Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, radionica1, amstel, Levi, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::Ltcolonel, jel saradjuju arholozi i istoricari na srpskom srednjem veku ili i dalje svako tera za sebe?
Problem je što mi skoro da i nemamo arheologe srednjovekovce. Imaš dvojicu odličnih Radičevića i Bulića i onda veliko ništa. Nema ih ni po muzejima teško da ih u celoj Srbiji ima pet šest. Ogromna većina arheologa radi praistoriju i nešto antiku. Što se tiče zavoda, čast izuzecima (Goca Tošić i još poneko) ostale uglavnom interesuje novac. Izuzetno su retki izveštaji sa iskopavanja srednjovekovnih lokaliteta.
Jedan od glavnih krivaca što je to tako je upravo Marko Popović i "klika" oko njega u Arheološkom institutu. Nekada si imao čitavu plejadu srednjovekovaca: Dušica Minić, Časlav Jordović, Cunjak ... Daleko od toga da su i oni bili idealni ali su ipak i te kako radili i objavljivali. Otkad su oni otišli u penziju nemaš skoro ništa.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam nekada davno studirao na petom, jedan od tada jos uvek cinimi se asistenata na katedri za srednji vek spomenuo je Popovica kao Indijanu Dzonsa, domace arheologije. Zapravo hvalisavca obicnog. Bas smo radili o polozaju Rasa i vise tumacenja istog. Posto me nikada nije privalcio srednji vek, to je nekako otislo u polu zaborav. Dok me nisi podsetio. Znaci za petnaestak godina niko nije uspeo da se izborio za neku ozbiljnu saradnju, zajednicki rad.

Za ostale, da ne mislite da je kod nas tako crno, i u svetu cesto izvode slicne gluposti,pa arheolozi pisu istoriografska dela, a istoricari tumace arheoloske nalaze, bez konsultacije.

• 6Ovo se svidja korisnicima: radionica1, amstel, Bane san, Oluj2.1, Levi, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidi Čefi. Prvi problem je što od istoričara sa fakulteta jedini koji je ozbiljnije išao na teren to je profesor Mišić. Ostalima se teren svodi na krug dvojke. Još je veći problem što su nam i arheolozi postali "teoretičari". I oni slabo idu na teren čast izuzecima (gore spomenutim). Radičević i Bulić rade sa istoričarima ali je to pre izuzetak nego pravilo. Stojim iza toga da što se tiče sistematskih i organizovanih terenskih istraživanja, u poslednjih desetak godina bar 80% smo organizovali profesor Mišić i ja zajedno ili on sa drugom ekipom i ja sa drugom ekipom. Ali uglavnom i u tom slučaju smo povezani. Nešto radi i profesor Makuljević sa istorije umetnosti i to je to. Naravno i Radičević i Bulić. Zavodi idu po pozivu na teren ali je pravo čudo ako nešto objave od toga (par njih objavljuje ali ogromna većina ne). Garantujem, da najmanje 70 do 80% radova koje su izvodili zavodi nikad nije objavljeno ili je objavljeno kao kratka notica u Glasniku Društva konzervatora Srbije ili Glasniku SAD. Naravno pričam o srednjem veku, kod praistorije je drugačije pa i kod antike. Recimo, premda je rađeno na većem broju srednjovekovnih crkava jedino je Goca Tošić iz Kraljeva to i objavljivala - ostali ništa ili skoro ništa.
Kod srednjeg veka je problem što nalaze moraš da staviš u istorijski kontekst a to većina arheologa ne zna. Kod antike a pogotovo praistorije to nije toliko bitno.
Što se tiče Marka Popovića daću samo jedan primer. Svi koji su kopali kruševačku tvrđavu od početka XX veka su pisali da je mali grad stariji od velikog grada. To se i golim okom vidi, nema potrebe ni da se kopa. Ali, Marko je u jednom vrlo bitnom zborniku napisao rad o tvrđavama iz vremena Moravske Srbije u kome je dao potpuno nove crteže osnova svih ključnih tvrđava i ti crteži su se drastično razlikovali od onih koje su pre njega dali Mirko Kovačević, Dušica Minić i da ne nabrajam dalje. Po njemu je mali grad mlađi i on je tako i nacrtao. Na zahtev pokojnog profesora Saleta Jovanovića ja sam, tamo negde pre 25 godina, uradio reviziona iskopavanja malog grada, pri čemu sam pažljivo ispratio temelje. Bilo je jasno 100% da su temelji malog grada "stariji" od temelja velikog grada što se doduše prilično jasno videlo i iznad zemlje. Ali terali smo mak na konac. Doduše na Saletovu i moju žalost "Kula cara Lazara" nije sagrađena na temeljima rimske kule ali jednom za svagda smo čvrsto dokazali da je mali grad stariji od velikog što je inače bilo i logično. A što su tvrdili i svi prethodni istraživači od Valtrovića, preko Pere Popovića, Vulovića, Mirka Kovačevića i Dušice Minić. Dakle mi nismo otkrili toplu vodu samo smo to, ovog puta, 100% dokazali.

• 6Ovo se svidja korisnicima: radionica1, amstel, Bane san, Oluj2.1, Levi, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Nebojsa na detaljnom odgovoru. Secam se radova profesora Misica,kao i njegovog terenskog iskustva. On bese radio na lociranju grada Macve? Kao i pomenutog zbrnika sa crtezma i radovima Marka Popovica.
Na ispitu kod profesora Misica je neko citao zbornik, i bas povela rasprava oko Popovicevog datiranja malog grada u Krusevcu. Misice bio zadovoljan odgvorom studenta.

Ostali izvinite na potencijalnom offu no na Nebojsinom odogovru mozete videti sve probleme istrazivanja kod nas.

• 6Ovo se svidja korisnicima: radionica1, amstel, Bane san, Oluj2.1, Levi, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teško da je off , vjerujem da bi većina čitalaca ovde htjela više ovakvih "rasprava" ili obrazloženja. Pogotovo sa stručne strane

• 7Ovo se svidja korisnicima: amstel, Oluj2.1, cikadeda, Skywhaler, radionica1, Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otkriveni latinski natpisi na steni ispod Ramske tvrđave
„ ... natpis na steni koji je potpuno sačuvan i nalazi se ispod tvrđave na jednoj litici. To je jedini rimski natpis na steni koji je danas vidljiv na Dunavu. Ovaj natpis je posvećen bogu Jupiteru i podigao ga je barjaktar 7 Klaudijeve legije.“

boom93.com/info/lokalne-vesti/51661/otk.....djave.html

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ревизије - господар Конавла




Конавли се помиње у делу "О управљању царством", које је цар Константин Порфирогенит са сарадницима саставио половином 10. века, заједно са Захумљем. Како је забележено на словенском језику Конавли би означавали "теретна кола", а у време састављања списа био је самостална област. До тог назива могло се доћи преко турске (аварске) речи qancly, која означава кола са два точка. Лингвистичари модерног доба сматрају да је име Конавли добило по латинском Canalis, тј. по римском водоводу Епидаура, или од римских путева - canalis или од конал, конао, пл. конали - canabula, тј. одводна цев за сушење поља...
https://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2018/10/blog-post.html

• 6Ovo se svidja korisnicima: amstel, Aleksandar.M, radionica1, Bane san, Vazduhoplovac, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stari Slankamen

Karta iz 17 veka koja prikazuje razrušeni Slankamen



1. Kapija u Donjem gradu,
2. Kapija u Gornjem gradu
3. Još jedna kapija u donjem gradu
4. Crkva posvećena Sv. Nikoli
5. Ova stavka se takođe može identifikovati kao crkva, istraživana 1965 i nosi naziv Manastirište
6. Minaret, verovatno ostatak turske dzamije
7. Još jedna crkva, na mestu današnjeg katoličkog hrama
8. Verovatno ostaci neke kapele
9. Ostaci dve veće građevine, možda magacini za trgovce
10. Objekat kružne osnove, namena zasad neutvrđena
11. Tursko kupatilo
12. Ušorane zemunice ili vojni šatori.

Evo link ka originalnom tekstu:

http://gradovi.protego.rs/index.php/pregled/stari-slankamen

Ako neko zna malo više o Slankamenu, ovo je bio utvrđeni grad a nekako svi smo ga zaboravili.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel, Bane san, Levi, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^^
Konacno nesto vise, imamo obrise grada.
Eh da je vremena, pa da se locira na guglu, da se vidi kako je postavljen u odnosu na pravi teren.