Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

152

Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

offline
  • Pridružio: 22 Jan 2014
  • Poruke: 1267
  • Gde živiš: Srbija

Sve majstor do majstora...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Svedok 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 12 Jul 2018
  • Poruke: 2

A sada pogledajte kako na renderu koji je radila Marija Jovin izgleda "palata". Apsolutno ne odgovara stvarnom stanju, kao i istraživanju Gordane Simić. Na renderu se vidi gornji red prozora i još jedan nazidan deo zida iznad. To u realnosti nije tako i ne odgovara originalnom izgledu "palate". To je samo još jedan pokazatelj koliko je projekat Marije Jovin bio loš. Zanimljivo je da i u istraživanju Gordane Simić postoji crtež Golubačke tvrđave u kojem je samo određen broj kula ima krov, iako Marija Jovin u svom projektu predlaže da sve kule imaju krov. Istina, za mnoge kule u svom projektu ne daje precizne crteže i rešenja kako bi sama kula i taj krov trebalo da izgledaju. Ne možete ni da zamislite koliko je nedostajućih ili loših rešenja u projektu Marije Jovin. Zbog toga je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije angažovan da sredi taj haos sa projektnom dokumentacijom.


Takođe, najveći deo osnovice "palate" je bio pod vodom još od izgradnje hidroelektrane i taj objekat je nemoguće rekonstruisati tako da u potpunosti bude veran originalu. Prema istraživanju Gordane Simić "palata" ima 3 nivoa (podrum, prizemlje i tavanski prostor), a u praksi je to zbog nivoa Dunava nemoguće izvesti. Zato je ceo prostor na kojem se nalazila "palata" morao da bude nasut i urađena je nova podloga. Praktično, neće biti podruma.



offline
  • Aleksandar Milicevic
  • Pridružio: 17 Mar 2013
  • Poruke: 731
  • Gde živiš: Beograd

Vi kolega konstantno napadate gospodju Jovin i njen idejni projekat,za koji kako kazete je konstatovano da ne valja ali tek kada je proslo 50% radova.
Taj projekat je dobio sredstva za rad,projekat normalne palate,normalno odradjenih kula sa krovovima,itd a ne projekat iznudjenog resenja stakljenjem palate,ostavljanjem kule 9 bez potpune rekonstrukcije a zajedno sa njom i kula br8,7,6 bez krova.
Ajmo redom,obrazlozenje za palatu je da je poplavljena i da ne moze imati prvobitni izgled,a kakav je to prvobitni izgled?
Znaci po vama je izgled sa staklom blizi prvobitnom nego sa nadzidanim delom od nekih metar ipo iznad zubaca da bi se prvobitne dimenzije palate zadrzale zbog popvljenog dela?
Palata jeste poplavnjena i jeste debeli sloj mulja na dnu,ali sve je to resivo,ali ocigledno da je resenje prosto moralo da bude staklena palata i nista drugo.
Evo na slici kolika je razlika palate na suvom i poplavljog dela.




Dalje da predjeno na kule,kule koje imaju krov jesu kule 1,2,4,5, koje su zatvorene sa svih strana i one su takozvane kule za stanovanje,dok su ostale kule otvorene zadnjim delom i one su strazarske,osmatracke.
Kule 1,4,5 su dobile krov,kula br 2 se rekonstruise a jedina otvorena kula koja je dobila krov je kula br,3 a sta je sa kulama 6,7,8,9 koje su takodje otvorene?
Po idejnom resenju Marije Jovin one su isto trebale dobiti krovove kao i kula 3,ali postoji jos jedan nedostatak a vezan je za kulu 9.
Kada se despot Stefan Lazarevic vratio u Golubac posle poraza Bajazita u bitci kod Angore,pristupilo se ojacavanju tvrdjave s obzirom na pojavu artiljerijskog oruzija.
Tako su kule 9,7,6 dobile novi debeli deo sa spoljnih strana,to je najbolje vidljivo gledano iz tvrdjave,kule 6 i 9 su dobile petougaoni odnosno sestougaoni deo a 7 polukruzni deo ojacanja,taj deo je najvise stradao kod kule br 9,ostaje nejasno dal je taj deo ojacanja pratio celim polukrugom kulu 9,ali mislim da sigurno nije bio ovakav kako su ga ostavili pod kosinom,evo na slikama tih detalja pomenutih kula.









Stice se utisak da je zavod namerno ostavio kule bez krovova,a pare su iz fonda EU date za projekat Marije Jovin koji predvidja krovove isto kao i za palatu,novac je dat za kameni zid a ne za staklo,o tome se kolega ne prica,to izgleda nije bitno,bitno je da je Marija Jovin kriva za sve.
Uostalom neka rade sta hoce,mi tu nista ne mozemo,samo nemojte da nam se prodaju raznorazne price,da se ne izrazim u originalu....

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ako ne računamo to što mislim da je ojačavanje kula nastupilo ne nakon Angorske bitke nego dosta kasnije sa svim ostalim se apsolutno slažem sa Aleksandrom. Da je urađeno po projektu Marije Jovin to bi bila sigurno daleko najbolja rekonstrukcija neke tvrđave kod nas. Ono što bi bili eventualni "nedostaci" u njenom projektu je pitanje ukusa i uopšte u struci ne rešenih pitanja vezanih za rekonstrukciju tvrđava. Ovo što se sada radi nema veze rekonstrukcijom fortifikacijskih objekata.
Što se tiče istraživanja Gordane Simić i njenih crteža. Gordana Simić je venčana kuma zna se već koga. A taj kome je ona venčana kuma objavi knjigu o zamkovima u Srbiji što u srednjovekovnoj Srbiji nije ni postojalo. Jer su zamkovi u privatnom vlasništvu feudalaca što kod nas nije bio slučaj ili bar nije zabeležen. Sve tvrđave su bili vlasništvo države čitaj "vladara". Da ne pričamo o tome da taj isti kum nema pojma šta su i kako su izgledala zemljana utvrđenja kod Slovena. Taj isti kum je falsifikovao rezultate istraživanja kruševačkog grada (a i mnogih drugih). Ali nevezano sa time crteže Gordane Simić Golubačkog grada neću ni da komentarišem.

offline
  • Aleksandar Milicevic
  • Pridružio: 17 Mar 2013
  • Poruke: 731
  • Gde živiš: Beograd

Pa dobro to svakako da je ojacavanje kula se kasnije desilo,ne ubrzo nakon same bitke,ja sam to napisao onako povrsno u kontekstu oko ojacavanja kula.
Evo izneli ste vi vase misljenje o hvaljenoj gospodji Simic i njenim crtezima,mislim da tu vise nema sta da se doda i da je sve jasno.
Cilj je bio da se po svaku cenu gospodji Jovin otme posao koji je dobila i uspeli su u tome nazalost oni kojima je cilj novac u sopstvenom dzepu,a ne vracanje u zivot jednog bisera kakvim se malo ko moze pohvaliti da ima u svom posedu.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ako je bilo neka moderator izbriše
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=335&cl=32
Čudno je da se u ovom tekstu ne spominje još uvek siva eminencija srpske arheologije venčani kum dotične GS ali bez njegovog učešća sve ovo ne bi bilo moguće.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15232

Каква је ситуација са реконструкцијом Стамбол капије на Београдској тврђави?
Пре неколико година су је радили, а камен који су користили је почео врло брзо да пропада.

Види се на овој слици у тамнијим нијансама, већ је поједен за неколико центиметара.

offline
  • Pridružio: 29 Jan 2011
  • Poruke: 119

Koristili su travertin u pločama,za oblaganje samo.To je djubre od kamena,koji upija vodu kao sundjer,a onda ga mraz razbije,tako da počne da se "runi".
Inače,odličan je za prevare u modernom gradjevinarstvu-većina misli da "raste" samo u bratsko-pravoslavnoj Grčkoj i plaća ga debelo...u stvarnosti,jeftiniji je od sira u nabavci.
Tako da...

offline
  • amstel  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 2564
  • Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice

Aleksandar.M ::Postavljena konstrukcina za most preko kojeg će se ulaziti u Golubačku tvrđavu.


vratio sam se desetak stranica unazad,jer mi ovde nesto ne stima.
vecina nas je po selima videla na kucama i stalama starije gradnje,na kojoj podlozi se postavlja,nazovimo ga stub,direk,nosac,koji drzi neki svod,gredu itd....na sta se oslanja?to je uglavnom klesani kamen u obliku zarubljene cetvorostranicne piramide.svrha tog kamena ,koji nosi drveni stub je ,da cuva drvo od uticaja vlage iz zemlje tj.truljenja i ,posto je drveni stub u poprecnom preseku male povrsine,uloga kamena je, sa vecom povrsinom prijanjanja na zemlju ili tucanik, da ne propada ,pod pritiskom tereta,koji nosi stub. ovde na slici vidimo drveni stud zaliven ubetonsku kocku.
zasto betonska kocka?

offline
  • Aleksandar Milicevic
  • Pridružio: 17 Mar 2013
  • Poruke: 731
  • Gde živiš: Beograd

Prvobitni plan je bio da se kanal posle ciscenja napuni vodom,e sad ovaj deo je radjen betonom kao i delovi palate od trenutka od kada je "brigu preuzeo"republicki zavod za zastitu spomenika.
Verovatno da je to resenje sa betonom pametnije po njihovom misljenju.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 863 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 4 sakrivenih i 822 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aramis s, bobomicek, djuradj, DPera, Georgius, gomago, Kaplar2, Kazablankasrb, kuntalo, kybonacci, Marko Marković, mačković, Mcdado, mercedesamg, Milometer, milutin134, mocnijogurt, moldway, naki011, nenaddz, oldtimer, Parker, procesor, Silvertooth, sokars, sosko, ss10, Stanlio, Toper, virked, Vlada1389, Vlada78, voja64, vukdra, Webb, yrraf