offline
- Pridružio: 29 Okt 2009
- Poruke: 44
|
Vazduhoplovac ::Potrebna mi je pomoc !!!
Slika iznad prikazuje oshtricu halebarde koju je moj otac sasvim sluchajno pronashao . Namera mi je da rekonstruishem oruzhje postavljajuci ga na drshku . Vasha pomoc mi treba zato shto nemogu da pronadjem ovakvu halebardu nigde na netu , a da je cela . Nashao sam josh 3 slike oshtrica , chime sam potvrdio da se radi o halebardi , ali dve od te tri imaju zhenski zhljeb . Dakle , mozhe li mi neko poslati sliku ovakve halebarde koja je potpuno ochuvana , ili replike iste , bio bih veoma , veoma zahvalan .
Pozdrav.
Na žalost moram Vas razočarati.Prikazana slika ne predstavlja sečivo halebarde, nego jedan sasvim običan-korparski alat.Inače, imam još par komada kući, čekaju da budu "Legirani" u Gradski muzj u Somboru.Navedeni alat se koristio za sečenje vrbovog pruća sečivo sa unutrašnje strane, a ispust sa desne strane, koji je tup služio je za . . .udaranje i dresiranje pruća.
Daleko, jako daleko od Halebarde.
Dopuna: 29 Okt 2009 7:42
Kibo ::Ovo sa Husarima nisam znao i bilo mi je zaista interesantno citati. Pa ako ima neko jos podatke o njima zamolio bih da iznese.
Inace, sto se tice srpskog poraza na Marici, to je ipak jos misterija. Jer Srbi su imali vise vojske, bolje opremljene i bolje obucene. Stvar je ta sto niko nije preziveo taj napad sto ne mogu da zamislim. U redu je to sto su Turci iznenadili i napali nocu, to pise lepo i istorija i to je zvanicno objasnjenje, medjutim niko ne moze tacno da kaze sta se desilo. Svi se cude kako je moguce da niko od srpske vojske nije ostao ziv.
Koliko se secam Srbi su pravili i poseban mac koji se smatrao kao slovenski mac i bio je u upotrebi u pratnji dubrovackog dozda. Pricalo se cak i Italiji koliko je dobro uradjen. Interesantna je pogotovo jabuka koja je veca nego kod drugih maceva i sprecava tako da mac sklizne iz ruke sto je znalo da se desi.
U vreme bitke na Marici, pa i par vekova ranije i kasnije, ni jedna evropska, pa tako ni srpska vojska nije se borila noću-to je zbog prvenstvenog oslanjanja na "Tešku konjicu" kasnije prozvanu vitezovima, bilo gotovo nemoguće.
Iskreno rečeno, zateći oklopnike na spavanju, ili samo u pripravnosti-van razvijenog borbenog poretka- taktički je ravno današnjem bombardovanju sa 12.000 metara.
Čuveni "Srpski mač" nastao je stilizacijom velikog nemačkog jednoiporučnog mača, koji se kovao u Pasauu, počev od vremena vladike Alberta, karakterističan je po tome što ima ugraviranog VUKA U TRKU "Logotip" grada Pasaua, u srednjevekovnoj Srbiji i Bosni, bio je poznat kao MAČ VUKOVAC.O tome imate u vesnicima Vojnog muzeja u Beogradu, mislim broj 12-14.Kasnije sa propašću srbske države, isti mač se prenosi na dalmatinsku obalu, a odatle u "Latine" gde dobija korpu-radi zaštite ruke, ali i ime, od tada se zove neprepoznatljivo spada sciavona-ili ti po naški SRPSKI MAČ.
Dopuna: 29 Okt 2009 7:51
sebab ::mac vs. sablja
mac je univerzalno hladno oruzje, za bod i secenje, dok je sablja pre svega namenjena za secenje. i mac i sablja su korisceni i na istoku i zapadu i na dalekom istoku. logika je prosta - mac, kao prav, pogodniji je za probijanje oklopa (jedino se tesko, ili nikako nije mogao probiti puni oklop, osim na spojevima gde je bila pancirna kosulja - od okaca), dok je sablja bolja za secenje, za dejstvo protiv neoklopljenog ili slabo oklopljenog protivnika. srazmerno broju takvih vojnika, koristila se i sablja, tj. mac. izbacivanjem oklopa, kao posledica pojave vatrenog oruzja, sablja je preuzela primat.
To je delimočno tačno, ali prve sablje, koje su Mongolsko-tatarskog porekla, i sama reč Sablja nije slovenska, potiče od neke nemušte istočnjačke reči szabni, što znači rez, a prve sablje su bile oružje za protivoklopnu borbu.
Za razliku od današnjeg vidjenja sablje, kao oružja jako zakrivljenog sečiva, krivina ide i ko 12 cm, ako znate kako se računa krivina, lakog i relativno oštrog, prilagodjenog prvenstveno za seču i rez, a manje za bod, ranija sablja je bila kraća, manje zakrivljena, teža, i imala je pri vrhu jedno zadebljanje i proširenje-JALMAN-koplje, koje je omogućavalo jaču snagu udara.
Takva sablja sa Jalmanom, nalazi se prvenstveno kod turaka, turci su bili majstori konverzije, poput današnjih japanaca, skoro ništa svoje nisu imali, ali su veliki broj oružje usavršili do krajnje granice.Jedna od takvih sablji sa jalmanom, nalazi se i na srednjevekovnim freskama, skoro pola veka pre Kosova, daleko je superiornija od tadašnjeg teškog dvoručnog i jednoiporučnog mača.
Dopuna: 29 Okt 2009 8:20
anbeast ::Upravo o tome pricam, boksi: Ovi sto izgledaju da su iz 14-15 veka su Poljaci,cini mi se, a oni Orci su iz Gospodara prstenova ili warcrafta 
Npr. slika dva momka u koznim grudnjacima sa nitnama. Nit je kuvana koza niti imaju ispod postavljeni kaput koji zapravo i jeste bio pravi oklop. Moja ironija je tu samo zato sto ne vidim da oni zele da promene svoj pristup vec zadnjih par godina. Prvo sam mislio: Ej super, bas dobro sto se neko ovoga setio, dobro nema se para pa se snalaze ali posle par godina istog shvatio sam da oni upravo tako zele i to ne mogu da podrzim. Nazalost.
Svibor, je za svaku pohvalu, ali oni su se pretvorili u TURBO-FOLK, srednjevekovnog viteštva.
Inače, i sam pojam Vitez, u srpski jezik je ušao jako kasno, te ozačava oklopnika na konju, punog ideala i plemenitosti, koji se bori za svetu zemlju ili carstvo nebesko, spašava dame u nevolji, i brani potlačene i siromašne.Takav "VITEZ" u srednjevekovnoj Srbiji jednostavno nije postojao.
A i sama koncepcija "Naoružanog naroda" kakva se favorizuje od romantizma na ovamo, poput filmovanog boja na Kosovu, gde se na kosovo stiču "Kuka i motika" da se bore protiv turaka, i vlasi i sebri i otroci i meropsi i robovi i slobodnjaci.To jednostavno ne odgovara istini, privilegija korišćenja oružje, bila je jako usko postavljena, nije postojala ni teoretska šansa da se sebar ili otrok u njegovoj upotrebi obuči. . .pogledajte šta Duanov zakonik kaže o "Sebrima" koji se uhvate na zboru. . .sa oružjem.Možda je svega 10 % stanovništva srednejvekovne srbije bilo slobodno.
Nasuprot tome, u engleskkoj , posmatrajući njihov "Period Nemanjića " od 12-pa neka bude i rani 15 vek" svaki slobodan čovek, bio seljak bio u gradu, bio je obavezan DA IMA ORUŽJE, a POD MORANJEM je bilo , kao na kuluk terano englesko slobodno stanovništvo DA UVEŽBAVA GADJANJE LUKOM I STRELOM, što bi rekli amerikanci-NACIONALNA GARDA.
Toga u srednjevekovnoj Srbiji nije bilo.Sebar koji bi se eventualno zatekao sa Lukom u šumi, ili sekirom na putu, tog istog momenta ostao bi verovatno bez nosa, ušiju, brkova, premlaćen, smrtna kazna kod Dušana gotovo i ne postoji-orudje za rad su srpski vlastelini dobro čuvali.
Današnja kostimografija, u savremenoj srpskom vraćanju istoriji adekvatna je ŽIKINOJ ŠARENICI, ili kako mali Perica zamišlja srednji vek.
Postrojava se milion srba na Kosovu, protiv tri miliona turaka, od topota konjskih kopita zemlja se trese, strašnim udarom raznosi se prvi turski red u borbenom poretku, ali masa nadvladava, vitezovi se umaraju, pa ih do kraja dana turci seku. . .To kako se nama predstavlja-obična je smejurija.
Ako je u boju na kosovu bilo više od 2500 srba i više od 3000-4000 turaka, spreman sam da ko kareli pojedem lap top.
Inače, gvoždje je u srednjevekovnoj srbiji bilo jako skupo, bilo je zlata srebra i bakra, ali gvoždja i čelika jako malo, srazmerno tome i ložeg kvaliteta, kako narodna tradicija pamti-ZELENI MAČEVI, naspram sablji Šamlijanki, koje su se pojavile tek u 18 veku, . . .tako da je jako teško zamisliti oklopljene vitezove, i još oklopljenu pešadiju . . . sa dvadesetak funti gvoždja na svakom, treba da bude poznato i Sveborcima, da osnovno oružje u srednjevekovnoj srbiji NIJE BIO MAČ, mada je to romantičnije, nego KRATKO KOPLJE i SEKIRA, sa pridodatim balkanskim lukovima i strelama.
Na freskama se često vide SVETI RATNICI kako u futrolama nose tatarske i turske kompozitne lukove, ali to je moralo biti još rdje od mačeva, i neverovatno skupo, analogno današnjim HK PSG snajperskim puškama.
Sveborci, svaka čast, tako treba da se brani Istorija od zaborava, kako got znate i imete, a Vi istoričari, muzealci, i stručnjaci za oružje, pomozite, evo i ja ću, baš spremam rekonstrukciju starog srpskog luka, Ne kao onog na crtežu Aleksandra Deroka, KOJI JE ZATEGNUT NAOPAKO, već pravog srbskog.
Pa kada završim, postaviću slike . . .
|
