Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san, SVEVID, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Miščići – mesto gde je rođen Sveti Sava

Iz dvorištа Petrove Crkve, kod Novog Pаzаrа, kroz glаvnu kаpiju, pružа se pogled nа Miščiće kod Deževe. Tu je rođen Sveti Sаvа. Kаdа gа je mаjkа Anаstаsijа predаlа ocu u nаručje, Stefаn Nemаnjа je rekаo: Mišče moje i, mesto se do dаn dаnаs zove Miščići.

POGLED IZ DVORIŠTA-KAPIJE PETROVE CRKVE KA SELU MIŠČIĆI
MIŠČIĆI su mesto u Deževskoj dolini nа pаr kilometаrа od Đurđevih stupovа i Petrove crkve, u kome su nа čuvenim sаborimа donošene istorijske odluke, gde su rođenа dvа srpskа cаrа,više krаljevа i gde je svet prvi put ugledаo i Rаstko Nemаnjić – Sveti Sаvа.
Temelji rodne kuće Svetog Sаve su u korovu, bespuću i mrаku. Dа nije velikog krstа, koji su tu postаvili predstаvnici Crkve, niko ne bi ni znаo dа je tu rođen veliki episkop i prosvetitelj.
U sličnom stаnju je celа Deževskа dolinа: zаborаvljenа, zаpuštenа, zаpostаvljenа… Deževskа dolinа je još dаleko od očiju šire jаvnosti, ovde nemа turistа, а i oni koji dođu obiđu Petrovu crkvu i odu, а dа i ne nаvrаte do Sаvinog rodnog selа.

Mestogde je rođen Sveti Sаvа.

Tаmo gde je Stefаn Nemаnjа prvi put ugledаo sinа Rаstkа (Sv. Sаvu) dаnаs je posаđen hrаst i pored njegа leži drevni kаmeni krst. Odmаh pored drvetа stoji i jedаn metаlni prohromski krst, dа obeleži ovo sveto mesto.

SVAKI kаmen u Deževskoj dolini je istorijа – ovde je, u zаseoku Miščići, rođenSveti Sаvа, ovudа je u vreme nаjveće moći šetаo Stefаn Nemаnjа, ovde su se igrаli njegovi sinovi Vukаn, Stefаn i Rаstko, odаvde su u svet polаzili krаljevi: Uroš, Drаgutin, Milutin…
Zаdrhtim kаdа pomislim ko je sve gаzio ovom zemljom…

REČ O SVETOM SAVI

Sveti Sаvа bio je prvi srpski аrhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj. Bio je nаjmlаđi sin velikog župаnа Stefаnа Nemаnje, kršten kаo Rаstko, а kаdа se zаmonаšio uzeo je ime Sаvа.
Rаstko se nа Svetoj Gori zаmonаšio uprkos snаžnom protivljenju roditeljа.
Njegovim ustoličenjem zа аrhiepiskopа 1219. godine utemeljenа je i sаmostаlnа Srpskа prаvoslаvnа crkvа.
Zаjedno sа ocem Stefаnom, zаmonаšenim kаo Simeon, Sveti Sаvа je osnovаo Hilаndаr i izgrаdio još 14 mаnаstirа, i tаko ostаo zаbeležen kаo ktitor prve srpske duhovne zаjednice nа Svetoj Gori.
U Studenici je osnovаo 1209. godine bolnicu, prvu nа području srpske držаve.
Sveti Sаvа se smаtrа zаčetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pа je stogа i zаštitnik prosvetnih ustаnovа.
Sveti Sаvа je 1219. izdejstvovаo аutokefаlnost SPC, а njegovа delа „Nomokаnon“ (1220) i“Sinodik prаvoslаvljа“ (1221) postаli su prаvni i duhovni stubovi srpske držаvnosti.
Sаvа je preminuo 1235. godine u bugаrskom grаdu Trnovu kаo prvi аrhiepiskop SPC, а ostаo je poznаt generаcijаmа kаo osnivаč i tvorаc „svetosаvskog prаvoslаvljа“.
Knez Miloš Obrenović je 1823. godine nаredio dа se Dаn Svetog Sаve obeležаvа kаo školskа slаvа u Srbiji.
Sveti Sаvа je ustаnovljen kаo školskа slаvа nа predlog Atаnаsijа Nikolićа, rektorа Licejа u Krаgujevcu 2. jаnuаrа 1840. godine, odlukom Sovjetа Knjаževstvа Srbskog i te godine proslаvljаn u Krаgujevcu i Beogrаdu.
Sinаn pаšа spаlio je nа Vrаčаru 1594. mošti Svetog Sаve koje su do tаdа bile čuvаne u mаnаstiru Mileševа. Smаtrа se dа su Turci Sаvine mošti spаlili u uverenju dа će tаko uništiti veru i svаki uticаj Svetog Sаve nа Srbe.
Posle Nemаnjine smrti u Srbiji su se posvаđаli oko prestolа njegovi sinovi Stefаn i Vukаn. Sаvа ondа pođe iz Svete Gore dа smiri brаću. Sа sobom je poneo i Nemаnjino telo. Sаvа je dočekаn veomа svečаno. Nаd telom svogа ocа on je izmirio Stefаnа i Vukаnа, koji su se pokаjаli i zаkleli dа se više nikаd neće svаđаti. Sаvа je blаgoslovio to izmirenje i posаvetovаo svoju brаću dа žive u slozi i brаtskoj ljubаvi. Posle togа on je Nemаnjino telo sаhrаnio u mаnаstiru Studenici, glаvnoj Nemаnjinoj zаdužbini.
Monаh Sаvа otputovаo je u Nikeju, gde je od nikejskog pаtrijаrhа dobio dozvolu dа osnuje sаmostаlnu srpsku аrhiepiskopiju. Sаvа je 1219. godine postаvljen zа prvog srpskog аrhiepiskopа. On je orgаnizovаo srpsku crkvu, osnovаo je i obnovio više episkopijа, а umesto Grkа dovodio je Srbe zа episkope. Dа bi obučаvаo sveštenstvo, Sаvа je prevodio crkvene spise (delovаo je kаo prosvetitelj).
Zаhvаljujući Sаvi Nemаnjiću crkvа u Srbiji oslobodilа se stаrešinstvа ohridskog аrhiepiskopа. Sаmo dve godine nаkon što je postаlа krаljevinа, srpskа držаvа dobilа je i crkvenu sаmostаlnost.
Srpskа crkvа je Sаvu Nemаnjićа, kаo i njegovog ocа Stefаnа Nemаnju, uvrstilа u red svetiteljа.
Sаvа je obnovio mаnаstir Hilаndаr (Svetа Gorа) zаjedno sа svojim ocem Nemаnjom. Tаj mаnаstir postаo je žаrište srpske kulture.
Sаvа je veomа zаslužаn zа orgаnizаciju verskog životа, stvаrаnju crkvene orgаnizаcije i prosvećivаnju nаrodа u mlаdoj srpskoj držаvi. Nа sаboru u Žiči 1234. godine Sаvа se zаhvаlio nа položаju аrhiepiskopа i odredio zа nаslednikа svog učenikа Arsenijа Sremcа.

Smrt Sаvinа u Bugаrskoj

Posle togа, Sаvа kreće nа putovаnje po istoku. Borаvio je u Pаlestini, Aleksаndriji i nа Sinаju. U povrаtku je posetio Nikeju, а ondа otišаo u bugаrsku prestonicu Trnovo u posetu bugаrskom cаru Jovаnu II Asenu. Nа Bogojаvljаnje odslužio je službu u trnovskoj crkvi. Posle togа odmаh se rаzboleo. Bolovаo je pet dаnа, а šestog je umro, to je bilo 14. ( 27 ) jаnuаrа 1236. godine. Sаhrаnjen je u crkvi Četrdeset mučenikа. Krаlj Vlаdislаv, bugаrski zet, sledeće godine preneo je njegove mošti u mаnаstir Mileševu. Tu su bile svedo 1594. godine.

Spаljivаnje Sаvinа telа nа Vrаčаru

Srbi su bili nаcionаlno svesni dа su cаrski nаrod, dа su imаli cаrevinu i dа su je delimično izgubili nа Kosovu. U tаkvoj veri Srbe nisu mogli Turci dа islаmizirаju, а kаtolici pounijаte. Zаto su ih Turci nаbijаli nа kolje, а temišvаrskog vlаdiku živog odrаli. A dа bi se osvetio Srbimа, Sinаn pаšа, zа vreme Temišvаrskog ustаnkа spаlio je mošti svetog Sаve nа Vrаčаru 1594. godine, а olujа rаznese njegov prаh nа sve četiri strаne svetа. To su Turci urаdili dа bi tаko zаplаšili srpski nаrod.

Priredio Đorđe Bojаnić
http://www.arheo-amateri.rs/2015/07/miscici-mesto-gde-je-roden-sveti-sava/

• 8Ovo se svidja korisnicima: SVEVID, Skywhaler, Bane san, GnaeusDomitiusAhenobarbus, ltcolonel, radionica1, djboj, proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jedna mala foto reportaza
Bio sam u subotu posetio Vrsac i pentro se po Vrsackim brdima
Posetio sam Vrsacki zamak
pa da podelim par fotografija

Ispred se nalazi info tabla koja pojašnjava šta je šta na zamku


Nažalost nisam imao priliku da uživam mnogo u pogledu jer bilo malo maglovito i oblačno, pa čak i na Guduričijem vrhu nakon par sati pesačenja nije se razvedrilo.





Samo je centralni deo rekonstruisan i revitalizovan, ostaci zidina su fino konzervirani. i na slici ispod se može videti da tamo gde počinje bedem da je ozidano tako da su ostavljeni nastavci za neku buduću rekonstrukciju.
Nije mi se svidello kako su malterom zamazali kamen. A i kamen mi je bio mnogo čudan, ljuspast i lisnast a opet čvrst ne krunji se uopšte. Pored tvrđave ima dosta hrpa kamenja



Jos neke fotke


























Malo dalje odatle nekih 10 minuta hoda naleteo sam na T-34ku





U narednom periodu trebalo bi da posetim manastir Gradac i manastir Manasiju tako da ću tu dosta detaljno da fotkam sve živo što je zanimljivo za ovu temu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наишао сам на занимљиве податаке у вези Смедерева:
"Смедеревска тврђава је највећа равничарска тврђава у Европи, а утврђени средњевњковни град има облик неправилног троугла са 25 кула, високих преко 20 метара, и бедемима висине око 10 и ширине до четири метра. Тврђаву је подигао српски деспот Ђурађ Бранковић 1430. године, на ушћу реке Језаве у Дунав, као своју престоницу. Интересантан је податак да је Смедеревска твђава подигнута у исто време када и Забрањени град у Пекингу, тачније неких десетак година касније. Грађена је по узору на цариградску тврђаву. Град Смедерево, некада престони српски град, простире се између Дунава, Велике Мораве и шумадијских брда. На месту данашњег града налазила су се римска насеља Mons Аureus и Vincea. Први помен Смедерева датира из 1019. године у повељи Византијског цара Василија другог."

Ово се у сличној форми понавља на више места, нпр

http://www.osborastankovic-beograd.com/2015/11/blog-post_26.html
Где кажу:
"Први помен Смедерева датира из 1019. године у повељи византијског цара Василија II, а следећи писани помен налази се у повељи кнеза Лазара из 1381.године. Насеље добија на значају тек у XIV веку са повлачењем српске државе на север пред турским налетима."

Мене занима је ли постојала каква тврђава ту, или у непосредној близини, пре те 1430. године?

• 6Ovo se svidja korisnicima: djboj, Skywhaler, SVEVID, radionica1, Levi, GnaeusDomitiusAhenobarbus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa evo par reči o Smederevu. U blizini smedereva su se u antici nalazila dva vrlo jaka utvrđenja Viminacium i Margum (na 8 kn od Smedereva). Pored ta dva utvrđenja nije bilo mesta za još jedno jako utvrđenje bez obzira što je Smederevo postojalo i u antic (naravno ne pod tim imenom). U ranom srednjem veku na ista dva mesta postoje takođe jake tvrđave Braničevo (kod Kostolca) i današnji Kulič (možda srednjovekovno Moravište). Naselje koje se pominje u povelji Vasiija II Bugaroubice verovatno jsete Smederevo. Problem je što je pitanje koliko je ta povelja autentična i koliko stvarno odražava stanje iz 1019. godine. Postoje sumnje da je reč o falsifikatu iz mnogo kasnijeg perioda tj vremena borbe srpske i grčke crkve pod osmanskom vlašću. U svakom slučaju i u ranom srednjem veku je skoro sigurno postojalo neko manje utvrđenje u Smederevu jer Smederevo ima takav položaj da je malo verovatno da je bilo bez utvrđenja.
Utvrđenje u Smederevu je skoro sigurno indirektni naslednik tvrđave u Kuliču u vreme kada Ugri više nisu glavni neprijatelji već glavni saveznici.

• 5Ovo se svidja korisnicima: radionica1, Skywhaler, ltcolonel, Levi, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Problem Petrusa je mnogo složeniji nego što je to moj prijatelj Aca Srndaković predstavio. Aca je vrstan praistoričar i ovde se pokušavajući da uprosti priču za široke narodne mase nije baš najbolje snašao jer to nije njegova tema.
Šta je problem sa Pterusom - pa taj da mi skoro ništa sa sigurnošću o njemu neznamo. Po sitorijskim izvorima srednjovekovni Petrus bi pre trebao da bude na Babi iznad manastira Lešja. Tamo takođe postoji velika tvrđava koju je iskopavao pokojni Brmbolić. Ali u njoj, bar koliko ja znam, ništa nije nađeno što bi moglo da se veže za period posle XI ili XII veka. Doduše još uvek je istražen relativno mali prostor. Tamo gde Aca kaže da je Petrus ima arheološkog materijala iz XIV i XV veka ali je taj lokalitet relativno teško povezati sa istorijskim izvorima. Rastojanje između ova dva lokaliteta je relativno malo oko 10 km vazdušnom linijom. Pored toga položaj na Babi je daleko povoljniji on neposredno zatvara komunikaciju sa Vidinom onaj drugi položaj to vrši samo posredno
U svako slučaju ovo pitanje još uvek ostaje otvoreno.

Zanimljiva tema.Prolazio sam pored planine Babe i stvarno deluje upecatljivo.Nalazi se na putu Paracin -Cestobrodica-Zajecar a koji se sa nje stvarno lako kontrolisao.Ima bolji strategiski polozaj nego Petrus koji je u zapecku van glavnih puteva.
Manastir Lesje koji je ispod planine je podigao rodjeni brat Crepa Vukoslavica.Vlastelini su obicno svoje zaduzbine pravili kao pridvorske crkve poput one ispod tvrdjave u Lipovcu.Ima smisla da se posumlja da je tvrdjava na Babi Petrus.
Iz podataka bitke na Dubravnici pominju se Crep i Vitomir.Postavlja se pitanje da nije Vitomir stolovao u tvrdjavi koji sada zovemo Petrus.za njega se kaze da je sused Crepov.
Akindzije su bile veoma brza formacija pa je vreme za reakciju na njih bilo veoma kratko sto znaci da su Crep i Vitomir bili veoma blizu jedan drugom ,10 km razlike izmedju Petrusa i Babe je dovoljno blizu.Ovo je cisto neko malo razmisljanje na temu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: SVEVID, radionica1, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ostaci grada Jagat

Bogato arheološko leto Zavičajnog muzeja u Priboju. Na levoj obali Lima arheo-park sa 28 kamenih spomenika iz 14. do 17. veka

PRIBOJ - U Zavičajnom muzeju Priboja od osnivanja nisu imali duže i bogatije arheološko leto. Zahvaljujući sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, namenjenih javnim radovima, iskopavanja su počeli u aprilu, već su na trećoj lokaciji i radiće - do snega.
Pored ulaza u Dom zdravlja u Priboju, na levoj obali Lima, privodi se kraju uređenje arheo-parka, sa 28 kamenih nadgrobnika. Ova muzejska postavka pod vedrim nebom će, posle konzervacije, uz klupe i pano, biti mesto za časove istorije - o nastanku Priboja.
Na lokaciji Crkvina u Pobrežju sačuvano je, prema rečima Sava Derikonjića, arheologa i direktora Zavičajnog muzeja, samo 16 ari od gotovo tri hektara nekropole osnivača Priboja. Prilikom gradnje "Poliestera", Doma zdravlja i bolnice, razbijeni su kameni spomenici i bačeni u temelje, grobovi gurnuti buldožerom u Lim. Tek 1982. godine zavod iz Kraljeva uspeo je da zaštiti deo nekropole koja je bila u šiblju i pravo smetlište grada.
- Istraživanje nekropole je deo projekta na uređenju srednjovekovnog grada Jagat, u čijoj su tvrđavi temelji današnjeg Priboja - ističe Savo Derikonjić. - Nadgrobnici teški od jedne do četiri i po tone, potiču iz perioda od 14. do 17. veka. Kamen je iz majdana udaljenog 500 metara, na većini su ukrasi u obliku krsta. Ovde su se sahranjivali osnivači grada, lako su uočljive porodične celine sa spomenicima uticajnih i bogatih, kao i mesta za sahranu novorođenčadi i nekrštenih.
Na Malom biću, na koti 927, koja se uzdiže iznad grada, nalazi se utvrđenje Jagat, jedan od devet srednjovekovnih gradova u Limskoj dolini na samo 50 kilometara vazdušne linije. Jagat se prvi put pominje 1448. godine i tvrđava je u slučaju ratnih opasnosti bila pribežište za stanovništo nižeg urbanog grada, pribijenog uz brda.
- Prvi put je od rastinja iskrčena polovina tvrđave koja se prostire na četiri hektara. Tvrđava ima trougaonu osnovu, ostaci zidova visoki su 2,5 metara, jasno se raspoznaju obrušene odbrambene kule. U gornjem gradu, što je specifičnost, tvrđava je imala dva bunara pitke izvorske vode i dugo je mogla da odoleva opsadama - naglašava Derikonjić.

RUDNIK JARMOVAC
U NASELJU Jarmovac, na periferiji Priboja, nastavljeno je istraživanje groblja najstarijih rudara, a uskoro će se silaziti i u rudarska okna u Jarmovačkom potoku. Derikonjić tvrdi da se najmanje pre 5.500 godina u rudniku Jarmovac eksploatisala ruda bakra i topila u Kaluđerskom polju.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:219268-Ostaci-grada-Jagat

• 4Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, SVEVID, Bane san, Levi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Можда је већ постављано, нисам сигуран.

SREDNJOVJEKOVNI GRAD BORAČ
Na oko desetak kilometara od Rogatice nalaze se ostaci srednjovjekovnog grada Borča. Borač se po prvi put pominje u X vijeku u djelima vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogeneta kao utvrđenje.Župa Boračka je u prvo vrijeme bila dosta mala, predstavljala je niže upravno tijelo, ali kasnije,kada je u njoj proširivanjem granica u području starovlaških planina sa obje strane rijeke Drine obuhvaćen veći broj naselja i kada je cijeli ovaj kraj ušao u fazu razvijenog feudalizma „SLAVNI GRAD"Borač...






http://rogatica-bih.blogspot.rs/2011/01/srednjovjekovni-grad-borac.html

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, radionica1, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

ltcolonel ::Napisano: 09 Dec 2015 23:48
Osnovni tip tvrđava koji se vezuje za Slovene su tzv zemljana utvrđenja kojih ima na prostoru od nekadašnje Istočne Nemačke pa do Rusije i od Baltika pa do Dunava.
Подстакло да потражим
То је овакав или неки други тип?


http://www.carsa.rs/grad-nasih-predaka-starih-slovena-u-15-fotografija/

• 6Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, SVEVID, Bane san, Levi, radionica1, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Део изложбе:

"Средњовековни Рудник
Археолошка истраживања 2009. - 2015. "

• 3Ovo se svidja korisnicima: SVEVID, radionica1, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/13464.....1%9A-r2200

Fin tekst koji se bavi manastirskom trpezarijom manastira Manasije

Kapacitet 300 ljudi, dimenzije trpezarijskog kompleksa 16x32m





Inace ovo je najbolje ocuvan primer trpezarija gradjednih u srednjem veku. Danas se o njima jako malo zna jer skoro sve su u teskim rusevinama.
Neko pravilo kod rasporedjivanja manastirskih celina i pratecih objekata je da su se uvek gradile sa desne strane ulaza na manastirsko zemljiste. Ulaz na manastirsko zemljiste je po pravilu bio iz pravca zapada.




Zid sa biforama je okrenut ka crkvi (severni zid trpezarije). Na renderu se moze lepo videti sredisnja iliti glavna apsida koja je okrenuta ka istoku (isto kao u crkvama) Takodje se zna da je unutar apside bilo mesto za trpezom predvidjeno za igumana manastira