sečivo? Kaljenje je pretpostavljam na celom maču, nije selektivno.
Ima još videa sa katanama, jedan je sa pištoljskim zrnom, pa sa waterjetom itd. Zanimljivo za gledati, još lepše videti kako japanci čuvaju svoju tradiciju.
Mada, što se tiče čuvanja tradicije, mislim da je daleko bitniji sistem školovanja majstova, prethodno opisan.
Vikinški mač pravljen je kako od gvoždja, tako od "Laminata" a verovatno i primitivnim "Damasciranjem" skivanjem kovačkim varom dve uvijene žice gvoždja i čelika . . . u svim dostupnim kombinacijama.
Vikinški mačevi, nalazili su se po celoj evropi, pa čak i u Vojvodini i Srbiji.
Bili su prvenstveno inerciono oružje, opredeljeni za UDAR, ne jabukom mača, ko kod sveborovaca, nego udarom sečiva, koje je bilo relativno "Oštro" ali je radilo posao na tadašnjim lakim oklopima, a što se boda tiče, jeste da je efikasan, ali je udar daleko efikasniji. . .
Karakteristika vikinškog oružja je i ta da su to bili teški mačevi, oko jednog i po do dva kilograma, i za njihovo korišćenje je trebalo podosta snage . . .ali i efikasnost je rasla , upravo zbog toga.
Postoji jedna tipologija, gde je izvršena podela na desetak vrsta i jo najmanje dva puta toliko podvrsta vikinških mačeva, ima je i na internetu. . . .
I poslednje, od Vikinga smo izgleda pazarili, onaj čuveni žljeb na sečivu, koji služi samo za ukručenje sečiva i ni za šta drugo, a kasnije, poput oluka na jevtinim bajonetima služio je i za olakšavalje sečiva. . .
Nordijska tradicija . . .
|
