Тајанствена тврђава међу облацима на 1.000 метара високом Мосору. Сува планина и Заплање на мети дивљих копача. Држава ову тврђаву није уписала на листу заштићених локалитета
Amstel postoji jedan veliki problem u našem zakonodavstvu u poslednjih desetak (i više) godina. Problem nad problemima u Srbiji nisu arheolozi amateri već (čast izuzecima) Zavodi za zaštitu spomenika kulture. Bili su i ostali. Dokazano je (policijskom istragom) da su glavni šverceri kulturnog blaga Srbije pre dve decenije bili upravo ljudi zaposleni u nekim zavodima. Povezani sa prethodnom garniturom u MUP-u. Pošto su skoro svi ti ljudi danas pokojni neću da im spominjem imena ali ljudi iz struke znaju o kome je reč. Tadašnji zakoni su od zavoda napravili države u državi koje su bile potpuno van kontrole. Zavodi su imali neverovatna ovlašćenja. Promenom zakona su praktično razvlašćeni ali čitav niz podzakonskih akata nije donet evo već skoro 15 godina tako da postoji mnogo rupa u tom novom zakonu. E te rupe sada koriste i tragači za blagom ali i sami zavodi. Čak za tri vrlo bitna lokaliteta trenutno se u Ministarstvu kulture vodi bitka da nadležni zavodi budu isključeni iz arheoloških istraživanja jer što se jedan vladika pre neki dan požalio nadležnom ministru "Ja za te pare koje traži zavod za iskopavanje mogu da sagradim katedralu Sv. Pavla u Rimu a fakultet hoće da radi za dž ali zavod ne da odobrenje. iIspada da je zavod stručniji za arheološka iskopavanja od fakulteta."
Sadašnji zakon omogućava da nadležna opština (ili republika) sklopi ugovor za zaštitu kulturnih dobara i sa faklutetom i sa nadežnim muzejom ne mora to da bude zavod. Međutim, u praksi sve opštine su sklopile ugovor sa zavodima upravo zbog jedne rupe u zakonu koju obilato koriste zavodi. Neime, po zakonu je predviđeno da se na nivou Srbije oformi jedno kontrolno telo neka vrsta nadzornog organa ali podzakonska akta oko toga još nisu doneta a država je privremeno nadzor prepustila teritorijalno nadležnim zavodima. I sad imamo sledeću situaciju Amstel. U mestu M treba da se vrše iskopavanja, opština raspiše konkurs i ja se javim ispred muzeja a ti ispred zavoda. Opština da meni posao ali mi ti po sili zakona dođeš za "nadzornog organa". Naravno da ćeš za inat da mi j.beš i miša u duvaru. I zato niko ne sme da ide protiv zavoda čak i fakulteti.
To je razlog što ni opštine a ni republika ne stavljaju lokalitete po zaštitu jer moraju da ih u određenom (vrlo kratkom roku) i istraže i konzerviraju. E tu ti se onda pojavi zavod pa kad ti rukne cenu ti pomisliš da će da zidaju novi Versaj.
Сад си ми дао одговор и за друга места...
amstel2 ::ДИВЉИ трагачи за благом Тј.ЛОПОВИ прекопали су претходних дана средњовековно утврђење Марину кулу на брду код Куршумлије, која је под заштитом Завода за заштиту споменика културе као локалитет од изузетног значаја.
http://www.novosti.rs/вест.....nose-stetu
Археолози овог краја сматрају да је историјска вредност локалитета Марине куле огромна и очекују дозволу надлежног завода како би коначно почели истраживања.
Пази ово.."очекују дозволу надлежног завода"...Јел то значи да могу бити чак и ускраћени за дозволу?
"Новости" уз конзерваторско-рестаураторске радове у средњовековној престоници, Крушевачком граду. Подухват стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда и Народног музеја Крушевца
Citat:Nastavak istraživanja u jednom od najvažnijih pograničnih gradova Vizantijskog carstva
Istraživanje srednjovekovnog grada Braničevo počelo je 2007. godine, a do sada je istražen lokalitet mali grad. Prema rečima arheologa Dragane Spasić Đurić, gruba faza na čišćenju i pripremi terena je završena i od ponedejlka se kreće sa pravim arheološkim radovima koji će trajati do 30. avgusta, a možda i duže.
Tekst o kruševačkoj tvrđavi neću ni da komentarišem. Nama ne treba Deretić ovo su još veće gluposti. Ovi kao da su pali s Marsa. Sve što je pisano o kruševačkoj tvrđavi poslednjih pola veka za njih ne postoji probudili se iz vremenske kapsule.
Citat:Резултати археолошких ископавања византијског утврђења на локалитету Градина, у Грошници представљени су јавности, у здању Старе скупштине, поводом 70 година постојања и рада Археолошког одељења и Народног музеја у Крагујевцу
