Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

• 5Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, Aleksandar.M, djboj, djonsule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mislim da nije bilo...

Sv. Arhandjeli, Visegrad, Prizren, 3d rekonstrukcija Igor Bjelic, predivno.
U 25. sekundu moze se videti i tvrdjava oko manastira.




----------------------------------------


Aleksandar Devic, prapoceci 3d modelovanja - 1996 godina, svaka cast:

• 5Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, Aleksandar.M, djboj, djonsule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Od istog autora (Igor Bjelic), mislim da nije bilo, a nije zgoreg i ponoviti...


RAS, 3d rekonstrukcija...

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, Aleksandar.M, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mislim da je ovo prvi zvanicni promo film Golubacke tvrdjave...

Bice to lepa tura brodom od BG-a.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Aleksandar.M, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Bata me je poslusao

Brate, ovde se u prilogu pominje 10 miliona E za rekonstrukciju...

Mnogo je Bato, smanji malo, nije ti ovo Golubac...
Kazu nema projekat...



Inace, projekat koji stvarno nije los POSTOJI, kacio sam ranije i svodi se na obelezavanje, zidanje i svodjenje do nekog nivao celog utvrdjenja gde je moguce.
Klasicna rekonstrukcija umerenog tipa, da se to sve lepo zaokruzi, obelezi, omalterise i dovede u neku pristojnu visinu, a da nije novogradnja.


ps-
jedino ako u cenu ulazi otkup privatnih kuca i izmestanje, drugacije ne razumem.

Za 10 milki moze 5 tvrdjava u super stanje da se dovede.
Za 10 milki, moze da se u okruzenju Krusevca sigurno urede i Stalac i Koznik i Trstenik.
Nema veze, 'ajd da vidimo dal' ce ovo da bude.

-----------------------------------

Uzice, radi se...videcemo...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Aleksandar.M, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posle kazu tema zamrla...



Ljudi, Balkan, a pogotovo Srbija je mesto gde su ovakva zdanja ostala netaknuta u odnosu na naknadna dogradjivanja tipa Kalemegdan-Austrijanci-Tito ili Petrovaradin.
Ne racunam turska dogradjivanja do 16. veka koja imaju svoju vrednost takodje.
Austrijska dogradnja nema nikakvu vrednost.
(najgori primer je Sabac)

Dzaba tvrdjave, recimo u Nemackoj ili Engleskoj, Francuskoj, kad je to sve prekreceno viktorijanskim dobom. Ugradili staklice i prozore, kule pretvorili u apartmane.
Ima izuzetaka naravno, ima ih dosta, slazem se.

Samo tvrdjave koje su ostale netaknute od srednjeg veka i kasnog srednjeg veka imaju smisla za obnovu, a to je upravo Balkan...

Naveo bih Caricin Grad kao primer. To nema nigde tako ocuvano sa takvim potencijalom, mozda u maloj Aziji, u EU nema.

Srbija ovo sto ima u svojoj netaknutosti, ja ne znam da li to ima igde u EU, prihvaticu svaku kritiku i primer. Ima jos more primera.

Samo treba da imamo NEKOG ko shvata vrednost i smisao toga, i naravno NEKOG ko je spreman da zalegne protiv svih ONIH koji guraju klipove i obesmisljavaju.

• 3Ovo se svidja korisnicima: djboj, cikadeda, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ZABLJAK CRNOJEVICA

Ostace upamceno da MILO nije gradio svoju tvorevinu ni na Crnojevicima (kao idealnim za neki pokusaj), ni na Balsicima, niti na DUKLJI gde nije smeo da zabode ni jedan budak od kad je na vlasti.
Njegos je vec problem odavno, zato ga i ne spominjem.
Zanimljivo.

Sve Crnogorske tvrdjave su i dan danas zadnja rupa na svirali, da ne pricamo kada se odmaknemo malo od primorja.









Sledeci nastavak MAGLIC, ilustracije drugi autor, ali tekst isto zanimljiv.

• 2Ovo se svidja korisnicima: djboj, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pitao sam se na osnovu cega je radjen VUKANOV ZAMAK u seriji NEMANJICI.
Vidi se mrdanje rastinja i drveca naokolo uz sam zamak, izgledom vrlo prirodno.

Naknadnim gledanjem SREDNJEVEKOVNIH PUTEVA Marka Popovica sa RTSa i ovog skrina iz emisije, da se zakljuciti da je to upravo JELEC.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Snimak za podlogu u seriji je takodje dronom sa istog mesta, ali u prolece kad je ozelenelo.

Za poredjenje imate poj post stranu-dve ranije.

Iz dokumentarca:


Mozda gresim, prihvatam svaku sugestiju.

--------------------------------------------------------------------

JBG, ne mogu da se susdrzim...

Jasna je sprega izmedju PUTEVA SREDNJEG VEKA i NEMANJICA.
Odgledao juce u kompletu i znam o cemu pricam.

Ne kazem da je to nelegalno, ali ispade da su kostimi i pojedine scenografije prvo bile u dokumentarcu, pa onda potom u seriji u ovom ili onom obliku.
Mozda u isto vreme.

Zamislite nekog ozbiljnijeg reditelja da vam neko upada i kao kaze "Ej brale, daj kostim, sacemo ovo za skolski program, a onda imamo specijal za novu godinu, ne brini sve je pokriveno, samo rokaj..."

• 5Ovo se svidja korisnicima: amstel, cikadeda, Aleksandar.M, Bane san, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

СРПСКА КАНДИЛА НА КОСОВУ : Чичавица
12.01.2017.



Одавно овде нису паљене свеће, ни држано опело. Камен чека змију да јој се радује, али ни ње нема. Го камен и ништа више.

На планини Чичавици данас више нема Срба. Задржали су се једино у Прилужју, на њеној десној падини.

Чичавица, која одваја плодну косовску котлинуод Дренице, с чијег 1091 метар високог врха поглед пуца с на цело Косово, Дреницу и Метохију све до Голеша и Шар планине с једне стране, Копаоника с друге, Мокре Горе и Проклетија с треће, Звечана с четврте, у својим недрима чува остатке бројних цркава и манастира, због којих су је давно назвали српска Света Гора.

Турски пописи Вучитрна из 1525/1256, 1530/31 и 1544/55. године, рађени у време султана Сулејмана Величанственог, оставили су верне податке о српском становништву, црквама и манастирима. У њима је наведено да у Вучитрнском санџаку има 42 манастира и 11 цркава.
Данас готово да нема остатака цркава у Невољану, Букошу, Тараџи, Пантини, Дољаку и другим селима…На цркве по Чичавици данас подсећају само топоними – kroni е kišes, guri e kišes (црквени поток, црквени камен). И ретки надгробни споменици, попут оних у Пантини, који потичу из средњег века. На том гробљу, испод камених крстача са урезаним украсима у облику копља, звезде и сунца почивају и витезови страдали у бици код Пантине, који су својом крвљу поставили темеље српској средњевековној држави. Данас албански историчари покушавају да те крстове прикажу као илирске.

Ако је Косово срце Србије, онда је Вучитрн њена прва колевка, а родно место Пантина подно Чичавице. Ту је, на широком пољу крај Ситнице 1173. године рођена Србија. Иако је мање позната од Косовског боја, који се одиграо који километар узводно 1389. године, битка код Пантине није мање значајна јер је означила почетак стварања јаке српске државе.



Битка се одиграла код Пантине, недалеко од садашње вучитрнске железничке станице, у јесен 1173. године (према неким историчарима 1168.) између жупана Стефана Немање и његовог брата жупана Тихомира. Немања је желео да уједини српске територије и створи државу. Тихомир је, под утицајем Византије којој није одговарало да на својим границама има јаку државу, настојао да задржи племенски начин живота који се огледао у расулу и мноштву области без политичких веза. Византинци су сматрали да ће Тихомир успети у њиховој намери да свака област има свог господара. Након победе код Пантине Немања је ујединио обласне гоподаре, поставио темеље средњевековној српској држави и своју власт проширио даље на југ.

Стари споменици једини су сведоци чувене битке и Немањине победе.

Крије Чичавица и друге тајне.

Поред старог Дубровачког друма, који је повезивао Вучитрн са Дубровником и Цариградом, у селу Дубовац, налазе се остаци античког утврђења Чечан, које је коришћено и у средњем веку, све до продора Монгола 1241. године.

Истраживања на овом локалитету вршио је професор Реља Новаковић који је пронашао археолошка документа која су значајна не само за Србију, већ и Европу. Међу бројним открићима нашао се и уломак крчага са најстаријим глагољским записом на тлу тадашње Југославије, који сведочи о начину плаћања пореза код Срба.

И Г. Томовиц у књизи Inscription glagolitique de Cecan, Revue historique, XXXVII ( Истиријски институт у Београду, 1990. ) пише “Припадност Косова поља српској држави у IX-X столећу археолошки најочигледније доказује најстарије српско и словенско административно-правно сведочанство из утврђења Чечан код Вучитрна. То је уломак крчага којим је плаћан порез у вину, на коме је означена запремина од шест мерних јединица, бројем и глагољским словима.

Томовић даље каже да је Чечан вероватно освојио цар Самуило у рату против Србије око 988. године. Том приликом је заробљен српски кнез Јован Владимир, светитељ чије мошти данас чува православна црква у албанском граду Елбасану.

На овом археолошко налазишту пронађен је и накит од бакра и сребра, који потиче из ранг средњек века, као иостаци римске опеке и делови римског стуба и жртвеника.

Много је прича с Чичавице, а највише их је везано за Бранковиће. Марини извори названи су по ћерки деспота Ђурђа Мари, која је удајом за султана Мурата II постала султанија и са својом млађом сестром Катарином, грофицом цељском, била једна од најутицајних жена тадашње Европе и веза између Турске и запада.

Мирис тамјана не шири се Чичавицом. Утихнула су и црквена звона, а траса дубровачког пута се назире. Остала је само прича, поткрепљена историјским докоментима, о свадби деспота Ђурђа Бранковића и Ирине Кантакузине.

Много је европских владара и њихових изасланика дубровачким друмом дошло у Вучитрн да би 26. децембра 1414. године присуствовало једном од најлепших венчања у средњевековној Европи. Причали су и писали о богатству и лепоти града, витешким турнирима, образованом народу, дворској библиотеци у којој је било књига на разним језицима, о градском водоводу…

О богатству града сведочи изапис Јиричека и Радоњића у књизи “Историја Срба до 1537. године (културна историја)”. На страни 235 између осталог пише: “Бољи предмети на дворовима беху послазећени, или сасвим од злата, као у Вука Бранковића, деспота Ђурђа или војводе Сандаља. Војвода Сандаљ Хранић Косача је по неким изворима био сестрић, а по другим зет Вука Бранковића, а управљао је подручјем од Неретве до Дрине.

Сељаци су вековима касније, док су обрађивали земљу по Чичавици налазили динаре Вука и деспота Ђурђа Бранковића који је кован у ковницама новца у Новом Брду и Трепчи. Пронађени су и примерци сребрног динара Ђурђа Бранковића који је био у оптицају у периоду од 1427. до1456. године. Реч је о најлепшем динару икада искованом. Од 1446. до 1448. био је у оптицају и заједнички динар деспота Ђурђа и босанског краља Стефана Томаша Котроманића, кован у Сребреници.

Векови су се низали, владари смењивали, тајне остале закопане у камену и времену. Многе тајне избиле су на видело. Једна, везана за новију историју,још увек није откривена. Она за логоре ОВК на Чичавици у којима су убијани Срби, којима се ни данас, скоро 18 година од завршетка рата, не зна гроб.

Љиљана Сталетовић




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: cikadeda, Bane san, djboj, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dve nove slike,u pozadini se vide radovi na palati,po svemu sudeci reseno je bice staklena.

• 6Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, Aleksandar.M, radionica1, stegonosa, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naša tvrđava postala međunarodna turistička destinacija

Prvi veliki rečni kruzer sa gostima iz inostranstva doplovio je za Uskrs do pristana kod Golubačke tvrđave, čime se ta srednjovekovna građevina prvi put svrstala u međunarodne turističke destinacije, kažu u Golubačkoj tvrđavi.

Od kako je u januaru proglašena lučkim područjem, ovo je prvi put da regularni međunarodni saobraćaj na Dunavu ima i pristajanja kod Golubačke tvrđave, rekla je za Tanjug direktorka Golubačke tvrđave Iskra Maksimović.

Na brodu "River Beatris" američke kompanije koji je 8. aprila pristao kod Golubačke tvrđave bilo je oko 100 turista, uglavnom Amerikanaca, od kojih je oko 70 izašlo na obalu, a Maksimović očekuje da će dolazak velikih kruzera sada biti redovna pojava.

Ispričala je da u trenutku dolaska prvog velikog kruzera na Uskrs bila snažna košava, ali da je kapetan sjajno obavio svoj posao, privezao brod i pristao, tako da je sve prošlo dobro.

Za prve strane turiste sa kruzera bio je pripremljen poseban program i priređena srednjovekovna dobrodošlica, tako da su, uz pratnju vodiča i glavnog tehnologa, mogli da degustiraju lokalno vino, domaći med, kozji sir i hleb napravljen u današnjim uslovima po starinskoj srednjovekovnoj recepturi.

"Za njih imamo degustaciju lokalnih proizvoda koji su postojali u Srednjem veku jer tvđava je srednjevekovna i čitav naš program se zaniva na vezi Srednjeg veka i današnjih uslova", kaže Maksimović.

Gostima je prikazan tradicionalni viteški običaj - pričešće pred boj sa hlebom i vinom pošto je, kaže Maksimović, tvrđava poznata po vitezovima - ugarskim i srpskim i poljskim, odnosno evropskim, koji su se za nju borili.

"Napravili smo nešto što mi zovemo srednjevekovna dobrodošlica", dodaje Makismović.

Isti brod američke kompanije, koji plovi od Linca do Vidina, u subotu će dovesti kod Golubačke tvrđave novu grupu turista.

Prrogram putovanja predviđa ukrcavanje jedne grupe turista u Lincu i njihovo iskrcavanje u Vidinu, gde se potom ukrcava nova tura gostiju koja se uzvodno vraća do Linca.

Inače, na Golubačkoj tvrđavi od 2014. godine izvode se kompleksni konzervatorsko-restauratorski radovi uporedo sa arheološkim istraživanjima.

Revitalizaciju Golubačke tvrđave finansira EU, a sprovodi i sufinansira Austrijska razvojna agencija. Maksimović kaže da će kompletna tvrđava za posetioce biti otvorena iduće godine.

Najavila je da će spoljno utvrđenje biti otvoreno za strane posetioce do kraja aprila, a za domaće tokom maja ove godine. Kaže da će do kraja aprila još četiri grupe stranih turista doći do Golubačke tvrđave, a njima je omogućen ulaz do same kapije.

Tekst za link