^Objasnjenje je da je to "samo za najhrabrije,fizicki najspremnije i ljubitelje adrelina".
Vala sa takvim objasnjenjem nisu ni trebali da pocinju bilo kakvu rekonstrukciju......
Ma ne dao Bog da dodje do toga,ne brinem se ja za tuzbe jer su se oni sigurno za to pravno dobro pokrili (zavisno ko je tu ciji u celoj prici verovatno bi zvanicno saopstenje bilo da je nastradali bio zarazen koronom,pa mu se u tom trenutku pentranja slosilo).
Evo na ovoj slici kako je "rekonstruisan" predzid,kanal i bedem kod kapije,kao i kako se "cisti drvece i rastinje oko bedema,kule.
Takodje i tvrdnje o "poplavljenoj palati,ono jeste nizak vodostaj ali sve se vidi koliko je na suvom palata tj visoko i jasno je kao dan,zemljo otvori se.....
Кад сам ја био растиња није било, било све баш добро покошено.
Био сам са дететом које још нема 5 година.
Металне степенице су челичне, уливају поверење, иако су доста стрме, али тако је морало. Што се тиче безбедности оне су ОК.
Проблем су ланци, вертикални размаци на оградама (дете од 5 година као од шале пролази између).
На дрвеној огради које су унутар кула на степеницама, нема вертикалних стубића - ко се саплете на степеницама бочно пролеће и пада са стране, деца не морају да се саплету, довољно је да промаше рукохват.
Степенице на кули поред палате су широке 40-45 цм, ко промаши гелендер или држи дете за руку, лако може да падне на кров од палате.
На доста случајева уместо доњег гелендера који је у висини ногу, стављен је ланац који ничему не служи и ружно изгледа.
Дрвенарија шкрипи и увија се јер је од чамовине.
Тотално небезбедно за децу млађу од 4-5 разреда, чак и у пратњи родитеља.
За децу до 8. разреда полубезбедно.
Зато су екскурзије ограничене само на путић до палате и палата - ништа куле.
3Д реконструкција локалитета Кулина код Мерошине.
Како је у доба Византије изгледало утврђење Кулина, смештено надомак села Градиште у општини Мерошина, грађани могу погедати кроз 3Д приказ, на коме су радили историчари и археолози. Сматра се да овај локалитет датира из ВИ века, а како каже творац пројекта професор Дејан Крстић, повезује се са царом Јустинијаном И и царицом Теодором.
Локалитет је пронађен случајно, 1958. године, када су током радова у пољу мештани пронашли бронзану главу царице Теодоре, прича директор Народне библиотеке Мерошина Милиош Милошевић, а 11 година касније археолози су почели да га истражују.
Neverovatno da crkva u Goroviču do sada nije potpuno obnovljena...veza despota Stefana i vožda Karađorđa za ovo mesto je dovoljna preporuka za obnovu...stvarno nedopustivo stanje crkve u Goroviču
ovo mi je palo napamet i ladno sam pogodio
