Poslao: 05 Dec 2017 19:47
|
offline
- robertino
- Elitni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 2288
- Gde živiš: Rijeka
|
da li netko zna gdje se nalaze Ištvanove kule,
ako se ne varam jedna je u Zemunu, a gdje su ostale 3
thx
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 05 Dec 2017 21:35
|
offline
- yrraf
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Jan 2012
- Poruke: 2645
- Gde živiš: Loznica Srbija
|
One su izgrađene na četiri strane sveta u najudaljenijim tačkama tadašnje Mađarske države, tj. onoga što su oni smatrali mađarskim. E sad, na internetu stoji podatak da je samo ova u Zemunu sačuvana. Gde su bile ostale locirane, nisam uspeo da nađem. Pretpostavljam negde na granicama današnje Mađarske. Ne znam da li je bilo pomeranja granice na severu, istoku i zapadu posle rata, ili je Mađarska ostala u nekim okvirima koje je administrativno imala i u monarhiji.
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2017 21:59
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3561
- Gde živiš: ZR
|
Западна Угарска је данашња Словачка, Исток у Ердељу (Румунија), тако да је питање шта је уопште могло да остане у садашњој Мађарској?
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2017 23:07
|
offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
Sa Vikipedije:
Citat:Кула Гардош у Земуну, један је од седам споменика, потпуно различите архитектуре, којим је Краљевина Угарска желела да истакне своју хиљадугодишњу државност, (у раздобљу од 896. до 1896. године). Два споменика посвећена овој годишњици изграђена су у Мађарској, у градовима Опустасер и Панонхалм, два у данашњој Словачкој у градовима Нитра и Девин, један у Украјини, код града Мукачево, један у Румунији, код Барошева и овај седми који је земунска кула.[3]
Наиме Мађари су у оквири обележавања ове годишњице у Будимпешти подигли монументални трг и саградили још два споменика у Мађарској и Словачкој и још четири истоветне куле у четири града, на све четири стране света, на крајњим границама своје тадашње државе. Тако је Земун, као најјужнијем граду у поседу угарске круне, постао један од та четири града, у коме је изграђена Миленијумска Кула на Гардошу. Тим чином обележена је хиљадугодишњици боравка и владавине Мађара у овом делу Европе, који су мађарски краљеви, још из 11. века повремено сматрали својом краљевином (rex Pannoniae), себе називали панонским краљевима (rex Pannoniorum), а своју земљу звали Панонијом. Етноним Панонци се тако пренео и на све народе који су се за време сеобе населили у Панонији.[4]
Градња Миленијумске куле окончана је 5. августа 1896. године. Свечано отварање било је 15 дана касније. Тога јутра, одржано је и богослужење у свим земунским црквама.
Тада је уређен и мали парк око куле и унутар тврђаве, који је до 1914. године био пријатно шеталиште земунаца са којег се пружао прелеп поглед на Доњи град и Велико ратно острво и Краљевину Србију. На почетку Првог светског рата Миленијумски споменик је оштећен, када су јга аусторугарски војници користили као митраљеско гнездо.
Citat:Milenijumsko zdanje u Zemunu visoko 36 metara podignuto je na najistaknutijem delu Gardoša, u središtu zidina i ruševini srednjovekovne tvrđave Taurunum iz 9. veka, od koje su do danas ostale, samo ugaone kule i delovi odbrambenog zida.
Kulu su projektovali mađarski arhitekti, eklektički u mešavini istorijskih stilova, sa naglaskom na romanske elemente. Izgrađena je od kamena i opeke. Milenijumski spomenik u vidu kule – vidikovca, sa državnim obeležjima – grbom i orlom raširenih krila na vrhu, koji je bio orijentisan ka Balkanu, sa rasponom krila od četri metara, i pretećim pogledom prema Beogradu, na koji su Mađari polagali pravo.
S tim da je na vrhu kule bio Turul, a ne orao. Evo fotografija prvobitnog izgleda:
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2017 11:34
|
offline
- Aleksandar.M
- Počasni građanin
- Pridružio: 17 Mar 2013
- Poruke: 731
- Gde živiš: Beograd
|
^Kada se pojavilo novo resenje u vidu staklenog zida bio sam u najmanju ruku razocaran nikako mi se to nije uklapalo u koncept tvrdjave,najbitnije je da je sve to bilo netacno i da nece biti takvih resenja.
Prema informacijama koje sam dobio prvi zadatatak je bio napraviti temelj i izdici se iz vode s obzirom da je na tom mestu dubina do prvog cvrstog tla oko 5 metara i radjena je metoda betoniranje u mulju.
Samim tim materijali su nesto laksi i vezivace se sa prednje strane na prvobitni zid palate dok ce na drugoj strani biti povezani sa stenom i kulom br 2.
Pisao sam ranije da se za tu kulu nije znalo gde je ulaz u nju,odgovor je bio iz palate,mada je moguce da postoji jos koji tunel iz te kule koji ide ka gornjem gradu ali sve je to pitanje.
Jedna slika malo dalje od tvrdjave,avetinjski most kako ga zovu,napravljen za transport jalovine na ostrvo na sredini Dunava iz rumunskog rudnika bakra koji je ugasen,nasa strana je na tu deponiju stavila zabranu tako da je taj most i dan danas ostao nedovrsen i napusten.
|
|
|
|
Poslao: 06 Dec 2017 22:37
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
Kraj Valjeva lociran prednemanjićki grad i manastir o kom je pisao vizantijski car Vasilije Drugi
Reč je o strateški izuzetno dobro postavljenoj kasnoantičkoj, a zatim ranosrpskoj tvrđavici koja je kontrolisala važan put kroz klisuru reke Gradac - kaže arheolog dr Dejan Bulić iz Istorijskog instituta u Beogradu, koji je odmah izašao na lice mesta. - Uočili smo ostatke vizantijske i srpske keramike, ali to su samo preliminarni razultati. Trenutno su vidljivi samo obrisi ove utvrde koju treba istražiti, jer je očigledno reč o važnoj fortifikaciji koja je u doba kneza Časlava kontrolisala put između kolubarske nizije, Užica i Podrinja.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/akt.....iz-legende
|
|
|
|
Poslao: 08 Dec 2017 01:04
|
offline
- Levi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 12 Nov 2011
- Poruke: 589
|
Inače nedavna intervencija na Kalamegdanu spada u privremenu, montažni tip gradnje. i Ne treba se uopšte oko toga nervirati, to dodje i prodje.
U budućnosti Kalamegdan čeka na jako velike zahvate ali prvo da se srede ove manje a ništa manje bitne gradine.
|
|
|
|