Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel, VJ, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je ovo senzacionalizam ili jedna vrlo uspesno skrivana tajna...
Voleo bih da procitam i neka istrazivanja sa terena ili neki rad na temu, pa da uporedim.
Ostaje utisak da je sam Zidovar zatrpan i skrajnut namerno.

ТАЈНА БАНАТСКЕ РАВНИЦЕ: Најстарија пронађена црква на свету

Вјеровали или не, на слици једно од најсветијих мјеста у нашој земљи. Ево приче о њему…

"На око пола пута између Вршца и Беле Цркве у Банату налази се ово, четрдесетак метара високо заравњено брдо. Већ неко вријеме је познато као археолошко налазиште изузетног значаја, и крије у себи грађевине неколико археолошких слојева. Познато је под својим необичним именом, забиљеженим у доба ослобођења од Турака – као ЖИДОВАР. Име „Жидовар“ није тешко разјаснити – то би могло да буде мјесто Жидова или јевреја, или неких људи који су древне људе подсјећали на њих. То је једно од тумачења..."

https://srbin.info/2018/06/11/tajna-banatske-ravni.....-na-svetu/

• 6Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, VJ, amstel, Skywhaler, cikadeda, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наш Лектор Тацуја Хирано (познат и по реклами "брзе мреже, брже, брже! ), са екипом прави симпатичне влогове о Србији за земљаке му. Овде је ишао у Голубац и Лепенски Вир.
https://www.youtube.com/watch?v=n_8tVxClVCU&t=368s

• 3Ovo se svidja korisnicima: radionica1, Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TURSKI majstori rade sedam dana u nedelji, od jutra do mraka, na obnovi tvrđave Ram na dunavskoj obali blizu Velikog Gradišta, kako bi je pripremili za veliko otvaranje u oktobru, kome će prisustvovati srpski i turski državni vrh, saznaju "Novosti". Od maja tvrđavi ne mogu da priđu ni meštani, ni turisti, jer je pretvorena u zatvoreno gradilište kojim upravlja TIKA - Turska agencija za saradnju i koordinaciju, a radove izvodi istanbulska firma ABMA.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:737592.....rdjavu-Ram
Rekonstrukcija zidina i kula biće završene do oktobra. Najavljeno je da će tad predsednici Srbije i Turske Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan doći u Ram i svečano ga otvoriti - kaže, za "Novosti", jedini srpski stručnjak na lokalitetu arheolog Dragan Jacanović iz Muzeja u Požarevcu. Njegov posao je da analizira arheološki materijal koji pronalaze turski radnici.

pitam se ,sta ce mu ti radnici predati za analizu??

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Projekat Marije Jovin je sramota za struku. Rađen je površno i bez prethodnih istraživanja. U njemu nedostaju čitavi delovi. Po Zakonu o planiranju i izgradnji projekti moraju da imaju urađene prethodne istražne radnje, a kod projekta Marije Jovin toga nema. Sve je rađeno odokativno. Kao primer navodim njene skandalozne optužbe koje je plasirala novinarima Insajdera da su Austrijanci potrošili 16 000 evra za uklanjanje samo 1 drveta iz kule 4. Ispostavilo se da ništa od toga nije tačno. Potrošeno je oko 8000 evra, ali ne samo za uklanjanje jednog drveta, već za čišćenje kule koja je bila potpuno obrasla iznutra, arheološka iskopavanja i iznošenje preko 50m3 raznog nanosa u kojem je pronađeno više od 6000 vrhova kopalja i strela. Iznevši takve optužbe Marija Jovin je pokazala da uopšte nije ni pogledala unutrašnjost kule i da nije videla da ona nije prazna što je nedopustivo. Novinari Insajdera su rekli da ih je Marija Jovin kontaktirala i rekla im kako su Austrijanci, umesto 600 evra kako je ona u svom projektu predvidela, potrošili 16000 evra za uklanjanje samo jednog drveta. Bili su zapanjeni kada su videli o čemu se zapravo radi. Nisu mogli da veruju da jedna žena u ozbiljnim godinama može toliko da laže.

Projekat Marije Jovin nije bio problematičan samo u delu koji se odnosi na tvrđavu. Njeno rešenje za Posetilački centar je takođe veoma problematično. Radi se o objektu koji ima oko 900m2 a koji je neadekvatan za potrebe primanja posetilaca, Zapravo, više liči na neku planinsku kuću. Prema njenom projektu taj objekat ima 2 krila sa prizemljem i spratom. U prizemlju su u jednom krilu predviđeni kafić sa kuhinjom, a u drugom krilu izložbeni prostor i prodavnica suvenira. Na spratu su predviđene nekakve hotelske sobe. Posetilački centri inače nemaju ulogu smeštajnih kapaciteta. Tako je ceo spratni prostor zapravo neupotrebljiv. Između dva krila u prizemlju ne postoji tzv. topla veza, a u tom kraju vetar ume baš da duva.. Projektantkinja u svom projektu nigde nije predvidela prostorije za kancelarije preduzeća Tvrđava Golubački grad koje upravlja tvrđavom. Nema čak ni običnih ostava za alat i opremu za održavanje kompleksa. Preduzeće sada gornji sprat silom prilika koristi kao svoje prostorije, iako su svesni da im za to nije potrebno toliko prostora i da je ostatak spratnog dela praktično neupotrebljiv. Deo koji se odnosi na izložbeni prostor je premali i u njemu nije moguće organizovati adekvatno predstavljanje kompleksa tvrđave. Prodavnica suvenira i info pult su takođe mali i nepraktični. Sve je nekako sabijeno i pogrešno projektovano. Neverovatno je kako je jedan arhitekta sa toliko godina iskustva projektovao jedan tako neadekvatan objekat.

Objekat koji kolokvijalno zovermo "palatom" (jasno je da prave palate u takvoj pograničnoj tvrđavi svakako nije bilo) je posebna priča. On je delom bio potopljen još od vremena izgradnje hidroelektrane Đerdap. Od zidova postoje još samo jedan manji deo zida ka Dunavu. Prema projektu Marije Jovin predviđeno je da mašinske instalacije budu u suterenskim prostorijama koje su inače decenijama pod vodom. U projektu je takođe navela da se zidanje nedostajućeg dela zida "palate" radi tako što će se graditi na ostacima zida i temelja koji se nalaze pod vodom. Kada su investitor, izvođači i nadzor pregledali samu lokaciju ispostavilo se da zida ispod površine vode nema i da se tu nalazi 2m debeo sloj mulja. To je još jedan pokazatelj koliko je njen projekat neverovatno neprofesionalno urađen, jer ispada da ona postojeće stanje Golubačke tvrđave nije uopšte ozbiljno sagledala i da je sve radila napamet. Inače, njen predlog izgleda "palate" nije zasnovan na bilo kakvim nalazima na terenu i predstavlja samo njenu imaginaciju. Jednostavo, ne postoje bilo kakvi dokazi kako je taj objekat zaista izgledao.

Zavod za zaštitu spomenika se izgleda odlučio da na postojeće zidove doda drvenu konstrukciju koja će imati staklene elemente i koju će u budućnosti biti moguće ukloniti ako se pronađu dokazi o tome kako je taj objekat stvarno izgledao. Zbog problema sa nivoom Dunava prostor koji je zauzimala "palata" je morao biti nasut kako bi bilo moguće obezbediti podlogu za gradnju. Druga opcija je bila da se taj objekat konzervira i ostavi u postojećem obliku.

Zašto je Zavod doneo odluku da na postojeće ostatke doda takvu drvenu konstrukciju sa staklima? Pomenuo sam već da je Marija Jovin svojim projektom posetilačkog centra tvrđavu ostavila bez adekvatnog prostora na kojem će moći da se organizuju izložbene aktivnosti i turistička interpretacija same tvrđave. Takođe, zbog konfiguracije terena na kojem se nalazi tvrđava jasno je da dobar deo posetilaca neće biti u stanju da obiđe celu tvrđavu, jer je to poduhvat koji zahteva pristojnu fizičku spremu i hrabrost za penjanje uz liticu i bedeme tvrđave. Zbog svega toga je objekat "palate" dobio ulogu tog posetilačkog centra i glavnog izložbenog prostora. Ovakvo rešenje će omogućiti da se dobije upotrebljiv prostor, dostupan svim posetiocima. "Palata" će imati 2 nivoa i cela će biti u funkciji predstavljanja istorijata i uloge Golubačke tvrđave, kao i arheoloških nalaza iz same tvrđave. Odvojen je samo jedan manji prostor za čuvene mašinske instalacije koje su po projektu Marije Jovin trebalo da rone ispod površine Dunava. Trenutno se postavlja drvena kosntrukcija krova i sprata. Vodi se računa o tome da se dobro uklopi u celinu tvrđave koliko god je to moguće. Da se radilo po projektu Marije Jovin objekat bi se srušio, jer bi bio izgrađen na podvodnom mulju umesto na čvrstoj podlozi. Takođe bi se dobio prostor koji ne bi mogao da zadovolji potrebe turističke interpretacije. Išlo se na jedno pragmatično rešenje koje ne prejudicira konačni oblik, jer se lako može ukloniti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@svedok
Pre nego sto odgovorim, jedno pitanje: vi ste "iz struke"?

• 7Ovo se svidja korisnicima: ostoja, Aleksandar.M, Cvijo_ue, radionica1, cikadeda, Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Narodni Muzej, Beograd.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Vazduhoplovac, amstel, radionica1, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zavod za zaštitu spomenika se izgleda odlučio da na postojeće zidove doda drvenu konstrukciju koja će imati staklene elemente i koju će u budućnosti biti moguće ukloniti ako se pronađu dokazi o tome kako je taj objekat stvarno izgledao. Zbog problema sa nivoom Dunava prostor koji je zauzimala "palata" je morao biti nasut kako bi bilo moguće obezbediti podlogu za gradnju. Druga opcija je bila da se taj objekat konzervira i ostavi u postojećem obliku.

Zašto je Zavod doneo odluku da na postojeće ostatke doda takvu drvenu konstrukciju sa staklima? Pomenuo sam već da je Marija Jovin svojim projektom posetilačkog centra tvrđavu ostavila bez adekvatnog prostora na kojem će moći da se organizuju izložbene aktivnosti i turistička interpretacija same tvrđave. Takođe, zbog konfiguracije terena na kojem se nalazi tvrđava jasno je da dobar deo posetilaca neće biti u stanju da obiđe celu tvrđavu, jer je to poduhvat koji zahteva pristojnu fizičku spremu i hrabrost za penjanje uz liticu i bedeme tvrđave. Zbog svega toga je objekat "palate" dobio ulogu tog posetilačkog centra i glavnog izložbenog prostora. Ovakvo rešenje će omogućiti da se dobije upotrebljiv prostor, dostupan svim posetiocima. "Palata" će imati 2 nivoa i cela će biti u funkciji predstavljanja istorijata i uloge Golubačke tvrđave, kao i arheoloških nalaza iz same tvrđave. Odvojen je samo jedan manji prostor za čuvene mašinske instalacije koje su po projektu Marije Jovin trebalo da rone ispod površine Dunava. Trenutno se postavlja drvena kosntrukcija krova i sprata. Vodi se računa o tome da se dobro uklopi u celinu tvrđave koliko god je to moguće. Da se radilo po projektu Marije Jovin objekat bi se srušio, jer bi bio izgrađen na podvodnom mulju umesto na čvrstoj podlozi. Takođe bi se dobio prostor koji ne bi mogao da zadovolji potrebe turističke interpretacije. Išlo se na jedno pragmatično rešenje koje ne prejudicira konačni oblik, jer se lako može ukloniti.[/quote]

Pa pre svega uz duzno postovanje kolega meni (a verujem i vecini) ovde par stvari nije jasno.
1.Stavlaju se stakla koja ce sklanjati ako i kada nadju kako je palata originalno izgledala? Ne zna se kako je izgledala palata?!
Za sve ostalo se zna kako izgleda a za palatu ne?
A tek deo o konzerviranju pomenute palate mi nije jasan,pa sto vrse kompletnu rekonstrukciju tvrdjave(za koju je dat novac) ako ce je delimicno konzervirati...
2.Projektom gospodje Jovin je vizitorski centar ostavljen bez dovoljnog prostora?
Pa koliki to prostor treba biti,gde je bio taj zavod jos dok je gradnja centra nije pocela da stopira radove i kaze "vi gospodjo ne radite posao kako treba"?
Nego je centar pusten u funkciju mesecima pre nego sto su krenule ture u prvom delu tvrdjave i za to vreme zaradio pristojan novac od usluga pruzenih posetiocima.
Nefunkcionalni sprat zbog koga je motiv vise da se palata zastakljuje i koristi kao izlozbeni prostor?
Dal neko veruje u to????
Pa ta palata bi svakako bila deo izlozbenog prostora i bez stakala....
A kad smo kod prostora za galeriju,vidim da se zaboravlja zgrada u kamenolmu za koju je bio plan da bude galerija,sad je bolja palata za tu namenu....
I za kraj,ja cu se delimicno sloziti sa tezom da deo posetilaca ne bi isao do vrha tvrdjave,ali ja verujem da svako ko dodje ima zelju da vidi pogled sa donzon kule,drugih kula i bedema,a to sto je strmo i zahtevno za pojedince pa msm to bi bilo kao da krecete na skok padobranom bez padobrana,pa msm svako je svestan gde dolazi....
Klasicno skretanje sa glavnih pitanja i prebacivanje krivice sa prvog na drugog,sa drugog na treceg i tako u nedogled...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Aleksandar.M, amstel, radionica1, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Takođe, zbog konfiguracije terena na kojem se nalazi tvrđava jasno je da dobar deo posetilaca neće biti u stanju da obiđe celu tvrđavu, jer je to poduhvat koji zahteva pristojnu fizičku spremu i hrabrost za penjanje uz liticu i bedeme tvrđave.
Dakle, za razliku od Orave i Karlštajna na koje se penju samo atletičari i alpinisti, u Golubac će trajektom da stižu samo invalidi.
Citat:Inače, njen predlog izgleda "palate" nije zasnovan na bilo kakvim nalazima na terenu i predstavlja samo njenu imaginaciju. Jednostavo, ne postoje bilo kakvi dokazi kako je taj objekat zaista izgledao.
Po toj logici bi danas imali Gradac, Sopoćane, Mileševu, Stupove i Davidovicu od stakla, pošto su ove crkve bile u žestoko lošem stanju pre obnove. Jeste li čuli za olovnu traku?
Citat:Zavod za zaštitu spomenika se izgleda odlučio da na postojeće zidove doda drvenu konstrukciju koja će imati staklene elemente i koju će u budućnosti biti moguće ukloniti ako se pronađu dokazi o tome kako je taj objekat stvarno izgledao.
Što se naravno nikad neće dogoditi, sem ako ne nađemo HD fotografiju iz 15. veka, ili se za promenu ovakvim projektima bude bavio neko ko nije lobotomiran ili samo lopov.
Citat:Trenutno se postavlja drvena kosntrukcija krova i sprata. Vodi se računa o tome da se dobro uklopi u celinu tvrđave koliko god je to moguće. Da se radilo po projektu Marije Jovin objekat bi se srušio, jer bi bio izgrađen na podvodnom mulju umesto na čvrstoj podlozi.
Dakle, da je izgrađena kamena palata bi se srušila, dok će drveni i stakleni bungalov da postojano izdrži vekove. Hmm, kao na primer onih 30% te palate koji su opstali poslednjih 600 godina, i ostatak tvrđave koji je nepraktično napravljen od kamena.

Jako bih voleo da neko jednom prizna da je pojeo govno, i ovakvim klovnovskim izjavama ne skače sam sebi u stomak, a nama po živcima.
A mogli bi recimo da pročitate ovaj rad, kad već tako sigurno tvrdite da se uopšte ne zna kako je palata izgledala.

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saops....._grada.pdf

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svedok je osvedocio staklice, izgleda tu povratka nema.

Zasto bi izlozbeni prostor morao da bude u tvrdjavi ?

Svi povici su u stvari na vizitorski centar (!?), pa j..o vizitorski centar, sta je to tesko nadograditi ili ispraviti ?

Pa valjda je "fora" da se cela tvrdjava obilazi i pesaci u njoj, da je to sama sigurna avantura po sebi ?

Ovako u drzavi koja inace nema pare, skidanje staklica ili neko buduce istrazivanje su trajno zapecaceni vo vjeki vjekov.

Vizitorski centar... Ne verujem svojim usima i ocima... Ajmo da prezidamo tvrdjavu zato sto vizitorski centar nije po planu programa. Upravo to moze da se najlakse srusi, dogradi ili adaptira.
Zar nije bolje te pare od staklica uloziti u vizitorski centar, a palatu konzervirati.

Kakve veze imaju staklici sa UNUTRASNJIM prostorom ? Pa nije postavka strelica Matisova ili Van Gogova izlozba da mora prirodno svetlo da pada na njih ?

Ne, ovako cemo da zabetoniramo, pa nek buduce generacije, kad nadju neki dokaz da to ponovo raskopaju.
Kako da ne.

Jednostavno, nadjena je "rupa" u projektu, u potpuno nebitnom delu da bi se proguralo "nesto".

Svedok, hvala sto ste se javili, izgleda da se ipak "prati" sta se ovde pise.

Ma nek ide sve niz reku, bice taj vizitorac mnogo jak, a muzej kad kroz njega prodju zrake sunca kroz stakla na sveze otstampane u HD rezoluciji nekakve tipografije, tekstovi, donatorske zahvalnice i ostale slicke ima da ubija. Refleks istocnog sunca od strelice da ubije odma u oko.