offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1270
- Gde živiš: Srbija
|
Pre neki dan u TREZORU fantasticno snimljen i sa tom nekom atmosferom stare skole RTBg, mislim da nije bilo ovde.
Dokumentarac, ali i vise od toga sa zapisima gde pored strucnjaka govore i lokalni mestani,
a pravac emisije cak u jednom momentu skrece u trilerske vode kad se govori o nelegalnim kopacima.
Emitovano 1998, verovatno snimano koju godinu pre, odlican zapis vremena.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
+ Sarkamen, reportaza o istrazivanju iz 2016 Misterija carske kule sa osam uglova
November 18, 2016 svettajni 0 Comments Carska kula, Šarkamen
Novo, po mnogo čemu jedinstveno otkriće na lokalitetu “Vrelo” kod Šarkamena, iznenadilo istraživače. Unutrašnjost kružna, a spoljašnost višeugaona.
Iako su prva sistematska istraživanja lokaliteta “Vrelo” u blizini sela Šarkamen kod Negotina, s kraja 3. i početka 4. veka nove ere, počela pre više od 20 godina, a 1996. u mauzoleju pronađen set zlatnog nakita carice-majke Maksimina Daje, zagonetka Šarkamena nikako da se odgonetne.
Arheolozi u šali često kažu kako je na Šarkamenu pronađeno više zlata nego keramike. I zaista, poslednjih godina otkrivaju se neki detalji koji nemaju s čime da se uporede, pa i tako dodatno doprinose misteriji samog mesta.
Lane je to bio vodotoranj, jedan od najočuvanijih na našim prostorima, a sada je to severna kula zapadne kapije koja je iznenadila istraživače.
– Iskopavanjem severne kule zapadne kapije došli smo do saznanja da je kula vrlo karakteristična zato što je kružna iznutra a osmougaona spolja. Šta je tačno, zasada ne možemo da kažemo, jer ni kod nas, ni u svetu, nema analogije za ovako nešto.
Iskopan je ulaz u kulu, gde su stepenice koje su popločane opekom i iskopan je kvadratni kanal uz severni zid kule, čiju funkciju zasada ne znamo. Materijala ima izuzetno malo – kaže Marija Jović, master arheologije.
U novembru će se raditi geofizička prospekcija u unutrašnjosti lokaliteta, jer se veruje da i tu ima nekih objekata i da bi tu mogla da bude carska palata.
– Jugoistočni ugao utvrđenja sa jugoistočnom kulom je najmarkantniji objekat kada se približavate lokalitetu. On dominira Vrelskom rekom i na neki način je reper lokaliteta, pokazatelj da ste stigli na Šarkamen.
Planirano je bilo i da rekonstruišemo zapadnu kapiju sa dve kule, severnom i južnom, to su osmougaone kule, jer kroz tu kapiju se ide na deo lokaliteta gde se nalazi carski mauzolej, koji je takođe konzerviran i onda imamo tri celine koje su na tom putu posetilaca, juistočni ugao sa kulom, zapadnu kapiju i mauzolej – kaže rukovodilac radova na “Vrelu” dr Sofija Petković, viši naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu.
Utvrđenje datira s kraja trećeg i početka četvrtog veka
Šarkamenski kompleks, 100 sa 100 metara, predstavlja utvrđeni rezidencijalni kompleks koji je imao odbrambenu ulogu, ali je nastojao da svojom monumentalnošću pokaže da tu živi car.
“Vrelo” na svoju carsku ulogu podseća i zbog vodotornja, koji je kompleks napajao vodom, kontrolisao njenu protočnost…
– Tu su ostaci niša, lepi dovratnici, lukovi i drugi detalji koji su davali jednu posebnu crtu estetici ovog kompeksa. U svakoj od prostorija nailazimo na ostatke rušenja ovih građevina, a ove godine uočili smo postojanje crepova, što znači da je u izvesnoj meri barem deo objekta koji smo do sada otkrili bio završen – ističe Igor Bjelić, master arhitekture.
Svaki zid, svaki kamen ima svoju priču, pripovedaju arheolozi, jer nam čak i ruševine govore da li je neku građevinu srušilo vreme ili, možda, ljudi.
– Prezadovoljni smo učinjenim, jer je zaista urađeno više nego što smo planirali. Nadamo se da smo ovim našim iskopavanjem napravili dobru podlogu onima koji se bave zaštitom nepokretnih kulturnih dobara i da će se sada, posle dve godine pauze, ovo do sada iskopano konzervirati, jer je nepobitna činjenica da ono što je do sada zemlja čuvala, kad se iskopa brzo propada.
Suština je svakako da se sve ovo zaštiti, da bismo sutra mogli od toga da pravimo razvoj kulturnog turizma. Imamo podršku što se tiče sufinansiranja projekta istraživanja, ali potrebna nam je veća podrška po pitanju infrastrukturnog obezbeđenja, od izgradnje puta, osvetljenja, obezbeđenja i svega što je potrebno jednom lokalitetu da mu pružimo šansu da održivo može da se razvija i da opstane – kaže koordinator projekta, arheolog i viši muzejski savetnik Muzeja Krajine Gordan Janjić.
Ovogodišnje istraživanje trajalo je 42 dana i sa milion dinara finansiralo ga je Ministarstvo kulture i informisanja. Opština Negotin i Muzej Krajine su za ove namene izdvojili oko 400.000 dinara.
UDARNIČKI
Arheolozi su se tokom ove kampanje fokusirali na istraživanja jugoistočnog dela utvrđenja i unutrašnjost južne i severne kule zapadne kapije. Pomagala su im desetorica radnika.
Ovogodišnje radove, nažalost, obeležio je početkom avgusta vandalski čin tragača za zlatom u kome su nepoznati nepopravljivo uništili vodotoranj za snabdevanje vodom, jedinstven na našim prostorima. Tada su stradali i drugi objekti., zanimljiv tekst.
^^^
А – утврђење царске резиденције, B – царски маузолеј, C – консекративни тумул, D – платформа од камених плоча уз западну страну маузолеја, Е – касноантички објекат уз јужну кулу западне капије утврђења, F – металуршка радионица западно од меморијалног комплекса, G – објекат квадратне основе западно од тумула (зидана гробница?), H – економски објекат на десној обали Врелске реке, I – велика грађевина (базилика?) на левој обали Врелске реке и Ј – економски објекат (horreum?) северозападно од утврђења.
|
