|
Poslao: 08 Jul 2017 11:23
|
offline
- djboj
- Super građanin
- Pridružio: 06 Jul 2010
- Poruke: 1282
|
„Са преласком из Старог у Средњи век, а поготово у вези са највећом миграцијом племена и народа у свеукупној историји, покретом који називамо уобичајеном синтагмом Велика сеоба народа и који је трајао столећима, долази до вертикалне транслације градова. Блистави антички градови, раскошних улица, пространих тргова и велелепних храмова, обично смештени у питомим удолинама и на заравњеним површинама, све више уступају место знатно другачијим фортификацијама. Долази време скучених тврђава које се пењу у висине и настањују на кршевитим планинским хрбатима. Оне се граде превасходно да би могле да одговоре на два важна захтева: одличан преглед околине и неприступачност, што је само други назив за тешку освојивост. Градови – није реч о метафори – све више постају налик на орловска гнезда.”
Извор: Радивој Радић, Страх у позној Византији (1180-1453), Еволута, Београд 2014.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2017 12:34
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11645
- Gde živiš: Vranje
|
Ovo je vojni forum, pa ovo nije off
Na "vertikalno pomeranje gradova" utiče i ono što sam, pre sto godina učio iz predmeta Vojna istorija - pešadija postaje sekundarni rod vojske, a pojavljuju se vitezovi, konjica, opsadne sprave itd. itt. Više nema slobodnih ljudi, a postoje vlastela, sveštenici i kmetovi, čija je sloboda varirala od nikakve do relativne, (nazivi tri staleža su se razlikovali od naroda do naroda)
U pešadijskom stroju falange mogu da se tuku samo dobro uvežbani ratnici. Čija obuka je trajala ili vrlo dugo, ili ceo život kao kod Spartanaca.
Luk može da nateže seljak, pa i da gadja i obori viteza (ako promaši, zbriše u neki grmljak). Uostalom, mogli ste svojevremeno da pitate onog francuskog kralja koji je vodio svoju konjicu, gde ono beše... zaboravio sam, a mrzi me da tražim. Uostalom svi znate o čemu sam mislio, samo čitajte "Henrija Petog" ...
Kamenčuge sa zidina nekog "Orlovog gnezda" može da baca svako ko može da je podigne. Da sipa vrelu supu, čaj ili vodu za pranje nogu - ne verujem u onu priču o vrelom ulju...može bilo ko - samo lonac treba predvideti za sipanje tečnosti preko zidina.
Nema prednosti napadačeve konjice, nema prednosti pešadije - dovoljno je imati hrane i vode da se izdrži opsada.
Da se ne za***avate sa Šekspirom, pročitajte kako je čelnik Dadara (jajara jedna...) odbranio grad. Uglavnom se tako radilo, bar prema pisanju istorijskih knjiga.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2017 15:05
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Za mlađe, Dobrlo Nenadić: Dorotej
a drugo je Edžinkort, tj. Aženkur.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2017 15:15
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11645
- Gde živiš: Vranje
|
Iz nekog razloga kroz pamet mi se motalo Hestings (čak nemam ni pojma kako se to stvarno piše), iako sam znao da nije tačno, a vidiš Aženkur sam potpuno zaboravio (osim Šekspira). Krečana, ništa drugo. 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2017 20:27
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 18551
|
Оф..
Citat:Из сремских њива ниче царска палата
Спектакуларно откриће у Сирмијуму, некадашњој римској престоници на периферији Сремске Митровице
АРХЕОЛОШКИ српско-аустралијски тим грозничаво копа у јари и прашини њива локалитета Глац на периферији Сремске Митровице откривајући легендарни комплекс палате римског цара Максимијана Херкулија. Кад је овог прослављеног војсковођу рођеног у сиромашној породици у античком Сирмијуму за савладара изабрао император Диоклецијан, овај је на имању, где су му родитељи били надничари, подигао велелепну палату, а свој град учинио престоницом западног дела царства.
Дуже од пола века су безуспешно српски, амерички и француски научници, вођени записима римских историчара, покушавали да на подручју Сремске Митровице лоцирају Максимијанову царску резиденцију.
Да је потрага најзад довела до циља показали су монументални остаци које је пре неколико дана, на дубини од око метар и по, открио научни тим који предводе др Стефан Поп-Лазић, из Археолошког института у Београду и професор Ричард Мајлс, са Универзитета у Сиднеју. Реч је о зидинама које опасују двориште дуго 400 метара и широко око 300 метара, а у њему се сада ископавају масивни темељи зграде.
- Реч је је огромној грађевини, палати која се простире на много већој површини од очекиване - говори професор Мајлс. - Посебно је изненађење то што смо у остацима открили три археолошка слоја градње, што показује да су на овом месту људи живели много дуже него што се мислило. Ово је несумњиво било веома значајно место у Сирмијуму.
Он истиче да је за истраживача старог Рима привилегија да раде на српским локалитетима и с нашим археолозима.
- Србија је земља с изузетном историјом, баштином и стручњацима. За истраживача Рима у време позне антике најважније место у Римском царству! Одавде долази највише царева који владају из овдашњих престоница каква је Сирмијум, изузетно значајан град и за историју царства и за развој хришћанства. Цареви који су одавде потекли били су чврсти људи, потекли из сиромашних слојева али с изузетним способностима, који су до владарског положаја дошли напредујући у војној служби - каже професор Мајлс.
Овај стручњак, који пре професуре у Сиднеју дуго година предавао на унивезитету у Кембриџу, захваљујући сарадњи с др Поп-Лазићем дошао је на идеју да се укључи у истраживање Сирмијума, који је римски историчар из 4. века, Амијан Марцелин назвао "славном и многољудном мајком градова". О значају Сирмијума говори податак да је у њему рођено десет римских императора, а осам царева је боравило у граду од неколико месеци до пар година и одавде управљало империјом.
Та баштина је, нажалост, боље позната иностраној него српској јавности.
- Доласком аустралијских стручњака почела је нова епоха у истраживању Сирмујума, јер је професор Мајлс одмах рекао да га не занимају само научни резултати, већ једнако и конзервација и презентација оног што је пронађено. Неко ће се упитати зашто странци треба да нам откривају вредност наше баштине, али то је једноставно тако. Срећом, сад је дошло до великих промена, имамо велику помоћ и разумевање нашег министарства културе, а сарадња с реномираним стручњаком какав је професор Мајлс изродила је дугорочни међународни пројекат. О његовом значају говори и то што ће аустралијска министарка спољних послова током предстојеће посете Србији посетити наш локалитет - каже др Поп-Лазић.
До тада ће се много јасније видети комплекс чији се обриси и даље само назиру. Из земље провирују зидови дебели метар сазидани од цигала повезаних кречним малтером. Стручњацима ови фрагменти указују да су просторије палате могле да буду високе десетак метара.
- Грађевина је несумњиво имала резиденцијални карактер и била је врло луксузна. Специјалне опеке, које су приликом постављања на зид остављале слободан простор за циркулацију ваздуха, откривају да је зграда имала зидно грејање и вентилацију. Све то указује да је реч о палати неке изузетне личности, врло вероватно императора Максимијана Херкулија - каже др Поп-Лазић.
Досадашња истраживања Сирмијума извођена су махом у близини центра Сремске Митровице, где је утврђено постојање царске палате и стадиона-хиподрома, храма Јупитера, који је по величини трећи у Европи, осам ранохришћанских цркава... Актуелна ископавања на Глацу се изводе на простору који је до пре неколико дана био покривен непроходним жбуњем на рубу имању пољопривредног предузећа "Митросрем", које је тешко страдало у приватизацијама.
- Иронијом судбине, остаци палате налазе се тик уз савремене рушевине штала и свињаца - каже др Поп-Лазић. - Овде има бар десет година посла за велики тим археолога рестауратора и конзерватора, јер је замисао да овде буде прави царски архео-парк.
Чишћење и складиштење пронађених предмета
АКВАДУКТ
СРПСКИ научници наглашавају да је Сирмијум ископаван деценијама, али да презентација открића археолога није била на нивоу њиховог значаја.
Није искоришћена ни јака међународна културна и научна сарадња седамдестих година, кад су на овом терену боравили амерички и француски археолози.
- Саме локалне власти су дуго биле незаитересоване за богатство које имају. Чак су доста тога и уништиле. На пример, велики аквадукт са Фрушке горе, који је миниран да би његовим циглама поплочавали сеоске улице. Сада се то променило. Ископавања више нису сама себи циљ већ заштита и представљање јавности остатака града који је једно време био престоница Римског царства - каже др Стефан Поп-Лазић.
ОД НАДНИЧАРА ДО ЦАРА
ЦАР Максимијан Херкулије је подигао палату на имању бившег римског војника, где су његови родитељи били надничари.
- То нам открива велику вертикалну проходност тадашњег римског друштва у коме син надничара може да стигне до царског трона. То је време војничких царева, једне изузетне групе људи који су служили у истим легијама на истоку, а међусобно су се позанавали и ратовали заједно и на крају су завладали царством - каже др Поп-Лазић.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....ska-palata
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2017 20:41
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11645
- Gde živiš: Vranje
|
Seljaci u našim krajevima uglavnom nisu bili slobodni, što znači da su radili na tudjoj njivi, imali obavezu da rade na njivi vlastelina ili crkve odredjen broj dana itd.
I gde god su bili, šta god da su radili, podigne pogled da ispravi kičmu (taj bol, kako bole ledja posle samo jednog dana kopanja bilo čega mnogi nisu osetili, a stvarno je gadan) i tamo na vrh brda vidi vlastelinov zamak.
Gde ćeš veći psihološki pritisak od toga, da te podseti da ne smeš da spakuješ onaj par svojih krpa i da potražiš mesto gde je bolje...
Sveštenici i monasi, obavezni samo crkvi, takodje su, prilikom podizanja pogleda videli taj dvorac koji bi ih podsećao na to ko ima stvarnu vlast... (Kao što reče čika Josif "a koliko papa ima divizija?")
To je još jedan razlog koji mi pade napamet o "vertikalnoj selidbi" gradova.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jul 2017 20:56
|
offline
- djboj
- Super građanin
- Pridružio: 06 Jul 2010
- Poruke: 1282
|
Цитат РР-а ми се учинио пригодним након што сам видео слику Голупца из птичије перспективе.
|
|
|
|
|
|
|
|
