Ljubisav ::Naišao sam na veoma detaljnu knjigu koja dokumentuje (između ostalog) sadašnje stanje izuzetno velikog broja srednjevekovnih objekata, slikom i kratkim opisom. Knjiga je "Pravac Srbija", a naišao sam i na meni potpuno nepoznate lokacije (Paramun, Pajsijević, Čestin, Gornja Ribnica, Dragoševac, ...).
Već sam poslao sličnu poruku nekima lično, ali smatram da je informacija korisna za veći krug ljudi.
Правац Србија је књига управо коју је издао РУТИЗАМ.
Само напред.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Сајт трокира и вероватно је додатно ограничен, али некао још ради.
Фотке могу да се скидају само са неком апликацијом и сл. коју морате да учитате у претраживач, типа GetThemAll u extenzijama
Citat:ITEŠKA PALATA VEĆA OD DESPOTOVE: Najveća vojna baza srednjovekovne Srbije nalazila se iznad Zabrega, kod Paraćina
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
SVEVID ::ltcolonel ::Problem Petrusa je mnogo složeniji nego što je to moj prijatelj Aca Srndaković predstavio. Aca je vrstan praistoričar i ovde se pokušavajući da uprosti priču za široke narodne mase nije baš najbolje snašao jer to nije njegova tema.
Šta je problem sa Pterusom - pa taj da mi skoro ništa sa sigurnošću o njemu neznamo. Po sitorijskim izvorima srednjovekovni Petrus bi pre trebao da bude na Babi iznad manastira Lešja. Tamo takođe postoji velika tvrđava koju je iskopavao pokojni Brmbolić. Ali u njoj, bar koliko ja znam, ništa nije nađeno što bi moglo da se veže za period posle XI ili XII veka. Doduše još uvek je istražen relativno mali prostor. Tamo gde Aca kaže da je Petrus ima arheološkog materijala iz XIV i XV veka ali je taj lokalitet relativno teško povezati sa istorijskim izvorima. Rastojanje između ova dva lokaliteta je relativno malo oko 10 km vazdušnom linijom. Pored toga položaj na Babi je daleko povoljniji on neposredno zatvara komunikaciju sa Vidinom onaj drugi položaj to vrši samo posredno
U svako slučaju ovo pitanje još uvek ostaje otvoreno.
Zanimljiva tema.Prolazio sam pored planine Babe i stvarno deluje upecatljivo.Nalazi se na putu Paracin -Cestobrodica-Zajecar a koji se sa nje stvarno lako kontrolisao.Ima bolji strategiski polozaj nego Petrus koji je u zapecku van glavnih puteva.
Manastir Lesje koji je ispod planine je podigao rodjeni brat Crepa Vukoslavica.Vlastelini su obicno svoje zaduzbine pravili kao pridvorske crkve poput one ispod tvrdjave u Lipovcu.Ima smisla da se posumlja da je tvrdjava na Babi Petrus.
Iz podataka bitke na Dubravnici pominju se Crep i Vitomir.Postavlja se pitanje da nije Vitomir stolovao u tvrdjavi koji sada zovemo Petrus.za njega se kaze da je sused Crepov.
Akindzije su bile veoma brza formacija pa je vreme za reakciju na njih bilo veoma kratko sto znaci da su Crep i Vitomir bili veoma blizu jedan drugom ,10 km razlike izmedju Petrusa i Babe je dovoljno blizu.Ovo je cisto neko malo razmisljanje na temu.
Izgleda da smo 2016 naslutili ovo,kako tekst kaže i zadnja istraživanja da je tvrđava na planini Baba bila prva tvrđava porodice iz koje je Crep a da je on sebi napravio novu tj. Petrus.
Neverovatno je koliko malo imamo podataka o feudalnim srednjevekovnim Srpskim porodicama koje su bile ovako moćne ,finansiski pre svega da podignu ovakva utvrđenja...
Град Врање покренуо је иницијативу за израду пројектне документације за извођење санационих и конзерваторско-рестаураторских радова на средњевековном утврђењу ,,Марково Кале''.
С обзиром да је реч о једном од најстаријих споменика у граду под Пржаром, ,,Марково Кале'' је проглашено за непокретно културно добро и категорисано као споменик културе од великог значаја за Републику Србију.
У циљу припрема за извођење санационих и конзерваторско-рестаураторских радова, а потом и ревитализације, у току су радови на потпуном уклањању шибља и високог растиња између бедема и стазе у његовом подножју. На овом послу ангажовани су радници Комуналног предузећа ,,Комрад''.
Следећа фаза у припреми документације за пројекат Извођење санационих и конзерваторско-рестаураторских радова на утврђењу ,,Марково Кале“ је археолошко истраживање са спољашње стране бедема, како би се откриле и дефинисале његове форме, а пре свега остаци кула.
Марково Кале се налази на око 4 километра од Врања и према доступним писаним траговима датира из 13. века. Према народном предању, име је добила по Марку Краљевићу који је годподарио овим крајевима.