Kolege jesam li propustio negde monografiju Rudolfa Šmita? Rudolf R. Šmit u monografiji "Vojvodina" (1939) piše o srednjevekovnim gradovima u Vojvodini:
....
Većina ovih srednjevekovnih utvrđenih gradova se pominju između 13 i 15. veka a neki u 16. veku i 17. veku. Većinu ih je sredinom 17. veka opisao turski putopisac Evlija Čelebi.
Gotovo svi ovo gradovi su nestali krajem 17 i početkom 18. veka.
Samo nisam ništa našao na srpskom jeziku, ovaj link dole je na mađarskom
Citat:У другој половини 15. века у Новом Брду су живели Димитрије Кантакузин, један од најзначајнијих наших песника и прозних писаца, а неко време и Владислав Граматик, за кога Милан Кашанин каже “да је један од највредних и најобразованијих наших преписивача на измаку средњег века.”
О Владиславу Граматику се мало зна, претпоставља се да је рођен у Новом Брду јер је у једном од својих зборника написао: "Писа ову књигу Владислав дијак од Новог Брда." Такође се претпоставља да је рођен двадесетих или тридесетих година 15. века. Вероватно је припадао световном сталежу, а титуле дијак и граматик говоре да је био човек од пера.
Данас, на Благовести, говоримо о Владиславу Граматику, о његовом делу "Рилска повест" и зборницима које је сачинио.
Печатњак или типар кнеза Лазара, који је недавно откривен на Руднику, а којим је Лазар оверавао дозволе за рударење и повеље, открива део историје средњовековне Србије.
На Руднику је ископан и први српски динар са ћириличним натписом из 1330. године а кога је ковао краљ Драгутин. Готово да нема ниједне српске владарске породице из средњег века која није ковала свој новац на Руднику који је у 14. и 15. веку био један од два најважнија рударска и трговачка центра у Србији.
Рударење на овој планини траје још од праисторије, а рудна богатства Рудника користили су и Келти и Готи и Римљани и Срби и Турци и Аустроугари, а користи се и данас.
Ниједна друга планина у Србији није толико обележила историју српске државе и српског народа као Рудник испод чијих обронака су у 18. веку подигнута оба српска устанка против Турака.
TVRĐAVA PETRUS
Петрус је тврђава у Србији, која се налази 11 километара североисточно од данашњег Параћина, код села Забрега. Смештена је на узвишењу које са три стране окружује река Црница, док је са четврте (западне) стране заштићена вештачким шанцем. Петрус је био средиште пограничне (крајишке) области српске државе у XIV веку и контролисао је везу Поморавља са долином Тимока. Његови господари су били, савременици цара Душана и кнеза Лазара, жупан Вукослав и његов син Цреп.
Петрус је данас већим делом у рушевинама, а у његовој близини се налазе остаци два манастирска комплекса, посвећених светом Јовану Главосеку и светој Марији Благој. Међу рушевинама Петруса, налази се и велика стена (дугачка око 8 метара и висока око 6 метара), која је у народу позната као Крстата стена, а у близини тврђаве се налази и пећина, са великим улазним отвором.
