offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1269
- Gde živiš: Srbija
|
Originalni projekat iz 2009 godine:
http://www.temerinski.com/images-gol...talization.pdf
Prepiska i javni odgovor smenjenog clana upravnog odbora:
http://crystalshipghosts.blogspot.rs/2017/11/beton.....ernje.html
Citat dela teksta:
"...U Republičkom zavodu je izrađena i izmena projekta palate, kao nekakvo idejno rešenje „rekonstrukcije“ palate Despota Stefana Lazarevića sa staklenom fasadom! Obrazloženje dato u Zapisniku Stručnog saveta Zavoda je da investitor „traži više svetla u palati“. Na osnovu idejnog rešenja su započeli radovi i suteren Despotove palate je zatrpan glinovitom kamenom sitneži iz obližnjeg kamenoloma i pokriven debelom armirano-betonskom pločom! Time je zauvek sahranjen suteren palate, sa sistemom dimnjačkih kanala za grejanje prizemlja, sa stepenicama uklesanim u steni, otvorima ka Dunavu i vratima za vezu sa kulom... Koliko mi imamo takvih srednjovekovnih palata da jednu možemo da zabetoniramo? ..."
Tekst u celosti da se i ovde sacuva:
+ BETONIRANJE PALATE1/3
Poštovani gospodine Maldini, cenim Vašu posvećenost odbrani arhitektonske profesije, ali u ovom tekstu mislim da niste došli do suštine problema. Pitate se „koliko savremena tehnološka rešenja i materijali utiču na autentičnost ambijenta i degradiraju karakter istorijskih arhitektonskih objekata i zaštićenih kompleksa“? Ako utiču, a verovatno je tako, navedeni primeri nisu karakteristični, bar ne primer tvrđave Golubac.
Projekat rekonstrukcije tvrđave Golubac pratim od samog početka i moram da kažem da se tu radi o drugom problemu, većem i pogubnijem po kulturnu baštinu od „savremenih tehnoloških rešenja i materijala“. Slučaj Golubac dovodi u pitanje ulogu bespovratnih evropskih donacija, govori o našoj (ne)mogućnosti kontrole trošenja donacije, pogubno deluje na instutuciju službe zaštite, a kao rezultat ostavlja trajnu devastaciju istorijskog spomenika.
Studiju opravdanosti i Idejni projekat revitalizacije tvrđave Golubac je uradila arhitekta Marija Jovin sa saradnicima 2009. godine, a izradu projekta je dobila na javnom, međunarodnom konkursu koji je raspisan u okviru Programa prekogranične saradnje 2011-2016. Izradu glavnih projekata i usaglašavanje svih projekata je uradila od sredstava Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva kulture od 2010. do 2013. godine. Projektom je predviđeno izmeštanje magistralnog puta, rekonstrukcija tvrđave, uređenje prostora i arheološkog parka, vizitorski centar, pristan za turističke brodove, sve do rekultivacije kamenoloma i adaptacije drobilice za kamen u savremenu namenu. Predviđena je i kompletna infrastruktura na području.
Zašto je urađen projekat? Zato što je tvrđava propadala, napuštena od strane službe zaštite spomenika kulture, kroz nju je prolazio magistralni put, a na njenom srednjovekovnom podgrađu su bila napuštena postrojenja kamenoloma. Opština je godinama bezuspešno pokušavala da od službe zaštite spomenika kulture dobije rešenje problema. Na kraju se opredelila za raspisivanje međunarodnog konkursa za izradu projekta.
Kao konsultant sam pratio izradu Idejnog projekta revitalizacije tvrđave Golubac od samog početka, od konkursa 2009. godine. Posle usvojenog idejnog projekta pratio sam izradu Plana detaljne regulacije i razradu pet idejnih projekata za pet velikih celina na prostoru od 27 hektara, a zatim i izradu preko 40 glavnih projekata za izvođenje radova na tvrđavi i u njenoj okolini. Pratio sam izradu Studije izvodljivosti za proglašenje turističkog prostora tvrđave Golubac, kao i sve kontrole projekta od strane domaćih i međunarodnih institucija. Kao član Skupštine (upravni odbor) novoosnovanog preduzeća Tvrđava Golubački grad, pratio sam realizaciju, a delom i kao konzervatorski nadzor određen od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Mogu da potvrdim, sa svim svojim tridesetpetogodišnjim iskustvom rada u službi zaštite spomenika kulture, da ovakav projekat, kakav je Projekat revitalizacije tvrđave Golubac, koji je uradila Marija Jovin sa svojim timom saradnika, još nismo videli. Pojekat je ogroman iskorak u odnosu na tehničku i palijativnu zaštitu (konzervacija, investiciono tehničko održavanje krovova i popravke ogradnih zidova), kojom se mahom bavi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i koje finansira Ministarstvo kulture. Ne rade se celoviti projekti, urađene po evropskim standardima, a o prezentaciji, održivosti, stvaranju finansijske samostalnosti spomenika kulture nema ni pomena (idejna faza projekta je prikazana na sajtu http://temerinski.com/images-golubac/Golubac_revitalization.pdf ).
Projekat „Revitalizacija tvrđave Golubac“ Marije Jovin doneo je Srbiji bespovratnu donaciju EU u vrednosti od 6.7 miliona evra. Vlada Srbije je razumela potencijal uređene tvrđave Golubac iz Studije izvodljivosti za formiranje turističkog prostora i osnovala je preduzeće Tvrđava Golubački grad, kome je povereno upravljanje prostorom i koje će imati investitorska prava tokom realizacije projekta.
Reply
Siniša Temerinski19 November 2017 at 11:26
2/3
Imao sam zadatak i čast da pregledam gotove projekte i predložio sam da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da saglasnost na projekte, što je i učinjeno.
Posle višestrukih kontrola projekta prema srpskim i evropskim procedurama, odobreno je finansiranje projekta. Zadatak da projekat implementira i da se pobrine da sredstva EU budu utrošena namenski, dobila je Austrijska razvojna agencija, koja je sprovela tender prema uslovima koje je sama napravila i prema kojima su izabrani izvođač na tvrđavi i stručni nadzor. Za tvrđavu su kriterijumi bili neuobičajeno blagi, pa je posao dobilo preduzeće iz Beograda, koje ima iskustva sa molersko-gipsarskim radovima. Data je damping cena, pa je od početka bilo jasno da ugovoreni posao ne može da se izvede. To je potvrdio i šef stručnog nadzora, mesec dana posle početka radova, kada je od predsednika nerazvijene opštine Golubac tražio da obezbedi još toliko para, da se tvrđava završi.
Kada su započeli radovi na tvrđavi Golubac, od strane Republičkog zavoda sam bio određen da obavljam konzervatorski nadzor, koji, po Zakonu o kulturnim dobrima, kontroliše da li se radovi izvode prema projektu na koji je Zavod dao saglasnost. Tu su nastali i prvi problemi jer je izvođač na tvrđavi odbio da radi sa krečnim malterom i tražio da radi samo pozicije koje mu odgovaraju i to samo pored puta. Vlasnica izvođačkog preduzeća mi je rekla: „Ja najviše volim da se sa konzervatorima dogovorim u četiri oka i onda svima bude dobro“. Tri puta sam odbio pozive na takav „dogovor“.
Moje insistiranje da se poštuje projekat dovelo je do velikog ponižavanja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pošto je izvođač tražio da se smeni konzervatorski nadzor. Predstavnik finansijera je došao u Republički zavod i tražio moju smenu „jer lobiram protiv izvođača i ne dozvoljavam da radi sa cementom“. Direktorka Zavoda me je smenila, a novi konzervatorski nadzor je prvim dopisom odobrio izvođaču izmenu projekta i korišćenje cementa.
Tu su počeli i najveći problemi za tvrđavu. Projektom Marije Jovin je predviđeno da se kule i zidovi zaštite rekonstrukcijom zubaca i krovovima, a da se fasade kula i lica bedema ne diraju, jer tvrđava mora ostati „čitljiva“ za buduće istraživače. Kod nadziđivanja do pune visine vrhova kula i bedema, predviđa se dersovanje samo tih površina i to uporedo sa zidanjem, tako da bi to obezbedilo i dovoljno jasno odvajanje starog i novog. Međutim, izvođač je uz saglasnost novog konzervatorskog nadzora, obijao i dersovao čitave zidne površine od vrha do dna kula i bedema.
To je urađeno iz dva razloga, da se obezbedi naknadni rad izvođaču (skela, obijanje, dersovanje) i izvlačenje novca od donacije, kao i da se prikriju stvarne količine zidanja ili preziđivanja. Obijanje originalnih, srednjovekovnih spojnica ili spojnica iz popravki i novijih faza tvrđave, znači nepovratni gubitak podataka i neprimereno ujednačavanje izgleda fasadnih površina. Tvrđava Golubac je u jednom trenutku (1867) napuštena i potpuno sačuvana. Sve faze su bile sačuvane - rušenja, preziđivanja, dogradnje, ojačavanja... Sada je sve to potpuno ujednačeno belim spojnicama.
Takva obrada fasada kula i lica zidova predstavlja narušavanje primenjenog konzervatorskog postupka u projektu, koji ima saglasnost Republičkog zavoda i Rešenje o radovima Ministarstva građevinarstva. Autor i odgovorni projektant Marija Jovin se dopisima bez uspeha obraćala preduzeću i Republičkom zavodu sa zahtevom da Zavod spreči ove štetne radove. Od Zavoda je dobila samo jedno nepotpisano pismo, u kome se kaže da ne valja ništa u Projektu revitalizacije - ni tvrđava, ni put i tunel, ni vizitorski centar, ni obaloutvrda... Na zahtev, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, da dobije na uvid crteže i opise kojima Zavod menja projekat, direktorka Zavoda odbija da autoru projekta dostavi svu dokumentaciju koju Zavod radi.
Reply
Siniša Temerinski19 November 2017 at 11:28
3/3
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je imao po Zakonu o kulturnim dobrima obavezu da spreči nanošenje štete na srednjovekovnom objektu, ali svoju zakonsku obavezu ne samo da nije koristio, već je i zloupotrebio. Umesto da vodi računa o tome da se radovi izvode po projektu, da se koriste odgovarajući materijali, Republički zavod je za 3.100.000 dinara ugovorio izradu crteža i opisa radova kojima menja projekat Marije Jovin. Iza obijanja svih spojenica i ponovnog dersovanja svih kula i zidova, što je molersko preduzeće želelo da radi, sada stoji Republički zavod sa svojim crtežima i opisima radova (pri tome, niko neće da se potpiše kao odgovorni projektant!).
U Republičkom zavodu je izrađena i izmena projekta palate, kao nekakvo idejno rešenje „rekonstrukcije“ palate Despota Stefana Lazarevića sa staklenom fasadom! Obrazloženje dato u Zapisniku Stručnog saveta Zavoda je da investitor „traži više svetla u palati“. Na osnovu idejnog rešenja su započeli radovi i suteren Despotove palate je zatrpan glinovitom kamenom sitneži iz obližnjeg kamenoloma i pokriven debelom armirano-betonskom pločom! Time je zauvek sahranjen suteren palate, sa sistemom dimnjačkih kanala za grejanje prizemlja, sa stepenicama uklesanim u steni, otvorima ka Dunavu i vratima za vezu sa kulom... Koliko mi imamo takvih srednjovekovnih palata da jednu možemo da zabetoniramo?
Radeći bez kontrole, radnici nestručnog izvođača, koji nije ni imao stalno prisutnog licenciranog arhitektu na gradilištu, otkopavali su do tada nedirnute arheološke slojeve, nalazili hiljade srednjovekovnih strelica i delova oklopa, koje su delom prodali, pa je na kraju morao i stručni nadzor da reaguje i dopisom zabrani prodaju arheološkog materijala.
Tvrđava Golubac je primer kako je evropska donacija za kulturnu baštinu, data iz Fonda prekogranične saradnje, nanela ogromnu štetu kulturnoj baštini, jer je dovela do brisanja istorijskih podataka na tvrđavi Golubac, učinivši je tako neupotrebljivom za istraživače srednjovekovnog perioda, a to je „rezulatat pogubnog koruptivnog uticaja građevinske mafije, kojim se gazi stručni i profesionalni odnos prema spomeniku“, kako je to nazvala Marija Jovin (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:664526-Stakleni-zid-na-tvrdjavi).
Kao član Skupštine preduzeća Tvrđava Golubački grad, napisao sam izveštaj o radovima na tvrđavi i dao prilog „Metodologija dodavanja količina radova na tvrđavi radi povećanja ukupne cene radova“, gde sam prikazao na koji se način izvlače sredstva, npr. na jednom bedemu su količine zidanja „u papirima“ uvećane pet puta! Na izveštaj nisu reagovali ni preduzeće, ni osnivači preduzeća. Jedina reakcija je bila da sam smenjen kao član Skupštine, zajedno sa arheologom. Zamenjeni su samo oni koji su znali o čemu se radi i kakva se šteta nanosi tvrđavi. Direktorka preduzeća Tvrđava Golubački grad nije ni smela da reaguje, jer joj je odmah na početku radova stručni nadzor podmetnuo na potpis privremenu situaciju od 99.900 evra za radove na tvrđavi koji nisu bili izvedeni i tog trenutka se našla u koruptivnoj zamci.
Dakle, gospodine Maldini, siguran sam da primer tvrđave Golubac nije pitanje „savremenih tehnoloških rešenja i materijala“, već primer manipulacije sa evropskom donacijom i naše nesposobnosti da realizujemo jedan veliki i celoviti projekat. Da su institucija službe zaštite i republičko preduzeće koje je osnovala Vlada uspeli da ostvare punu kontrolu radova i da se otrgnu izazovu netransparentnog trošenja donacije, u junu 2016. godine bi Projekat revitalizacije tvrđave Golubac bio završen, tvrđava bila urađena na stručan i konzervatorski ispravan način i otvorena za posetioce, a investicija počela da se vraća u budžet Srbije. Ovako, sredstva su utrošena, a završeni su samo put, obaloutvrda i Vizitorski centar. Za investitore, tvrđava je postala rupa bez dna i neće još godinama biti dostupna za posetioce.
|
