Обнова тврђаве Рам на добробит туризма
Постоје добри изгледи да ће тврђава Рам добити на значају, али овога пута не на стратешком и војном, већ на добробит српског туризма.
Обнова тврђаве, смештене у близини Великог Градишта и Кладова, биће камен темељац за „изградњу“ новог пута. Реч је о путу османског царства, који се укршта са римским лимесом који је, такође, замишљен као туристичка рута. За реконструкцију стижу чак два милиона евра, али, не из наше, већ из турске касе.
Пре неколико година турске дипломате пренеле су да Турска жели са Србијом да реализује пројекат „Путевима Отоманског царства“. Њихови туристи се све више интересују за своју прошлост. Ту прошлост чине „многе руиниране османлијске тврђаве“, међу којима су и Голубац, Калемегдан и Петроварадин. Турци су, по потреби, спремни чак и да поново изграде старе отоманске споменике и зграде.
Историјске чињенице, међутим, говоре да тврђава Рам није само „османлијска творевина“. Градили су је и Римљани и Словени. За нас је ово место, споменик културе од великог значаја, другог степена заштите, који, нажалост, још није истражен.
Рамска Тврђава
„Не треба одбијати поклоне, али би требало бити опрезан“ – сматра археолог др Миомир Кораћ. – „Ово може бити почетак османизације историје Подунавља. Европа нам је нудила пут римских царева, а ми изгледа правимо пут турских султана.“
Тврђава Рам спада међу најстарија утврђења на овим просторима. Није познато када је подигнута. Тек малобројни археолози су се интересовали за њу. Крајем седамдесетих рађена су сондажна археолошка ископавања, више због (неостварене) намере тадашњих власти да се у близини изгради нуклеарна електрана, него да се утврди шта је то здање било кроз векове. И ту се стало
....
Sa turcima naravno da ne treba saradjivati oko restauracije bilo koje tvrdjave,poznati su njihovi razlozi sa to.Ni jedna od navedenih tvrdjava nije osmanlijska,vec je jedan period bila pod njihovom okupacijom.
Na prostoru Srbije južno od Save i Dunava postoje samo dve tvrđave za koje možemo da kažemo da su ih Osmanlije sagradile praktično od temelja premda su i to postojale starije srednjovekovne tvrđave. Reč je o tvrđavama Ram i Šabac. Možda i Soko. U načelu, oni su najveći deo srpskih srednjovekovnih tvrđava napustili a ono što su malo zadržali ostavili su manje više u starom stanju osim manjeg šminkeraja. Poneka tzv topovska kula i slično. Tek nakon Bečkog rata započinju obnovu tvrđava ali samo onih najvažnijih Beograd, Niš, Šabac... U stvari samo su Beograd i Niš tokom XVIII postale koliko toliko moderne tvrđave.
Cvijo_ue ::Sa turcima naravno da ne treba saradjivati oko restauracije bilo koje tvrdjave,poznati su njihovi razlozi sa to.Ni jedna od navedenih tvrdjava nije osmanlijska,vec je jedan period bila pod njihovom okupacijom.Slazem se da oni planski i iz svojih interesa daju pare za obnovu tvrdjave Ram,kako bese-strategijska dubina...
Ali kad to vec znamo i nepadamo na fore zasto da ih ne iskoristimo...kad su zapeli..
Tacno je da je Ram zajedno sa Sapcem izgradjen posle pada Despotovone od strane Turaka da zajedno sa Smederevom budu tacke oslonca prema Madjarima koji su drzali Beograd..
Najverovatnije na temelju Rimske tvrdjave kao i vecina Srpsih srednjovekovnih utvdjenja..
Sabac je najverovatnije novo utvrdjenje ijako se u srednjem veku pominje trg Zaslon,nezna se za nikakvo utvdjenje na tom mestu ...dok Turci nisu izgradili Sabac...
Doduse i dalje je misterija gde se nalazila Tvrdjava Macva po kome je danasnja Macva dobila ime ,dok je u srednjem veku nazivana Donji Srem,ali najmanje su sanse da je na mestu Zaslona tj Sabca...
Sabac je prvobitno bio izgradjen od naboja i zemlje tj bio je zemljano utvrdjenje...
Kao sto je receno kasnije je izgradjen od kamena...
Turci su vecinu tvrdjava strusili pri zauzimanju Srbije ili u borbama ili odmah posle okupacije da im nebi prestavljale problem.
Ostavili su one strateski naj bitnije a i one su u narednih 100,200 godina napustene i ostavljene zubu vremena ...Osim onih najvaznijih Beograd ,Smederevo, Soko grad Loznicki,Nis,Uzice,od kojih su neke poput Beograda i Nisa i modernizovane-danas su u razlicitom stanju,neke solidnom a neke jedva primetne.
Da Turci nisu do temelja strusili vecinu Utvdjenja odmah po padu Despoovine,danas bi vecina opstina u uzoj Srbiji imala po jednu kao obelezije...i ukras
Mislim da ih sve treba rekonstruisati ako se nadju pare ali to treba da je do opstina na cijoj su teritoriji.....Srbija bi izgledala mlogo drugacije i ozbiljnije poput starih Evropskih drzava...sto ona i jeste...tvrdjave bi bile dokaz crno na belo
Dopuna: 08 Apr 2015 16:48
Citat: Bilo bi dobro da se pomenu najvazniji istorijski dogadjaji iz Srpske istorije u vezi tvrdjava i crkava cije se slike kace...
Stara Pavlica je mesto gde je Stefan Music oslepeo Velikog Zupana Nikolu Altomanovica Vojinovica...1373
To je jedan od najvaznijih dogadjaja u obracunu velikasa prilikom deobe Carstva
Zvecan je tvrdjava u kojoj je bio zatocen i u kojoj je proveo poslednje dane Kralj Stefan Uros lll Decanski
Koliko sam razumeo kao problem je u kamenu koji je žute boje. i da će taj rekonstruisani deo morati da poruše.
to je valjda ovo na kraku bedema levo na slici:
A opet ne razumem što nije problem da je kamen u drugoj boji, ili čak druga vrsta kamena, , mislim pogledajte primer Djurdjevih Stupova ili nedavno rekonstruisanu kulu kapiju tvrđave u Banja Luci. Mislim ko zna koja su to muljanja, 6 miliona evra nije uopšte mala lova, pa ove naše hijene bi svi da se ugrade malo po malo.
Dovoljno je pogledati kako je loše izvedena rekonstrukcija na Kalamegdanu tamo kod Kule gde je opservatorija, bre ugradjivali su opeke u bedem (na grudobranima), koji je po pravilu tebao da je od kamena (pošto se radila rekonstrukcija koja predstavlja Despotov srednjovekovni grad). Znači da bi to sve trebalo porušiti. a ovamo se na Golubcu bune što je kamen žute boje.
Zatim kažu u novinama da se kamen ne pere i ne čisti od mulja, što nije tačno, na slikama sa fejsbuka https://www.facebook.com/tvrdjavagolubac?pnref=story na par albuma se jasno vidi kako čiste kamenje, kako čiste temelje od palate :
E sada kažu da rekonstrukcija sporo teče, jer nema više od desetak radnika na tvrđavi. a kao po ugovoru treba da ih je 70 do 80. Ono standardno Muljanje sa svih strana čim je velika lova u pitanju, od izvođača radova, pa do izgleda i samog zavoda za zaštitu spomenika. Izgleda da su smenili U komentarima teksta novosti (gore u lnku) pominje se da je i konzervatorski nadzor smenjen i bla bla. Tipično za nas.
Na ovoj fotci se može videti da je očišćen od krša i šuta prostor i da se radi dogradnja trećeg temelja.
Sporni žuti kamen:
Ovde se može videti proces čišćenja površine zida. Mislim da se ono radi kada još nije malter stvrdnuo, pa se skidaju slojevi koji zamažu kamen, i posle još jednom kada se sve očvrsne. (pogledajte rekonstrukciju Vršačke kule, kako je ono zamazano čoveče mili).
