ПОСЛЕ готово целог века чекања научника, љубовијски ентузијасти узели су истраживање великих градова средњовековне Србије у своје руке. Правник и планинарски инструктор Драган Павловић Поп и његов ученик Душан Тешић Дућа кренули су преко планина заборављеним "српским путем сребра" и дошли до нове археолошке сензације у Србији!
Пре неколико дана и од стручњака су добили потврду да су пронашли два древна утврђена града. Град камен је потпуно непознат науци, а Липник је често помињан у документима дубровачких, венецијанских и ватиканских архива.
У доба Рима, Средње подриње, с обе стране реке, било је чувено по рудницима сребра. Товари метала циркулисали су тада кањоном Љубовиђе, као и у средњем веку, када су каравани "Латина", у Србију носили луксузне производе "из Млетака", а односили руде. Данашњи путић је све до пре седамдесетак година био жива саобраћајница између Подриња и Колубарске низије.
До краја године, после скоро шест векова од изградње и исто толико деценије од разарања, биће окончана реконструкција куле 11 Смедеревске тврђаве. Министарство културе одобрило је новац за наставак радова на такозваној кривој кули средњовековног престоног града на Дунаву.
Изградња Смедеревске тврђаве почела је 1428. по налогу деспота Ђурђа Бранковића. За две године саграђен је Мали град са шест кула. Од 1430. до 1439. године подигнут је Велики град са 19 кула и површином од 11 хектара. Смедеревска тврђава има статус споменика културе од изузетног значаја.
Такође, биће безбедна и више неће постојати ризик за пролазнике и туристе који долазе да виде највећу равничарску тврђаву у Европи.
Коначно нешто конкретније за Мали и Велики Град код кањона Трешњице, Љубовија.
Значајни остаци, има фотографија:
Овде су долазили дубровачки трговци, саксонски рудари и металурзи: Откриће српског пута сребра
Борис СУБАШИЋ | 15. март 2020. 18:00 | Коментара: 2
Репортер "Новости" и ентузијасти из Љубовије поново на трагу азбуковачког Елдорада у кањону Трешњице
Занимљиво, када се упореди са овим записом, види се колико је тада промашена тема:
МАЛИ ГРАД, баш на месту где се гнезде белоглави супови. Јасно уочљиве рупе за подупираче
висећег прилазног пута. Изгледа да су те рупе у ствари идеалне за станишта супова.
Епски комплекс, ко из ГОСПОДАРА ПРСТЕНОВА.
Занимљиво би било да се истражи да ли је ово јединствен случај да нема директан приступ тврђава, него дођеш до подножја и онда се вереш дрвеном конструкцијом до врха. Мислим на величину конструкције, јер већина има те мале дрвене приступне мостиће. Ово је нешто друго по концепту.
Citat:Маркова црква у Кастрату, позната и као Касноантичка базилика или Латинска црква, налази се изнад ушћа Косанице и Топлице у насељу Кастрат код Куршумлије. Саграђена је за време византијског цара Јустинијана (527-565). Изнад базилике се налазио град-утврђење, касније назавн Марина кула. Базилика је дозидана у 12. веку. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%80%.....1%82%D1%83
Citat:Остаци утврђења Марина кула у Кастрату
Остаци средњовековног града, познатог као Марина кула, налазе се на врло неприступачном месту, на врху шумовитог брда изнад ушћа реке Косанице у Топлицу, 2 km источно од Куршумлије.
