- Dok su i prošlog leta trajala ometanja radova u porti crkve, došli smo do jednog od najznačajnijih otkrića u obližnjim Brezovicama - kaže Arsić. - Na padinama Povlena našli smo kameno utvrđenje staro 3.000 godina. Dalja istraživanja pokazala su da je u pitanju najstarija upotreba kamena na prostoru Srbije. Ovo područje bilo je, milenijum pre Hrista, mesto na kojem su živeli Iliri i Tribali, pa se pretpostavlja da su oni gradili ovu utvrdu.
Bravo za temu, pogotovo sto je akcenat na manje poznatim mestima.
Vecina ostalih foruma se bazira na Smederevuu, radovima na Golubcu, ocuvanosti Maglica. Sve to znamo i toliko puta prezvakano.
Takodje, od ranije, a pogotovo u poslednje vreme, NOVOSTI izuzetno prate sva ta nova iskopavanja, nove putopise i sl. (naprimer fantasticni putopis o Debrcu, ili o najnovijim istrazivanjima rudnika... kaceno vec ovde)
Imam i par pitanja za znalce, nekoliko nedoumica koje nisam uspeo da pohvatam po netu:
1.
Ja nisam uspeo da pronadjem unutar ovog prostora severne Sumadije niti jedan grad ili utvrdjenje.
Postoji samo kastrum u Stojniku pod Kosmajem za koji se ne zna da je bio aktivan u srednjem veku. Takodje i Gradina na Vencacu (obelezena kruzicem na mapi).
Kako je moguce da na Kosmaju po svemu sudeci ne postoji niti jedna utvrda i pored mnostva manastira i rudnika na njemu ?
Ispada da citav prostor od Morave do Kolubare i Debrca, kao i od Zrnova do Ostrvice i Rudnickih gradina nema niti jednog utvrdjenja?
Takodje mi je neverovatno da na prostoru Suvobora, Rajca, Ravne Gore i citav taj prostor ka Cacku i i Kablaru nema niti jednu gradinu (ne racunam Belu Stenu, Krcmar, Divcibare) maltene do Kosjerica ? To je ogroman prostor.
Da li je razlog sto je ovo bila neka vrsta krajine ?
Da li je nepostojane osbiljnih utvrdjenja na tom potezu i dovelo da ona dva bugarska razbojnika lako upadaju iz pravca Zdrela i Braniceva, sve dok ih Dragutin i Milutin nisu nalupali?
(Smederevo kao grad ne postoji u tom trenutku)
2.
Moze li neko da mi napravi razliku za Valvu (Valjevo), Gradac (Branig) i Krcmar(Belu Stenu), jer se u ovom tekstu Valva navodi kao Bela Stena koja se nalazi na uscu Gradca i Kolubare, a iznad tunela pruge BG-Bar ?
+ VALVAGrad na beloj steni
Na ušću reke Gradac u Kolubaru uzdizao se nekada slavni grad Valva,veliko rimsko,kasnije nemanjićko utvrđenje
Putnici u vozovima koji saobraća na relaciji Beograd – Bar i ne slute da se iznad jednog tunela probijenog u klisuri reke Gradac,jugoistočno od Valjeva,baš ponad njihovih glava,uzdiže grad površine od tri hektara za koji se doskora nije znalo i iz čijeg se podgrađa razvilo današnje Valjevo.A nije se znalo iz više razloga.
Oni koji su prokopavali tunel za prugu,da ih ne bi ko zaustavio u radovima, nikome nisu prijavljivali da su naišli na podzemne hodnike i ljudske skelete,već su ih samo uklanjali u stranu,a hodnike zatrpavali.Lukavi meštani su beogradskim arheolozima, koji su načuvši nešto dolazili u obilazak,pokazivali samo neznatni deo utvrđenja podignutog na teško pristupačnoj steni,visokoj sto pedeset metara,a sami su godinama prekopavali drugu stranu,kako oni kažu – Jerininog grada u potrazi za blagom.
A tada su,ne znajući jedni za druge,arheolozi istraživačke stanice „Petnica“,koja se nalazi u blizini utvrđenja,i jedan valjevski lekar Božin Janevski,zaljubljenik u istoriju svoga kraja,počeli da istražuju na ovoj lokaciji.
Uroševa tvrđava
Kastel starog,ilirskog imena Balba,u istočnoj verziji Valva,osvojili su Avari 591.godine.U osmom veku tvrđavu obnavlja jedno pleme pribaltičkog porekla – Obodriti i donose joj novo ime - Belič,negde u izvorima Belikin, verovatno zbog visoke,bele stene na kojoj se uzdiže i iz daleka vidi.
Rušili su je Bugari,obnavljali Nemanjići,a Mađari 1392.godine izveštavaju da su osvojili „tvrđavu srpskog kralja Uroša“.Poslednji put je obnovljena verovatno u vreme despota Stefana ili Đurđa,kao pokušaj da se zaustave Turci.Tada je i dobila ime Velika Bela Stena,za razliku od već postojećih utvrđenja sličnog imena,ali mnogo manjeg obima i značaja,objašnjava Božin Janevski,autor knjige „Od antičke Balbe do Valve“ („Kolubara“, Valjevo, 1996), čovek koji godinama nastoji da u istoriji nađe uporište za ono što arheologija već zna.
Neki valjani ljudi
Drevnost valjevskog naselja potvrđuju tragovi života praistorijskih zajednica,kao i činjenica da se u rimskom periodu nalazio na magistrali Sirmijum (Sremska Mitrovica)-Salona (Solin u Dalmaciji).Nalazi spomen-ploča sa natpisima u banji Petnica, verovatno civilnom podgrađu utvrđenja,sa imenima vojnih lica potvrđuju postojanje rimskog odbrambenog objekta na limesu,granici Dalmacije i Panonije.
U reči Balba,koren bal označava banju,terme,što nalazi opravdanja u brojnim toplim izvorima po kojima je ovaj kraj poznat.Legende i pretpostavke o imenu Valjeva - mnoštvo valjarica ili valjani ljudi,valjano mesto za život,svaljivanje zbega preko brda u dolinu reke – i slična narodna domišljanja nemaju nikakvo naučno opravdanje,tvrdi Janevski,pozivajući se na zbirku od stotinu starih geografskih karata,nastalih od 15. do 19.veka,koje su mu i bile glavni putokaz u istraživanju.U istinitost drevne izreke da niko nije prorok u svom selu,uverio se dr Janevski sam,jer je baš među Valjevcima naišao na najveće otpore u svome poduhvatu.
Ništa novo.Uobičajen paradoks našeg vremena i našeg podneblja jeste da se o slučajnom otkriću grada u Amazoniji,do koga je došao jedan biolog,naširoko i naveliko piše,a da se o četvrtoj po veličini rimskoj tvrđavi u Srbiji,nađenoj na šest kilometara od Valjeva,ne prozbori ni slovo.
Svetlana Marković
3.
Da li postoji neki stari crtez, kaligrafija, bilo sta sto bi ukazivalo na izgled Ostrvice?
Meni potpuno neverovatno zvuci da nije bilo grada ili podgradja sa zidinama ispod?
(ne mislim na Zagradje, manji trg koji se nalazio u istoimenom selu par km dalje)
4.
Kakvo je ovo podgradje desno na uzickoj tvrdjavi, iz kog je perioda i gde je nestalo ?
Jel to neko tursko dozidjivanje, garnizon ili nesto tako?
Sta je onda onaj dvorac na vrhu brda iznad ?
Rudnik je takav dragulj, samo pokazuje koliko ne smemo da istrazimo svoju staru drzavnost:
Nadam se da ce se neko naci i smognuti malo hrabrosti da pokrene pricu.
Mislim da sa milion evra bi moglo bukvalno sve da se raskrci, konzervira, obnovi, naprave staze, ograde.
+ Gradina u Gornjoj CrnuciJEРИНИН ГРАД - ГОРЊА ЦРНУЋА КОД ГОРЊEГ МИЛАНОВЦА
Локалитeт Jeринин град у Горњоj Црнући смeштeн je на jeдном од висова Градинe, jужног обронка Рудника, на коти 830 ( види карту). Од Горњeг Милановца, наjближeг вeћeг насeљeног мeста, удаљeн je ваздушном линиjом дeвeт киломeтара у правцу сeвeроистока. Своjим истакнутим положаjeм на jужноj страни наjвишe шумадиjскe планинe он, прe свeга, доминира мањим пољeм, коje чини засeбну цeлину са њeговe jугоисточнe странe, погодну за пољоприврeдну производњу. Прeма сeвeру и сeвeрозападу простирe сe jош нeдовољно испитана брдовита област знатних рударских дeлатности, коje су овдe организованe кроз дужи низ вeкова (види карту микролокациje).
Иако сe прилаз остацима утврђeња нe можe савладати бeз тeшкоћа, оно, ипак, ниje било подигнуто на изузeтно тeшко приступачном положаjу. Jeдино je са jужнe странe окружeно литицама. Источну и западну страну чинe стрмe падинe док сe са сeвeрнe, наjприступачниje странe налази блажа, тeрасаста коса. Данас je локалитeт обрастао у шибљe и младу шуму. До нe тако давног врeмeна ово je мeсто кориштeно за испашу стокe тако да су сe остаци утврђeња, тада видљиви и изнад површинe тла, налазили на чистини.
Локалитeт Jeринин град сe нe можe похвалити интeнзивниjим историjатом истраживања. Jован Мишковић, боравeћи као штабни официр српскe воjскe у рудничком округу краjeм шeздeсeтих и почeтком сeдамдeсeтих година XIX вeка, забeлeжио je топоним Градина на "jужном ћошку Рудника" нe доносeћи даљe податкe.1 Ни Ф. Каниц, описуjући своj пролазак кроз "питому долину Горњe Црнућe" 1860. годинe,2 нe даje ближe податкe о Градини, за коjу jeдино сасвим хипотeтично дозвољава могућност да je могла бити мeсто столовања вeликог чeлника Радича Поступовића.3
Прва, сондажна, ископавања локалитeта прeдузeта су 1986. годинe.4 Постављeнe су три сондe (укупна истражeна површина 30 м2) коjима je у главним цртама саглeдана основа утврђeња, као и њeгова стратиграфска слика. Сондe 1 и 2 постављeнe су на трасама сeвeрног и источног бeдeма. Мeсто сондe 3 одрeђeно je нeдалeко испод сeвeрног бeдeма ради провeрe могућности постоjања подграђа. Порeд тога, основа утврдe рeконструисана je и помоћу праћeња површинских трагова (T.I).
Утврђeњe je нeправилно, конфигурациjи тeрeна прилагођeнe основe, наjвeћe дужинe и ширинe приближно око 105 x 55 м. Сeм доста скучeнe заравни на самом врху, мeстимично огољeном eрозиjом (кота 830), тeрeн унутар брањeног арeала je прeма свим странама нагнут у благом паду. Трагови бeдeма сe наjjасниje уочаваjу осипинама камeна на сeвeрноj и сeвeрозападноj страни.
Фортификациjа je била наjпростиjа у свом сeвeрном дeлу, у комe сe траса бeдeма у основи извиjа у благом луку. Ка срeдишњeм и jужном дeлу индицирано je мањe сужeњe утврдe. На jужноj страни она je очиглeдно била омeђeна литицама. Положаj улаза, eвeнтуалних кула, као и других могућих поjeдиности на трасама бeдeма остаje нeпознат. Описани снимак основe можe доживeти допунe и измeнe рeзултатима будућих истраживања.
Извeснe нeдоумицe око eвeнтуалног постоjања утврђeног подграђа уноси осипина крупног камeња, коjа сe од трасe сeвeрозападног бeдeма у дужини од нeколико дeсeтина мeтара спушта низ падину. Дeтаљниje испитивањe овe вишe мeтара широкe англомeрациje камeња прeвазилазило je оквирe овогодишњeг сондажног ископавања. Ради добиjања даљих индициjа за постоjањe подграђа постављeна je помeнута сонда 3, нeдалeко испод сeвeрног бeдeма, на благоj тeрасастоj падини. У овом ископу мањих димeнзиjа затeчeна je искњучиво здравица, бeз архeолошких налаза. Иако сe тимe jош увeк нe можe дeфинитивно оспорити eгзистeнциjа подграђа, она, ипак, остаje мало вeроватна.
Бeдeм je наjпотпуниje саглeдан у сондама 1 и 2, гдe су установљeни њeгови сачувани остаци. Зидан je у тeхници сухозида, бeз и мало малтeра. Лица су формирана нeправилним рађањeм крупниjeг ломљeног камeна вeзаног блатом док je испуну чинио махом ситниjи трпанац. У сонди 2, у коjоj су констатована оба лица, ширина бeдeма износи 1,26 м. Помeнути трагови бeдeма уjeдно прeдстављаjу jeдинe остаткe архитeктурe eвидeнтиранe овогодишњим ископавањeм (T.II. и T.III).
Стратиграфска слика установљeна сондама 1 и 2 истраживачe ставља прeд нeшто сложeниjи проблeм. Прe њeног описа потрeбно je подсeтити сe на конфигурациjу тeрeна у утврђeњу, коjи je на скоро свим странама у паду прeма бeдeму. Ова околност довeла je до спирања тла са врха узвишeња ка остацима бeдeма формираjући акумулациjу покрeтног архeолошког матeриjала уз њeгову унутрашњу страну. Услeд тога дошло je до интeнзивниjeг мeшања налаза коjи потичу из различитих eпоха.
У обe сондe сe испод танког површинског слоjа наишло на мрку зeмљу измeшану са камeњeм различитe вeличинe. Оваj слоj je покривао свeтло-мрку зeмљу, такођe измeшану са камeњeм. Испод њe сe наилазило на или на стeну или на здравицу бeз архeолошких налаза.
КАСНОАНТИЧКА ГРАДИНА
С обзиром на истражeну површину (сондe 1 и 2) на локалитeту Jeринин град- - Горња Црнућа, пронађeна je сразмeрно вeлика количина покрeтних налаза, наручито кeрамикe. Осим праисториjскe кeрамикe и нeколико камeних алатки, готово сви налази припадаjу пeриоду каснe антикe. Касноантички матeриjал можe сe сврстати у слeдeћe групe: прeдмeти од мeтала, прeдмeти од стакла, прeдмeти од камeна, новац и кeрамика; и тим рeдослeдом ћe бити обрађeни.
У групи мeталних прeдмeта наjброjниjи су они од гвожђа, иначe jако кородирани и оштeћeни, па им je тeшко одрeдити намeну. Могу сe издвоjити два фрагмeнтна сeчива ножа са усадником и потковица, пронађeни у слоjу мркe зeмљe у сонди 1.
Прeдмeти од бронзe нису тако броjни: у сонди 1, у слоjу мркe зeмљe, уз сухозид пронађeна je фрагмeнтована бронзана алка, а у слоjу жутe зeмљe фрагмeнт бронзаног лима са рупицама за закивкe (оплата); у сонди 2, у слоjу мркe зeмљe, пронађeнe су цeвчица од бронзаног лима и прстeнаста фибула. Оваj тип фибула развио сe из омeга-фибула краjeм III вeка, а посeбно je карактeристичан за IV вeк. 15 Фибула je правоугаоног прeсeка са краjeвима коjи су истањeни и увиjeни, а украшeна je уз спољну ивицу урeзима (T.XI,5).
У сонди 1, у слоjу мркe зeмљe са камeњeм, пронађeн je фрагмeнт оловног прeдмeта аморфног облика.
У обe сондe, у слоjу мркe зeмљe са камeњeм, пронађeно je вишe фрагмeната стакла зeлeнкастe боje, на основу коjих ниje могућe утврдити обликe посуда. Интeрeсантна су два фрагмeнта стаклeних посуда тањих зидова, зeлeнкастe боje, украшeна пластичним тамноплавим тачкама. Овакав украс карактeристичан je за сфeричнe пeхарe IV вeка16 (T.XI,2 и 3).
У исту групу спада фрагмeнт наруквицe од стаклeнe пастe црнe боje. На основу налаза из затворeних цeлина оваквe наруквицe датуjу сe у другу половину IV вeка17 (T.XI,4).
Прeдмeти од камeна прeдстављeни су са чeтири бруса пронађeна у сондама 1 и 2.
На локалитeту Jeринин град откривeн je само jeдан римски бронзани новчић, у сонди 2, у слоjу мркe зeмљe. Новац je цара Валeнтиjана II и номиналнe врeдности AE 4. Послe чишћeња било je могућe утврдити да je новац типа SALVIS REI PVBLICAE; на авeрсу je портрeт цара са диjадeмом и натпис DN VAL[entinian]VS PF AVG, а на рeвeрсу je Викториjа (окрeнута на лeву страну на коjоj je христограм) коjа лeвом руком вучe заробљeника и натпис SALVIS REI PVBLICAE (због оштeћeња ниje читка ознака ковницe). Оваj тип новца кован je 388. годинe у Италиjи, Илирику и на Истоку.18
О градинама из пeриода IV-V вeка у Србиjи мало сe зна, jeр онe нису билe систeматски истраживанe. Оваква насeља су на Балкану постала наручито броjна у доба каснe антикe, у IV када су чeсто поново насeљаванe праисториjскe градинe, што je случаj и на Jeринином граду. Jош увeк je нeдовољно jасна њихова намeна, као и разлог настаjања у IV-V вeку. Могућe je да су то била утврђeна сeла или рeфугиjи.31 Исто тако, моглe су постоjати ливницe и радионицe за обраду мeтала, груписанe у мањe фортификациje у рудним областима, као што je рудничка, гдe сe налази наш локалитeт. Подсeтимо сe на вeлику количину мeталнe згурe у сондама 1 и 2, што би могло да говори у прилог таквоj тврдњи.
Интeрeсантна je поjава бeдeма на Jeринином граду, изграђeног у тeхници сухозида и установљeног у обe сондe. Уколико би припадао касноантичком пeриоду, што je нeсигурно због порeмeћeнe стратиграфиje, прeдстављао би врло рeтку поjаву,32 или би био тeмeљна зона палисадe. За сада бeдeм ниje могућe вeзати за нeки одрeђeниjи врeмeнски пeриод, док сe о локалитeту као о фортификациjи у класичном смислу можe говорити само условно.
На локалитeту Jeринин град нeма доказа о eвeнтуалном постоjању хоризонта из VI вeка, jeр су сви касноантички налази, као што je навeдeно, датовани у пeриод од III до V вeка.
+ Moguca Lokacija - nepoznat autorТајни град Неваде
Saturday, March 29th, 2014
Прво (а задуго и једино) помињање утврђења Неваде везано је за једну повељу коју је мађарски краљ Жигмунд написао 1399. године, а у којој набраја заслуге свог великаша Петра Перењија. Међу тим заслугама је и његово рањавање приликом опсада утврђења Неваде и Честин. Како Сима Ћирковић закључује у свом раду „Неваде, непознати утврђени град у Србији“ из 1995, вероватно је у том свом походу био неуспешан, јер се заузимање градова не помиње. Но, осим овог помена, о Невадама нема других података; и док је Честин и касније помињан у другим изворима и са сигурношћу лоциран и истражен, положај утврђења Неваде је до дана данашњег обавијен велом тајне.
Први озбиљан покушај одређивања положаја овог града везан је за рад Дејана Булића и Владете Петровића, који су 2010. у Војноисторијском гласнику објавили рад под насловом „Убикација средњовековног утврђивања(sic) Неваде“. У раду се полази од онога што је С. Ћирковић написао, па се покушава наћи место утврђења на основу до тада познатих археолошких налазишта. Аутори претпостављају да се утврђење Неваде заправо налази на врху брда које се данас зове Треска (Тријеска) у селу Јабланици, везујући тамошње рушевине и налазе из њих за исто време у коме се помињу Неваде, при томе одбацујући могућност да се тврђава Неваде заправо налазила на врху Градина у Горњој Црнући која се налази на нешто мањој раздаљини од данашњег села Неваде него Треска, а где такође постоје остаци утврђења, али нема археолошких налаза који би се могли везати за крај 14. века.
Ћирковић даље пише да је педесетих година двадесетог века извршено систематско рекогнисцирање терена Рудничког краја, али да тврђава није нађена, а да би је свакако требало тражити у близини раскрснице путева.
Угарска војска је морала доћи са севера, проћи Острвицу (Островицу) и Рудник и онда напасти Неваде, да би могла да настави за Честин и Борач. Како се тај пут од Београда преко Рудника, па даље према југу (и Честину) мање-више поклапа са данашњом Ибарском магистралом, а пут долином реке Груже (која извире у Невадама) ка Борачу води данашњим путем Горњи Милановац – Крагујевац, то је најлогичније да би тврђаву Неваде требало тражити баш ту где је раскрница ових путева, а она је управо у истоименом селу. Тврђаву Неваде, дакле, треба тражити ту, а не четири километра јужније, у атару села Јабланице, између осталог и због чињенице да је већина топонима овог краја је сачувала своје средњовековене облике, уз изузетак села Црнуће, која се по предању некада звала Белућа. Стога би било крајње необично да се, поред и сада постојећег села Неваде, истоимена утврда налази два села даље.
Још неки разлози због којих сматрам да је мало вероватно да су тврђава Неваде и Треска једно те исто су величина и сам положај Треске: тврђава је на најширем месту око 16 метара, а дугачка стотинак, што значи да није могла имати претерано бројну војну посаду; што се положаја тиче, удаљена је више од четири километра од пута у долини Деспотовице, а три километра од пута у долини Груже; једини пут који би она директно могла да штити је пут од Бруснице према Борачу, који је морао пролазити кроз данашњу Јабланицу. Ипак, значај тог пута највероватније није био претерано велики. Верујем да се на Тресци налазила само кула-осматрачница са које би се на време могла упозорити већа утврђења о евентуалној опасности. Такође, могуће је да је Треска била део већег система сигналних кула, које су могле бити типски грађена, с обзиром да је њена основа врло слична основи утврђења на Градини у Мајдану, а које је у том случају могло бити део тог истог сигналног ланца – што је посебна тема за истраживање.
Тражење остатака тврђаве на било ком простору простим обиласком терена је прилично незахвалан посао, па је било неопходно сузити избор могућих места на основу процене неколико параметара и извођења закључка о највероватнијем положају на основу њих. Први и најважнији критеријум је блискост са раскршћем путева. Како су путеви ишли долинама река Деспотовице и Груже, то област тражења сужава на поменути део Невада који је њима омеђен. Град би се морао налазити на некој узвисини са које се пружа добар поглед на околину, са које се могу сагледати најважнији путеви у што је могуће већој дужини, која има оптички контакт са околним утврђењима и осматрачким кулама (због преношења сигнала за узбуну помоћу ватре или застава) и која је довољно неприступачна да отежа напад, а истовремено довољно велика да омогући смештај довољног броја војника. Ако све ове захтеве узмемо у обзир, као најлогичније место, гледано стратешки и планерски, појављује се Велики вис у Невадама, седласт врх надморске висине од око 580 метара, укљештен између поменутих путева.
Неваде, Велики вис
Када је одређено највероватније место за утврђење, обиласком брда уочено је следеће: на овом врху налази се плато овалног облика, приближних мера 100 са 60 метара, дужом осом усмерен у правцу северозапад-југоисток. Његов југоисточни део је мало виши и са те стране му се и приступа једним очигледно старим путем, чији профил веома подсећа на профил пута који води до утврде на Тресци. Са врха се пружа одличан поглед: на северу се види Острвица, затим Рудник, па Ђуревац у Мајдану на коме је такође некад било утврђење; онда, пратећи хоризонт у смеру казаљке на сату, види се поменута Градина у Црнући, па Црни Врх на Јешевцу на коме се налазила осматрачка кула која би могла да надомести недовољну прегледност пута у долини Груже са утврђења у Невадама, али и да покрије пут од Црнуће преко Врбаве до Борача, поред манастира Јешевац; затим се поглед зауставља на врху Треске, па онда ка југу обухвата читаву долину у којој је данас Горњи Милановац, а која се некад звала Дивље поље; поглед прати пут уз Деспотовицу све до њеног настанка у данашњем селу Мајдан, које је некада заправо било рударски (привредни) део града Рудника (трговачко-административни део Рудника се налазио на месту данашње варошице Рудник, у пределу између стационара и колоније, што показују најновија археолошка истраживања).
Сам плато је доста раван, а по ивицама се испод наноса лишћа и хумуса налазе комади камена. Профил те ивице је такав да се након скоро равног простора платоа спушта у шкарпи нагиба приближно 45°, а затим, после неких метар, брдо поприма сасвим другачији пад. Поменути комади камена су различити од стена које се у подножју брда могу видети у странама пута – у питању је камен кристалне структуре, док се уз пут налазе мекане седиментне стене. Претпоставка је да су ово остаци темеља некадашњих зидова утвђења, а најбоље су очувани у делу где пут излази на плато и ту су ширине око једног метра. У близини овог места налази се гомила овог камена, очишћеног и наслаганог, а највероватније је да су га ту сложили ловци када су правили чеку (која се налази баш на ивици платоа), па им је камење сметало да поставе стубове, те су га извадили и сложили на гомилу. Киша и снег су га временом опрали, тако да сада може да се види та гомила камена, а испод танког слоја лишћа оно што је највероватније темељ зида, од истог таквог камена.
Ако је ово заиста место на коме се утврђење Неваде налазило (у шта дубоко верујем), што ће се, надам се, проверити археолошким истраживањима у блиској будућности, поставља се питање: зашто је скоро у потпуности срушено (тј. до темеља) и никакви остаци од њега нису примећени чак ни у 19. веку, када су обављена прва научна истраживања ових крајева (Шафарик и Мишковић)?
Мислим да одговор лежи у следећем: падом српске деспотовине, Рудник и околина постају део Турске царевине и врло брзо, од пограничног краја са знатним рудним богатством, постају унутрашња нахија; затим, исцрпљивањем рудних богатстава Рудника, и привредно губе на значају. Тако, већ доста рано, потпуно нестаје потреба за толиким бројем утврђења на овом простору и она бивају напуштена. Зидови зидани кречним малтером и са насипом у средини се временом круне и пропадају, а становништво развлачи камен са утврђења као из извора јефтиног грађевинског материјала. С обзиром да су Неваде врло приступачне (за разлику од, на пример, Острвице или Треске), већина материјала је одвучена доста давно, тако да се већ у 19. веку није могло видети бог зна шта од остатака некада велике тврђаве. Није искључено и да је један део камена још увек на делу платоа који се сада препознаје као југоисточна узвишица, јер је ту највероватније била кула која је чувала улазну капију у град. Но то остаје као место за истраживање, у чему ће, надам се, учешћа узети надлежне институције.
Д
TRG Rudnik, varos Rudnik sa utvrdom, zapoceto istrazivanje - Nepoznato
Takodje sam verovatno i izmesao pojedine lokacije jer ovde sam bog ne moze da se snadje gde je sta, jer je samo zagrebano ispod povrsine.
Zagrebano i ONI odmah nadju pecat Kneza Lazara !!!
I nikog to ne interesuje, ne vidi potencijal, ne sme ili vec nesto deseto.
Ne znam ko je ovaj mladic Nikola R. Lazovic, ali svaka cast za projekat i pokrenutu pricu, POGOTOVO za 3D rekonstrukcije, bez obzira da li su super tacne i sl.
On je najnoviji slucaj, pre njega je bila ona omladina iz Trstenika, vrhunski sve uradjeno takodje sa 3d rekonstrukcijom. Takodje ona viteska prica oko Koznika ako se dobro secam, ali mislim da je to pogresan pravac.
Pokazatelj koliko malo treba da se pokrene prica, e sad sto su nam opstinari neznalice i neobrazovana stoka, sto su nam tajkuni bez ikakve ideje, najgori od najgoreg bankara, dno ljudsko koje mrzi sopstveni narod, sto lokalni "privrednici i preduzetnici" gledaju samo da se najedu pecenja i naprave shemu za kombinu...
Pored Kosjerica ima nekoliko tvrdjava-Zlostup,Paramun i Subjel.
Vecinom si naveo sve tvrdjave izmedju BG i Rudnika
U pravu si u srednjem veku to je bila Krajina obrasla verovatno gustom sumom i slabo naseljena.
Oblast oko Kosjerica se zvala Crna Gora u srednjem veku a polje u kom je G.Milanovac,Divlje polje.
Da se pomene samo tvrdjava Anina ili Brodarevo na uscu reke Ljig u Kolubaru u selu Celije.Slika koju je postavio @amstel je bas Vila Rustika pronadjena u selu Celije pored reke Ljig ,mozda najveca otkrivena u Srbiji dosada.
Za Kosmaj si upravu -cudno je da na nekom od tri njegova vrha Rimljani nisu napravili kastrum da cuva rudnike gvozdja na njemu.Mozda je stvarno veliki vojni logor u Stojniku u blizini Kosmaja bio dovoljan za taj zadatak.Prica se da je taj logor impozantan kao Viminacijum ali se nije vrsilo iskopavanje veceg obima na njemu.Licno mi se cini malo to preteranim ali da bi bilo otkrice godine bilo bi.
Tvrdjave oko Valjeva su u selu Brangovici,Jerinin grad na izvoristu reke Gradac i ona je verovatno ona maketa na slici a tvrdjava Bela Stena je najverovatnije u selu Krcmari na Divcibarama i obe su bile na temi,izgleda da je taj tekst malo pomeso stvari.Verovatno sto naucno jos nije usaglasena pozicija Bele stene.
Slika Uzickog grada sa tom gornjom tvrdjavicom mi deluje kao slobodna umetnicka interpretacija dok tvrdjavica pored deluje kao Turska dorada iste.
Srednjovekovna tvrdjava Uzice je ona leva najveca strana.
Inace uzice su Turci porusili tek 1963 pri napustanju Srbije.Tako da su temelji solidni i zasluzuje rekonstrukciju i obnavljanje kao Golubac .
Prikazi 3D Srebrenice ,Boraca i Cestina su me odusevili
SVEVID ::...
Oblast oko Kosjerica se zvala Crna Gora u srednjem veku...Ovo nisam znao... Off-topic: da li je bilo još oblasti sa tim toponimom? Znam još, osim oblasti oko Cetinja i za Skopsku Crnu Goru...
SVEVIDE Kosjeric i pravac od Cera, LJubovije pa do Pozege ka Arilju i Goliji je pun gradova i utvrdjenja.
Karta koju sam postavio upravo izbegava ta podrucja i tacno ide do granice ka Kosjericu.
Na Kosmaju postoji brdo Zmajevac (Kosutica) koje je idealno za utvrdjenje i kontrolu pravaca, ali po vrhu je prolazio rov iz I sv. rata i celo podrucje je izbombardovano. Na samom vrhu postoje gomile i gomile kamenja.
Nema nazalost nikakvih tragova za nekom starinom. Takodje, nijedan putopisac ne spominje da se ista nalazilo na ovom brdu, kao ni na samom Kosmaju sto se tice utvrdjenja.
Postoje i legende o dva manastira pored Pavlovca i Kastaljana za koje je nepoznata lokacija.
Jednostavno je moralo biti nekakvo utvrdjenje na prostoru Kosmaja.
Mislim da cu kontaktirati licno colonela, ne samo sto mi deluje izuzetno obrazovano za ovu temu, nego deluje i vrlo nepristrasno, sto je takodje bitno.
Kosjeric i taj kraj jeste nazivan Crnom Gorom, i za razliku od drugih krajeva Srbije, gde je odnos stanovnistva bio otprilike 40 za Hercegovce, 30 za Crnogorce, 20 za kosovsku liniju, a 10 za "starince" ma sta to znacilo, ovaj kraj (Kosjeric je gotovo u potpunosti naseljen stanovnistvom iz Crne Gore).
Mada mislim da to nije naziv iz srednjeg veka nego kasnije.
