offline
- djboj
- Super građanin
- Pridružio: 06 Jul 2010
- Poruke: 1283
|
Orlovine - hronološki
U Malom Zvorniku otkrivena crkva iz šestog veka
NA lokalitetu Orlovine u Malom Zvorniku arheolozi su pronašli crkvu iz 6. veka, na iznenađenje stručnjaka, budući da su Južni Sloveni primili hrišćanstvo u kasnijem periodu. Da li je svetinja izgrađena u periodu Istočnog rimskog carstva i vladavine Justinijana, tek treba da se istraži. Sa lokaliteta gde su arheolozi otkrili crkvu veličanstven je pogled na Jerinin grad, Zvornik, Divič i Drinu.
– Ovo otkriće, čija „razrada“ sledi, veliki je događaj za naš grad i kraj, jer se naše pretpostavke, zasnovane na pričama koje su se prenosile „sa kolena na koleno“, potvrđuju – kaže Zoran Jevtić, zamenik predsednika opštine Mali Zvornik.
OPŠIRNIJE NA NOVOSTI.RS
Mali Zvornik: Nastavljeno istraživanje vizantijskih tajni lokaliteta Orlovine
Lokalitet Orlovine 2Pre godinu dana mediji su obelodanili vesti da je u Malom Zvorniku otkriven jedan od najvećih ranovizantijskih kompleksa. Unutar tvrđave nalazila se crkva iz reda većih sakralnih objekata tog vremena.
Lokalitet Orlovine, iznad naselja Vile u Malom Zvorniku, godinama je ostajao izvan pažnje arheologa. Otkriće crkve iz VI veka iznenadilo je stručnjake i pobudilo njihovu znatiželju da taj prostor podrobnije istraže. Docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta dr Dejan Radičević, rukovodilac istraživanja, stručnjak za srednjovekovnu arheologiju Istorijskog instituta u Beogradu Dejan Bulić, njegove kolege arheolozi Verica Tanasić i Nikola Vukosavljević, sa Teodorom Đurić, studentom arheološkog fakulteta, ove godine, od 9. septembra, na arheološkom nalazištu Orlovine nastavljaju radove na rekonstrukciji izgleda i veličine crkve.
Inicijativa za istraživanje potekla je od Dejana Pavića, prerano počivšeg profesora istorije iz Malog Zvornika koji je uspeo da zainteresuje opštinske vlasti da opredele novac za prva istraživanja arheološkog kulturnog nasleđa, u koja se uključio beogradski Filozofski fakultet. Budući da se sa druge strane Drine nalazi velika tvrđava, iz poznog srednjeg veka, stručnjaci su očekivali da će i na ovom lokalitetu pronaći objekte iz tog perioda. Na njihovo iznenađenje, otkrili su veliki ranovizantijski kompleks, čija gradnja odgovara vladavini cara Justinijana (527-565).
,,Reč je o izuzetno velikom utvrđenom kompleksu, koji se pruža sa vrha brega i zahvata sve padine koje idu prema Drini’’, istakao je u prvom obraćanju novinarima, u oktobru 2013. godine, rukovodilac istraživanja dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta. ,,Naša pretpostavka je bila da ćemo naći utvrđenje koje je iz istog vremena kao i zvornička tvrđava. Međutim, našli smo tragove iz znatno starijih epoha. Pojedinačni nalazi pokazuju da je vrh brega bio nastanjen još u praistoriji. Arheološki materijal pokazuje da je čitav kompleks sagrađen u VI veku.’’
,,U doba cara Justinijana, koji je rođen na našim prostorima, mnogo se gradilo na Balkanu. Osim Justinijane Prime, Caričinog grada, šest kilometara od Lebana, koji je nesumnjivo najveći kompleks podignut u to doba, obnovljene su mnoge stare tvrđave, a građene su i nove.
U sklopu te graditeljske aktivnosti podignuta je i tvrđava na Drini. Dosadašnja istraživanja potvrdila su da je reč o kompleksu koji se može svrstati u red većih tvrđava tog vremena na teritoriji Srbije. Sagrađena je na raskrsnici važnih puteva, a, kako je ta oblast bogata rudama, jedna od funkcija tvrđave bila je kontrola rudnika’’, objasnio je Radičević.
,,Prvi vekovi su najmanje poznati. Arheolozi su tokom istraživanja otkrili da je utvrđenje nastavilo da živi i u ranom srednjem veku. Pronašli smo grnčariju koja ne može biti mlađa od IX ili X veka’’, kaže Radičević. To znači da potiče iz vremena srpske srednjovekovne države, koja se razvija na tim prostorima. Period prednemanjićke Srbije je kod nas arheološki gotovo potpuno nepoznat. Praktično, najslabije poznajemo prve vekove srpskog trajanja na ovim prostorima. Odgovore na neka pitanja mogu pružiti buduća istraživanja ovog lokaliteta. Po rečima stručnjaka, objekti koji postoje unutar tvrđave dobro su očuvani. Zasada je najznačajnija crkva, koja, po svojim dimenzijama, spada u red većih sakralnih objekata tog vremena poznatih na teritoriji Srbije.
,,Crkva u Malom Zvorniku duga je dvadesetak metara, što je svrstava u red većih. Definisali smo njenu osnovu, znamo gde je bio ulaz, oltarski prostor, kako je stajala. Ipak, bez ozbiljnih sistematskih istraživanja ne možemo imati precizne podatke o izgledu, načinu zidanja, eventualnim fazama i pouzdanom datovanju. Još se pouzdano ne zna da li kompleks ima i objekte rezidencijalnog tipa’’. Radičević ističe da na vrhu utvrđenja postoje objekti većih dimenzija. ,,Utvrdili smo da se u sklopu kompleksa nalazi i ogroman rezervoar za vodu, prečnika 15 metara, što govori o velikom broju stanovnika i strateškom značaju tog mesta.’’
Među pokretnim arheološkim nalazima, otkrivena je grnčarija, kuhinjska i trpezna, gvozdene i koštane alatke, kao i drugi predmeti za svakodnevnu upotrebu.
,,Pronašli smo lepe staklene posude, koje potvrđuju visok standard stanovništva. Posebno nam je bilo interesantno što su svi prozori bili zastakljeni u to vreme. Očekujemo da će nalazi biti bogatiji kad počnu iskopavanja, a očekujemo da ćemo u crkvi, sudeći po njenim dimenzijama, pronaći vredan crkveni nameštaj i mobilijar’’, rekao je Radičević, u obraćanju medijima kojim je zainteresovao stručnu javnost, ali i lokalno stanovništvo koje u bliskoj budućnosti može očekivati posetu brojnijih arheoloških timova .
Izvori: Večernje Novosti / Loznica Info
Foto: Milica D. Pavić
Локалитет Орловине у Малом Зворнику: Велико византијско и српско преднемањићко насеље
Новинарска екипа продукције ..Путописи живота“ снимила је у Малом Зворнику емисије о успесима археолога и ентузијаста који су открили велико византијско и српско преднемањићко насеље. Стари грудобрани, зидови и ровови плене величином и лепотом. Археолози су се нашли пред загонетком кад су у шумском зеленилу открили монументалне рановизантијске зидине и грађевине подигнуте у доба цара Јустијана, као и око три века млађе српске грудобране, зидове и ровове који и после 1.000 година запуњавања ерозијом запрепашћују својом величином.
Археолози су на врху Орловина који доминира над окуком клисуре Дрине код Малог Зворника открили остатке два тајанствена утврђена града. Први је огромна византијска тврђава из VI века чије су се моћне зидине лепезасто спуштале стрмином око 700 метара до тадашњег пристаништа у малозворничком приобаљу. Други је српски град који је, према досадашњим налазима, овде постојао у преднемањићком периоду током IX и X века на простору око врха Орловине.
Седамдесетих година прошлог века, археолог Миливоје Васиљевић обавио је археолошка рекогносцирања на подручју општина Средњег Подриња и том приликом констатовао да се изнад градског центра Малог Зворника, на вису Орловине (кота 302 m) и западним падинама налазе остаци средњовековног утврђења. Кота под овим бројем убележена је и на војној топографској карти из половине прошлог века. Локално становништво звало га је „Јеленин град“. Археолошко рекогносцирање је почетак теренског археолошког истраживања и обухвата преглед терена и бележење свих података који указују на места где се могу очекивати могућа налазишта.
На позив професора историје Дејана Павића из Малог Зворника, у јулу 2013. године обављен је први обилазак локалитета и том приликом је констатовано да утврђење захвата прилично велику површину. Са северне стране, стрмом падином, спушта се према Бучевском потоку, са јужне стране, готово вертикалном литицом према садашњем језеру, а са западне стране релативно благом падином према обали Дрине. Доњи град је троугластог облика, и у оквиру његових зидина налазило се највероватније градско насеље. Остаци јужног и северног бедема који се спуштају према Дрини, показују да се евентуални бедем обалом реке могао простирати и у дужини од преко 400 метара. Горњи делови локалитета делимично су под ливадама, а највећим делом под шумом и ретким растињем. На јужној ливади налазе се видљиви остаци велике грађевине за коју се претпостављало да је црква.
Захваљујући иницијативи професора Павића, уз подршку локалне самоуправе у Малом Зворнику, пробна археолошка ископавања обављена су у периоду од 16. до 28. септембра 2013. године. Неопходна финансијска средства одобрена су одлуком Општинског већа СО Мали Зворник, док су радови изведени у организацији Одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Др Дејан Радичевић, професор филозофског факултета, на Одељењу за археологију, руководилац је истраживања.
НВО ,,Удружење грађана за проучавање прошлости и народне традиције на подручју општине Мали Зворник“ успешно је окончала пројекат финансиран из буџета Општине Мали Зворник.
,,Код аутобуске станице постављена је огласна табла на којој је презентован ток истраживања на локалитету Орловине као и друга историјска истраживања, a доступни су и штампани флајери.
Следе активности на оживљавању музеја. Музејска поставка биће изложена у Библиотеци ,,17. септембар“, регистрованој за ту делатност прошле године (9102 – делатност музеја галерије и збирке).
Формирање музејске збирке се очекује након запошљавања одговорајућег стручњака који ће оживети огранак формиран у оквиру библиотеке. За расписивање конкурса чека се одобрење од Републике пошто је на снази забрана запошљавања. Општина је упутила захтев током јануара и чека се одговор.
Покренута је и процедура евиденције налазишта и стављање под заштиту као културно добро. Завод за заштиту споменика културе “Ваљево” са седиштем у Ваљеву надлежан је и за локалитет Орловине. Основна делатност ове установе је заштита споменика културе, просторно културно историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места.
У блиској будућности планиран је рад на конзервацији ископаног. За тај посао су потребне много већа новчана средства од оних која су уложена у ископавање. Како је напредак импресиван, надамо се значајнијој подршци одговарајућих институција“, истиче професорица историје Слободанка Павић, председница НВО ,,Удружење грађана за проучавање прошлости и народне традиције на подручју општине Мали Зворник“.
Фото: Милица Павић
|
