|
Poslao: 23 Jul 2019 21:42
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
I ovaj iz kragujevačkog muzeja kao da je pao s Marsa. Sve što je pisano o Kragujevcu poslednjih 50 i kusur godina kao da ne postoji. Što se tiče utvrđenja. U Srbiji ne postoji utvrđenje (li je raritet nad raritetima) koje nema sloj VI vek i sa 90% verovatnoće i IV vek. Ako imate neku tvrđavu u Srbiji, imate sigurno VI vek, vrlo verovatno IV vek e sada ostaje da se vidi šta ima od srednjeg veka.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2019 18:02
|
offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
Koliko je star pojam "branič kula"? Da li je savremen, ili ima dužu istoriju upotrebe? Kod nas se danas često koristi uporedo sa donžonom, kulom poslednje odbrane, ljudi se tako frljaju tim izrazima, neretko u razgovoru ispucaju sva tri kao da jedan nije dovoljan. Ali baš me zanima da li ne nov, nastao iz nauke ili je tradicionalan naziv.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2019 20:49
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Vazduhoplovac od srednjovekovne vojne tačnije fortifikacijske terminologije nama skoro ništa nije preteklo. jednostavno skoro sve sačuvane izvore su pisali monasi koji se nisu upuštali u detalji. U poveljama se takođe nije upuštalo u detalje.
Za Vizantince znamo da su imali vrlo razvijenu terminologiju skoro sve vreme. Na zapadu se terminologija ustaljuje od krstaških ratova ali dobija konačni oblik u vreme renesanse.
Ono što je sigurno to je da kod nas sigurno nije postojao termin donžon kulta. Kod nas su fortifikacijsku terminologiju standardizovali Dragašević i Mišković oko 1860 - 1870. godine. S time što oni termine iz Vobanovog perioda koriste za srednjovekovne tvrđave. Ali bolje nemamo. Jbg imaš eskarpu, kontraeskarpu, rov, šetnu stazu, skrivenu stazu ... Sve to imaš i usrednjovekovnim tvrđavama ali kako su oni to zvani nemamo pojma ...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2019 09:52
|
offline
- A.R.Chafee.Jr.
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Avg 2018
- Poruke: 11342
|
Ltcolonel jel postoje ikakve naznake da je u srednjovekovnoj Srbiji pisan neki vojni priručnik? Ili su korišćeni romejski?
Što se tiče teme i pitanja, da li bi se nekako moglo zaključiti da je korišćena upravo romejska terminologija?
Činimi se da bi pirg, možda bio odogovorajući izraz?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2019 13:01
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Pirg jeste termin koji najpribližnije odgovara don žon kuli. Međutim, pošto ne znamo našu srednjovekovnu terminologiju moramo da se koristimo opšte prihvaćenom us vetu a koja uglavnom potiče iz vremena renesanse i manjim delom iz vremena Vobana. Međutim, tu postoji jedna mnogo veći problem.
Recimo kada su objavljivani vizantijski izvori za vezani za našu istoriju prevodioci uopšte nisu vodili računa o vizantijskoj terminologiji. naime, Vizantinci prave veliku razliku i to ne samo fotifikacijsku nego i pravnu između vojne tvrđave, utvrđenog grada i utvrđene neke vrste farme (najpribližnije bi odgovaralo nekoj vrsti hacijende). Naši su sve to prevodili kao tvrđava a postoji suštinska razlika u mnogo čemu. Kao prvo vojne tvrđave i utvrđeni gradovi su u državnim vlasništvu a samo ovo treće (nikako nije reč o tvrđavi) je u privatnom vlasništvu. Postoji i velika razlika između vojne tvrđave i utvrđenog grada. Kod vojne tvrđave vlast je u rukama vojnog komandanta a u utvrđenom gradu ako nema nekog višeg državnog funcionera (civilnog) vlast je u rukama episkopa. Kod Vizantije uslov da grad postane grad je da ima episkopa. Vizantijska crkva ima mitropolijsko uređenje i od ranga crkvenog velikodostojnika ide i rang grada. Naša crkva je bila a i sada je episkopalnog uređenja i naši episkopi mogu da ordiniraju i u manastirima pa pravno formalno i na selu što je u Vizantiji a i danas u Grčkoj nezamislivo. Za njih je najgora kazna kada se vladika proteruje u manastir. Recimo, kada Karađorđe proteruje mitropolita Leontija iz Beograda u Kragujevac on skreće pažnju lokalnim vlastima da ga ne smeštaju u obližnju Draču nego u Kragujevac jer bi za njega bilo poniženje da bude smešten u Drači jer je Grk - fanariota.
Na žalost Marko Popović i njegovi obožavaoci i sledbenici uopšte ne koriste vojni i fortifikacijsku terminologu. On čak u naslovu knjige piše "zamkovi Srbije" premda ne postoji ni jedna jedini dokaz da su u Srbiji postojali zamkovi. Naime naše povelje a i Dušanov zakonik su izričiti da su sve tvrđave (gradovi) u državnom vlasništvu a zamkovi su tvrđave u privatnom vlasništvu feudalca. Čak i ako je bilo takvih slučajeva to može da bude samo izuzetak a nikako pravilo. Kao što rekoh još uvek nije nađen ni jedan pisan dokaz da je neka tvrđava bila u privatnom vlasništvu a ima dokaza koliko god hoćete za suprotno. A to da Marko uopšte ne koristi stručno fortifikacijsku terminologiju ne treba ni trošiti reči ...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2019 20:37
|
offline
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 126
|
Fotografije iznad su poslije obnove. Manastir je 1992 do temelja minirala HV. U WW2 je uprkos pustošenju i ubijanju manastirskog bratstva opstao. Zanimljivo je da ustaše 1941 nisu rušile manastir, a da su minirale gorostasni hrast pored manastira koji je lokalno stanovništvo smatralo svetinjom.
ilistracija hrasta iz časopisa NADA iz 1895.
Inače zadužbina je vrlo zanimljive porodice Miloradović koja je ostavila mnoge zadužbine u tom kraju i čije je porodično groblje nekropola Radimlja.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2019 20:42
|
offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
Kakve su te utvrđene farme, te hacijende po Vizantiji? Deluje kao dosta zanimljiv koncept, kao po zapadu nekakav utvrđeni manor, manoir.
Inače, Čafi, koliko je meni poznato na žalost nemamo sačuvano tako nešto, ali imamo recimo Konstantina Mihailovića koji je napisao svoje delo kao savet poljskom kralju Janu Olbrahtu, kako da se bori protiv Turaka. Uglavnom opisuje tursku kulturu, vojsku i daje istorijski pregled od Nemanjića pa do njegovog vremena. Ima zanimljivih stvari, opisane su opsada Carograda 1453, Novog Brda 1455, Beograda 1456, sve je to daleko od taktikona ali dosta zanimljivo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2019 21:33
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Reč je o aristokratskim vilama koje se transkribovano zovu oikoi. O njima je dosta pisano u inostranstvu ali koliko je meni poznato, kod nas, samo sam se ja u nekoliko rečenica osvrnuo na njih u mom tekstu"Prilog proučavanju fortifikacijskog sistema Moravske Srbije".
https://www.academia.edu/36808651/Moravska_Srbija_tematski_zbornik_ed._Siniša_Mišić_Kruševac_2007_Moravian_Serbia_ed._Siniša_Mišić_Kruševac_2007.pdf
na stranama 282 - 285
|
|
|
|
|
|
