offline
- radionica1
- Super građanin
- Pridružio: 22 Jan 2014
- Poruke: 1269
- Gde živiš: Srbija
|
boksi ::Tvrđava Bela Stena kod Valjeva rekonstrukcija.Osvojena 1458 od strane Turaka.Posle toga trajno napuštena.
VJ ::↑
Са изложбе "Илустрована историја Ваљева"..
Дуго сам мислио да се Валва односи на Градац, али овде се јасно каже да је Валва ту негде око Тешњара, део Ваљева.
Све је ово мистификација, али је занимљиво...
Такође, мистични железнички тунел који се спомиње у спојлеру, са знатним архео остацима када је копан је на све три локације, у доњем тексту описано.
Да би забуна била већа, Градац је Бела Стена, Валва је Белич, а тврђава код Крчмара на Дивчибарама такође Бела Стена.
Забуна бр.3, сам цртеж реконструкције Валве, несумњиво по терену приказује управо Градац, али по архео ископавањима за сада он нема тако правилан изглед, али јесте терасаст.
Забуна бр.4, оригинални скица цртеж доле, јасно нејасно приказује да је Валва на ушћу реке Градац у Колубару, др Божин јасно манипулише и цртежом и тврђавом Градац или шта већ, ват тхе фак више ко пије на Колубари воду а ко плаћа 
Могуће да је Валва била јако близу Градцу, можда код манастира Ћелије или негде у том правцу и да је забуна због близине. Тако има логике за два трга, за границу са Мађарима, касније у средњем веку... Лупам
Валва је могла бити и на Марковој столици ка Тешњару, део Ваљева, али да ли ту има било каквог трага беле стене или било каквог белича...
Можда једноставно овај лекар доктор Божин Јаневски, има подоста слободног мештерског времена, па нам прича ове приче...
ОРИГИНАЛНИ ТЕКСТ, немам линк као доказ, само копиран текст:
+ ВАЛВАGrad na beloj steni
Na ušću reke Gradac u Kolubaru uzdizao se nekada slavni grad Valva,veliko rimsko,kasnije nemanjićko utvrđenje
Putnici u vozovima koji saobraća na relaciji Beograd – Bar i ne slute da se iznad jednog tunela probijenog u klisuri reke Gradac,jugoistočno od Valjeva,baš ponad njihovih glava,uzdiže grad površine od tri hektara za koji se doskora nije znalo i iz čijeg se podgrađa razvilo današnje Valjevo.A nije se znalo iz više razloga.
Oni koji su prokopavali tunel za prugu,da ih ne bi ko zaustavio u radovima, nikome nisu prijavljivali da su naišli na podzemne hodnike i ljudske skelete,već su ih samo uklanjali u stranu,a hodnike zatrpavali.Lukavi meštani su beogradskim arheolozima, koji su načuvši nešto dolazili u obilazak,pokazivali samo neznatni deo utvrđenja podignutog na teško pristupačnoj steni,visokoj sto pedeset metara,a sami su godinama prekopavali drugu stranu,kako oni kažu – Jerininog grada u potrazi za blagom.
A tada su,ne znajući jedni za druge,arheolozi istraživačke stanice „Petnica“,koja se nalazi u blizini utvrđenja,i jedan valjevski lekar Božin Janevski,zaljubljenik u istoriju svoga kraja,počeli da istražuju na ovoj lokaciji.
Uroševa tvrđava
Kastel starog,ilirskog imena Balba,u istočnoj verziji Valva,osvojili su Avari 591.godine.U osmom veku tvrđavu obnavlja jedno pleme pribaltičkog porekla – Obodriti i donose joj novo ime - Belič,negde u izvorima Belikin, verovatno zbog visoke,bele stene na kojoj se uzdiže i iz daleka vidi.
OVDE SU ŽIVELI SRBI PRE 14 VEKOVA Nesvakidašnja otkrića arheologa kod Valjeva
Predrag Vujanac | 15. 05. 2017 - 21:15h
| Komentara: 6
Misterioznu tvrđavu u kanjonu reke Gradac koristili su Rimljani, Vizantinci, ali i Srbi, koji su u njoj boravili dva veka pre države Nemanjića.
Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija Centar prednemanjićke srpske države bio između Save i Drine
Iako je narod zove Jerinin grad, ova tvrđava nastala je još 1.600 godina pre proklete Jerine, ili Irine Kantakuzin, supruge despota Đurđa Brankovića, koja je živela u prvoj polovini 15. veka.
Nova otkrića arheologa valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture na ostacima velike tvrđave na brdu Branig, u ataru sela Brangović, sedam kilometara od Valjeva, iznenadila su i njih same. Drevna, tajnovita utvrda u narodu je poznata kao Jerinin grad, po ženi Đurđa Brankovića, ali u vreme despotovine je već bila napuštena. Međutim, čak milenijum i po ranije bila je više nego živa.
- Utvrdili smo da je grad postojao još u praistoriji, u gvozdenom dobu, što pokazuje najstariji sloj. Grad istražujemo već 13 godina i na početku smo mislili da je reč o vizantijskoj tvrđavi iz petog veka. Kasnija iskopavanja pokazala su da su Rimljani koristili tvrđavu još od trećeg veka, a da je kasnije dodat civilni deo sa episkopskom crkvom, što svedoči da je grad bio versko sedište ovog dela Srbije. Najzad, najveće iznenađenje nas je čekalo u najmlađem arheološkom sloju, gde nalazi ukazuju da su grad aktivno koristili i Srbi, i to u vreme naseljavanja od 7. do 10. veka, da bi tvrđava konačno bila napuštena najverovatnije u vreme ratova kneza Časlava sa Ugarima - priča arheolog Radivoje Arsić.
Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija U Jerininom gradu živeli su i Rimljani i Vizantinci
Jerinin grad je, pokazuju istraživanja, definitivno bio važna strateška tačka u svim epohama svog postojanja. Naime, on se razvio pored antičkog puta kroz kanjon reke Gradac, spajajući kotlinu u kojoj se danas nalazi Valjevo sa valjevskim planinama i Podrinjem, koji su obilovali rudama zlata, srebra, bakra i olova. Zbog toga je i dva veka pre nego što je na scenu stupila dinastija Nemanjića bio centar gusto naseljene državne teritorije.
- Uz pronalazak ostataka još nekoliko manjih utvrđenja i naselja na pravcu ka Podrinju, možemo zaključiti da se ranosrednjevekovna, prednemanjićka srpska država prostirala između Save i Drine - kaže Arsić.
Foto: Predrag Vujanac / RAS Srbija Bedemi Jerininog grada
Kompleks Jerininog grada, inače, prostire se na površini od tri hektara, a o njegovom značaju, uz dominantnu donžon kulu u gornjem, vojničkom delu utvrde, govore visoki i debeli zidovi, sposobni da ga sačuvaju od osvajača. Uz to, oni se sa ogromne litice strmo spuštaju 200 metara niže do same reke.
Kelije za monahe
Ne samo vojni i civilni već i verski značaj imao je Jerinin grad. Pored ostatka ranohrišćanske crkve, arheolozi su u okolini, u stenama u klisuri Gradca, pronašli nekolicinu pećina, takozvanih kelija za srednjevekovne monahe. Upravo Ćelije je naziv manastira koji se nalazi nedaleko od ovog arheološkog lokaliteta.
Prsten iz XII veka - Gradac - Narodni muzej Kragujevac
Rušili su je Bugari,obnavljali Nemanjići,a Mađari 1392.godine izveštavaju da su osvojili „tvrđavu srpskog kralja Uroša“.Poslednji put je obnovljena verovatno u vreme despota Stefana ili Đurđa,kao pokušaj da se zaustave Turci.Tada je i dobila ime Velika Bela Stena,za razliku od već postojećih utvrđenja sličnog imena,ali mnogo manjeg obima i značaja,objašnjava Božin Janevski,autor knjige „Od antičke Balbe do Valve“ („Kolubara“, Valjevo, 1996), čovek koji godinama nastoji da u istoriji nađe uporište za ono što arheologija već zna.
Neki valjani ljudi
Drevnost valjevskog naselja potvrđuju tragovi života praistorijskih zajednica,kao i činjenica da se u rimskom periodu nalazio na magistrali Sirmijum (Sremska Mitrovica)-Salona (Solin u Dalmaciji).Nalazi spomen-ploča sa natpisima u banji Petnica, verovatno civilnom podgrađu utvrđenja,sa imenima vojnih lica potvrđuju postojanje rimskog odbrambenog objekta na limesu,granici Dalmacije i Panonije.
Kastel Balba - Valva 591,597.godine
U reči Balba,koren bal označava banju,terme,što nalazi opravdanja u brojnim toplim izvorima po kojima je ovaj kraj poznat.Legende i pretpostavke o imenu Valjeva - mnoštvo valjarica ili valjani ljudi,valjano mesto za život,svaljivanje zbega preko brda u dolinu reke – i slična narodna domišljanja nemaju nikakvo naučno opravdanje,tvrdi Janevski,pozivajući se na zbirku od stotinu starih geografskih karata,nastalih od 15. do 19.veka,koje su mu i bile glavni putokaz u istraživanju.U istinitost drevne izreke da niko nije prorok u svom selu,uverio se dr Janevski sam,jer je baš među Valjevcima naišao na najveće otpore u svome poduhvatu.
Ništa novo.Uobičajen paradoks našeg vremena i našeg podneblja jeste da se o slučajnom otkriću grada u Amazoniji,do koga je došao jedan biolog,naširoko i naveliko piše,a da se o četvrtoj po veličini rimskoj tvrđavi u Srbiji,nađenoj na šest kilometara od Valjeva,ne prozbori ni slovo.
Svetlana Marković
ОРИГИНАЛНИ ЦРТЕЖ:
|
