Poslao: 23 Jan 2019 01:28
|
offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1269
- Gde živiš: Srbija
|
^^^
Konacno o Rajcu, ma znao sam, t.j. toliko sam zeleo da ima tu.
Jako zanimljivo, znaci naselje je tu negde.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2019 00:16
|
offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1269
- Gde živiš: Srbija
|
^^^
Mali of za Slavkovicu i Rajac...
Svako moze da se uveri ako se zaputi tamo, da jos uvek ima ocuvanih kamenih kuca, klasicno gradjenih, pa slobodno mogu reci kao u Hercegovinmi, CG i sl., naravno to je zamrlo i zub vremena je neminovan. Ni na Divcibaram nisam to video, ako bi recimo rekli da je do visine i sta ti ja znam...
Moze biti da je takva gradnja i od rasprostranjenih kamenoloma i poznatog ukrasnog kamena koji su tu, ali i tradicije koje je stanovnistvo sa sobom donelo.
Mesto nije bas tipicno Sumadijsko i mozda mogu da se izvuku paralele sa Dicima i ovim nalazima i tumacenjima samog manastira blizu sela.
U uzem delu Sumadije ka Beogradu, gde i ovo mesto spada, licno mislim da nema slicno tako zbijenog sela, gotovo atipicnog za Sumadiju. Mozda je to posledica rada samog kamenoloma blizu sela, ne znam.
Ne bi me cudilo da je tu bas zbog takvog kamena i kamenoloma bilo jace naselje.
To je kamen kakvog se ne bi postideo bilo koji knez kad sebi gradi zdanje, a verovatno da je i dovlacen na sam Rudnik
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2019 00:09
|
online
- Pridružio: 16 Apr 2014
- Poruke: 18662
|
Црква Свете Варваре (Светог Димитрија) у селу Кметовци код Гњилана
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2019 01:52
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Nebojša Đokić, Milomir Stević, Olivera Dumić, Kratki prilozi za istoriju crkava u Župi i okolini u XIX veku, Rasinski anali 4, Kruševac 2006, 95 - 112.
https://www.academia.edu/38270713/Nebojša_Đokić_Milomir_Stević_Olivera_Dumić_Kratki_prilozi_za_istoriju_crkava_u_Župi_i_okolini_u_XIX_veku_Rasinski_anali_4_Kruševac_2006_95_-_112
Небојша Ђокић, Храм Светог Петра и Павла у Кривој Реци, Расински анали 4, Крушевац 2006, 191 - 196.
https://www.academia.edu/38270737/Не....._191_-_196
Nebojša Đokić, Popis crkava i manastira u Okružju aleksinačkom 1836. godine, Rasinski anali 4, Beograd 2006, 221 - 228.
https://www.academia.edu/38270747/Nebojša_Đokić_Popis_crkava_i_manastira_u_Okružju_aleksinačkom_1836._godine_Rasinski_anali_4_Beograd_2006_221_-_228
|
|
|
|
Poslao: 05 Feb 2019 00:14
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
Napisano: 05 Feb 2019 0:13
Izuzeno važan arheološki lokalitet kod Novog Pazara gotovo nedostupan turistima
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/akt.....a-i-pesice
- Zbog nedostaka novca, na Gradini se ništa nije radilo duže od decenije. Lokalitet je u potpunom haosu i korovu, propada i ono što je konzervirano. Pošto postoji ozbiljna teza da je ovde bio Stari Ras, a ne na Pazarištu kod Sopoćana, što je još uvek zvanična verzija, Gradini-Postenje bi trebalo posvetiti mnogo više pažnje, jer je interesovanje turista, naučnika i znatiželjnika koji dolaze u Novi Pazar za obilazak ovog lokaliteta ogromno - ističe Mirko Popovac, profesor i publicista iz Novog Pazara.
Dopuna: 05 Feb 2019 0:14
Tvrđava Maglič nedaleko od Kraljeva ponovo postaje sve atraktivnija za turiste. Obnovljene su staze za šetanje, stepenište, odmarališta sa klupama
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:775298-.....inog-grada
Tokom dve faze ovog projekta, obnovljene su drvene šetne staze i stepeništa na bedemima, izrađena je nova ograda i zamenjena međuspratna konstrukcija u kulama, urađena je kamena staza koja olakšava prilaz tvrđavi, ugrađeni su led-lampioni, a postavljena su i četiri odmarališta sa drvenim klupama.
Posetiocima je na taj način olakšan pristup sa magistralnog puta uzvišicom od Ibra pa do utvrđenja, u narodu poznatog i kao "Jerinin grad", mada ga "prokleta" Jerina (odnosno Irina), žena despota Đurđa Brankovića - nije ni gradila.
|
|
|
|