Srednjovekovni Srpski vojnici

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jednostavno ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je Srpska srednjevekovna vojska u periodu Dušanovog carstva i Kosovskog boja bila toliko neorganizovana .

Nije bila "cveće" ali nije bila ni rulja , što sam ja stekao utisak da je tako doživljavate (@Valentin Terek ) .

Ima puno različitih izvora i ne vredi se oslanjati samo na muzejske zbirke i ikone po manastirima . Ni ti prikazi nisu naj verodostojniji a to pokazuje i činjenica da je i pola svetaca odenuto u rimske oklope , kao recimo sveti arhangel Mihailo . Ni ti sveti ratnici nisu izuzetak , a sablje koje nose ne moraju uopšte biti sablje , to sam naveo pre nekoliko stranica .
Srpski vitezovi možda nisu bili poput zapadnoevropskih (zapravo i samo viteštvo teško da je bilo praksa i u toj zapadnoj Evropi), ali sigurno nisu bili ni odjek nekadašnje vizantijske vojske . Kao što je mnogo puta pomenuto Srbija se dosta snabdevala iz Venecije , Dubrovnik je Dušanu plaćao tribut , postojale su veze i sa Bosnom i Ugarskom , pa ako nisu mogli priuštiti naj teže oklope mogli su ostatke starih , čak je i na zapadu bila praksa da se vojske nužno opremaju zastarelim , pa i zardjalim oklopima . A i punjene jakne su tada bile i više nego dostupne jednom srpskom vitezu . Verižnog oklopa je hvala bogu bilo dovoljno , heraldika nije bila toliko razvijena , ali je bila u povoju , morala se videti barem neka tunika ako ne sa složenim motivima , onda barem sa krstom . Što se šlemova tiče , veliki šlem se zadržao i u početku četrnaestog veka , moguće je da su se mogli videti i saleti i basineti bez vizira , čak ako ne i ratni "šeširi" kakve možemo videti na engleskim vojnicima u filmovima poput "Hrabrog Srca" .

Za mačeve , ne verujem da su bili toliko retki , sigurno ih je bilo sasvim dovoljno . Oni nisu bili vrhunskog kvaliteta , opravdano bi bilo da su se mnogi koristili batinama mesto mačeva . Ali što se tiče tih "Tatarskih sablji" ja sam lepo naveo da to mogu biti i falčioni i messeri , ni hrišćanskom svetu zakrivljena sečiva nisu bila strana , a o buzdovanima i da ne govorimo , od raznih bodljikavih motki , preko drugih oblika i veličina .
Srpska vojska tada nije mogla biti tek tako skupljena banda poluporemljenih nepismenih plemića ljudoždera , već je bila jedna ne toliko "prefinjena" i "šarena" vojska , ali ipak dovoljno dobro opremljena uzimajući u obzir situaciju u kojoj se nalazila za vreme kneza Lazara , i to koliko mu je trebalo da je okupi .
I spreman sam da i dalje branim taj svoj stav . A podataka ima hvala bogu , izvora i dokaza . Ne mora sve da bude tek tako ofrlja kod nas , nismo ni mi tada sisali vesla !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad je rec o nedisciplini koja je vladala na bojnom polju u srednjem veku treba pogledati mnoge bitke koje su Francuzi izgubili tokom stogodisnjeg rata. Takodje u bitci kod Nikopolja najzasluzniji za poraz su ...

Upravo je to jedan od razloga zasto je toliko dominirala konjica. Kasnije tokom 17. veka stvari se menjaju na bolje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dokazivanje i plemićko nadmetanje . Nema tu puno o viteštvu , jeste da su ti ideali bili prisutni , ali nisu bili svakodnevica , više su se ugledali u paroli "U se i u svoje kljuse" samo što su tumačeni po nahodjenju . Zato je plemić mogao da brani svog seljaka , ali kakav je bio prema tudjem ... bog i batina .

Upravo u stogodišnjem ratu vidimo strahote samog rata i razaranje koje je moralo da trpi stanovništvo . Vojske su dolazile i odlazile , ali se uvek lomilo na seljacima , kmetovima , gradjanima ..

Šekspir je možda ovekovečio Aženkur Henrijevim govorom , ali je to ipak bila klanica koje se Francuzi sećaju više po tome što su bili klani , davljeni i čerenčeni i posle same bitke , nego što je Henri postigao veličanstvenu pobedu sa mnogo manje vojske .

Nismo mi ništa veće siledžije od njih i ništa manje vični borbi u srednjem veku .

• 1Ovo se svidja korisniku: anbeast
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

leonard ::Kad je rec o nedisciplini koja je vladala na bojnom polju u srednjem veku treba pogledati mnoge bitke koje su Francuzi izgubili tokom stogodisnjeg rata. Takodje u bitci kod Nikopolja najzasluzniji za poraz su ...

Upravo je to jedan od razloga zasto je toliko dominirala konjica. Kasnije tokom 17. veka stvari se menjaju na bolje.


Stefan Lazarević, koji se po nekim savremenim mu istoričarima, odlikovao većom vernošću Bajazitu, nego neki Lazarevi vitezovi njemu samom na Kosovu.Što i nije nikakvo čudo, kada uzmemo da nacionalno pitanje, u vreme Kosova, nije isto raunato kao nacionalno savremeno pitanje.
Tako i na Lazarovoj i ma Muratovoj strani, imamo i srba i turaka i albanaca. . . ali bosanaca samo kod Lazara, ne znam dali ih je bilo na turskoj strani.

Dopuna: 05 Jan 2010 17:32

Vazduhoplovac ::Jednostavno ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je Srpska srednjevekovna vojska u periodu Dušanovog carstva i Kosovskog boja bila toliko neorganizovana .

Nije bila "cveće" ali nije bila ni rulja , što sam ja stekao utisak da je tako doživljavate (@Valentin Terek ) .

Ima puno različitih izvora i ne vredi se oslanjati samo na muzejske zbirke i ikone po manastirima . Ni ti prikazi nisu naj verodostojniji a to pokazuje i činjenica da je i pola svetaca odenuto u rimske oklope , kao recimo sveti arhangel Mihailo . Ni ti sveti ratnici nisu izuzetak , a sablje koje nose ne moraju uopšte biti sablje , to sam naveo pre nekoliko stranica .
Srpski vitezovi možda nisu bili poput zapadnoevropskih (zapravo i samo viteštvo teško da je bilo praksa i u toj zapadnoj Evropi), ali sigurno nisu bili ni odjek nekadašnje vizantijske vojske . Kao što je mnogo puta pomenuto Srbija se dosta snabdevala iz Venecije , Dubrovnik je Dušanu plaćao tribut , postojale su veze i sa Bosnom i Ugarskom , pa ako nisu mogli priuštiti naj teže oklope mogli su ostatke starih , čak je i na zapadu bila praksa da se vojske nužno opremaju zastarelim , pa i zardjalim oklopima . A i punjene jakne su tada bile i više nego dostupne jednom srpskom vitezu . Verižnog oklopa je hvala bogu bilo dovoljno , heraldika nije bila toliko razvijena , ali je bila u povoju , morala se videti barem neka tunika ako ne sa složenim motivima , onda barem sa krstom . Što se šlemova tiče , veliki šlem se zadržao i u početku četrnaestog veka , moguće je da su se mogli videti i saleti i basineti bez vizira , čak ako ne i ratni "šeširi" kakve možemo videti na engleskim vojnicima u filmovima poput "Hrabrog Srca" .

Za mačeve , ne verujem da su bili toliko retki , sigurno ih je bilo sasvim dovoljno . Oni nisu bili vrhunskog kvaliteta , opravdano bi bilo da su se mnogi koristili batinama mesto mačeva . Ali što se tiče tih "Tatarskih sablji" ja sam lepo naveo da to mogu biti i falčioni i messeri , ni hrišćanskom svetu zakrivljena sečiva nisu bila strana , a o buzdovanima i da ne govorimo , od raznih bodljikavih motki , preko drugih oblika i veličina .
Srpska vojska tada nije mogla biti tek tako skupljena banda poluporemljenih nepismenih plemića ljudoždera , već je bila jedna ne toliko "prefinjena" i "šarena" vojska , ali ipak dovoljno dobro opremljena uzimajući u obzir situaciju u kojoj se nalazila za vreme kneza Lazara , i to koliko mu je trebalo da je okupi .
I spreman sam da i dalje branim taj svoj stav . A podataka ima hvala bogu , izvora i dokaza . Ne mora sve da bude tek tako ofrlja kod nas , nismo ni mi tada sisali vesla !

E moram da idem da izmamim koka kolu, popio već dvolitarku pa ću ukratko.

To što Vi meni stavljate na teret, da predstavljam srbijansku vojskukao rulju, baš i ne stoji, PA NISAM JA NADAHNUO TURSKE ISTORIČARE SVOJIM POSTOVIMA, nego su oni verovatno imali bolji uvid u to sa kim imaju posla.

Koncepcija naoružanog naroda, KAKVOM JE PREDSTAVLJAU nacionalsocijalistiki istoriografi, kojima se tobož ceo narod dao u boj sa turcima na kosovu, VERUJTE izmišljena je u vreme romantizma, ako i katastrofalni poraz koga nije bilo. Na Kosovu se borila veoma mala manjina srba, i to uglavnom vlastela, sa pojedinim vlasteličićima koji su davali pomoćne odrede. O učešću "Srpskih sebara, otroka, meropha, vlaha, robova i lida " drugi dnevnik nam ništa ne govori.

Dubrovnik je još od Milutina plaćao STONSKI DOHODAK, čak do lazarovog vremena.

Formalno pravno, da ne bude da sam reako prema odrednbama tadašnjeg medjunarodnog prava, Lazar ne da nije bio car, nego je po svoj prilici bio DIREKTNO POTINJEN, tVRTKU POSLEDNJEM JABLANOVIĆU, u svojstvu vazala, kako je to Tvrtko "Posle uspešno izvojevane pobede" na sva usta razglasio.

Zvona Notre Dame nisu zvonila uzalud, srpska vojska i zdrzuženi odredi PROSTO SU SATRALI TURKE NA KOSOVU.

Na stranu, što su kao i savremeni srbi, od fudbalske utakmice odigrali samo prvo poluvreme, I ŠTO SU PO SVOJ PRILICI TURCIMA UBILI CARA NA PREVARU.

Džaba što je Murat došao ko nezvan gost, ni tadašnji pojam parlamentaraca, kao ni današnji, nije istima davao pravo da kad okrenu koplje naopako, ne baš tim kopljem, ali gujama iz potaje ubiju pregovarača.

Da su se turci strašno opekli O PARLAMENTARIZAM NA KOSOVU vidi se i po tome što više nikada nikog ni u kakvoj prilici nisu puštali anoružanog pred sultana, pogotovo da ga dvoje troje malo jaih ne drže za ruke. . .

A što se oklopa tiče, postoji zapis da je Dušan poručio jedne godine
od Dubrovčana OGROMNU CIFRU, I PONAVLJAM OGROMNU CIFRU
OD ČITAVIH 300 OKLOPA.
Oklop je , pogotovo onaj pun "Maksimilijanski" mada se dotični pojavio 200 godina kasnije, bio jako skupa stvar, mnogo skupa, . . .ko što bi danas bio tenk, pa se brojno stanje srpskih oklopnika, od romantičarskih 100.000 mora rapidno rapidno redigovati, na nekih prihvatljivih par hiljada.

A za sve ostalo, pa da nismo izgubili na Marici i na Kosovu, i da nije bilo turaka, srbija bi bila strah i trepet za čitavu evropu, jer kako pojedini demografi izvlače cifre, danas bi nas bilo najmanje 70.000.000 a verovatno i više.

SRBA I ENGLEZA U SREDNJEM VEKU, tu oko Kosova, BIO JE GOTOVO JEDNAK BROJ.

Pa vi vidite.

Dopuna: 05 Jan 2010 17:43

Vazduhoplovac ::Dokazivanje i plemićko nadmetanje . Nema tu puno o viteštvu , jeste da su ti ideali bili prisutni , ali nisu bili svakodnevica , više su se ugledali u paroli "U se i u svoje kljuse" samo što su tumačeni po nahodjenju . Zato je plemić mogao da brani svog seljaka , ali kakav je bio prema tudjem ... bog i batina .

Upravo u stogodišnjem ratu vidimo strahote samog rata i razaranje koje je moralo da trpi stanovništvo . Vojske su dolazile i odlazile , ali se uvek lomilo na seljacima , kmetovima , gradjanima ..

Šekspir je možda ovekovečio Aženkur Henrijevim govorom , ali je to ipak bila klanica koje se Francuzi sećaju više po tome što su bili klani , davljeni i čerenčeni i posle same bitke , nego što je Henri postigao veličanstvenu pobedu sa mnogo manje vojske .

Nismo mi ništa veće siledžije od njih i ništa manje vični borbi u srednjem veku .

Francuzi su izgubili nesretnim spletom okolnosti. Moderni istoričari odriču postojanje već legendarnog nesrazmera od par hiljada engleza, naspram trideset hiljada francuza, i postavljaju srazmer približno 2, 3 : 1 za francuze.
Na stranu to što je engleski strelac bio jevtiniji od jednog "Viteza" koji je u rat polazio prvenstveno da svog kolegu protivnika zarobi i uzme otkup, pojam BITKE DO ISTREBLJENJA, tada baš i nije postojao, više su se borili DO ZAROBLJAVANJA I REALIZACIJE OTKUPA, a francuzi kada su videli sa kim imaju posla, ISTAKLI ORIFLAME, a englezi verovatno kad su ga videli, i oni shvatili da su čačkali mečku u . . . pa se iz svega izrodila dosta neobina uništavajuća bitka za srednjevekovno okruženje, više primerenija nekom Kursku ili Staljingradu. . . .

I da ne zaboravim krajnji navod PLEMIĆ PREMA TUĐEM SELJAKU nije imao nikakav odnos, niti je sa njim dolazio u dodir, seljak se smatrao, nešto poput današnjeg radnika u privatizovanom preduzeću, prostim dodatkom zemlje, i delio je njenu sudbinu. VELIKA VEĆINA SRPSKIH ZAVISNIH I POLUZAVISNIH LJUDI, kojih je kategorija bilo desetak NIKADA U ŽIVOTU NIJE IMALA PRILIKE DA MRDNE IZ SVOG SELA.

Ali naravno, nisu ni oni bili cvećke, Dušanov zakonik, kao i svaki drugi SANKCIONIŠE ONO ŠTO SE DEŠAVA JAKO ČESTO, a ubistvo marsovca uopšte ne brani. . . NAVODI ŠTA ĆE SE DESITI SVE I JEDNOJ VRSTI ZAVISNIH LJUDI KOJI SE ZATEKNU NA ZBORU "A la Robin Hud u okružnoj šumi Notingemskoj " ne bojte se, nema smrtne kazne, samo sečenje delova tela, uz očuvanje pune radne sposobnosti. . .

Pa se vi upustite sa ovakvom pešadijskom zaledjinom u boj sa turcima. . .

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Terek,
Turski izvori govore o tome da je Sultana ubio jedan od vitezova/vojnika koji je ležao sa strane i pravio se mrtav. To je ujedno i najverodostojniji izvor ubistva. Ubistvo na prevaru je motiv prikazan u filmu "Kosovski boj", koji baš i ne obiluje istorijskim činjenicama...

Drugo, u svojim postovima si naveo teze koje se protive istorijskim izvorima, a i zdravom razumu. Kako ni na molbu više članova nisi dao neki dokaz ili izvor za tako nešto, zamolio bih te da se ubuduće suzdržiš od takvih izjava.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Lucky_One"]Valentin Terek ::leonard ::Kad je rec o nedisciplini koja je vladala na bojnom polju u srednjem veku treba pogledati mnoge bitke koje su Francuzi izgubili tokom stogodisnjeg rata. Takodje u bitci kod Nikopolja najzasluzniji za poraz su ...

Ko.....??

Citat:To što Vi meni stavljate na teret, da predstavljam srbijansku vojskukao rulju, baš i ne stoji, PA NISAM JA NADAHNUO TURSKE ISTORIČARE SVOJIM POSTOVIMA, nego su oni verovatno imali bolji uvid u to sa kim imaju posla.
Srpska vojska nije bila "rulja" cak ni u doba Stefana Nemanje,verovatno je vladalo sarenilo opreme u zavisnosti od toga da li je lokalni plemic blizi Ugarskoj ili Vizantiskoj granici ali licne trupe Srpskog kralja su bile opremljene po poslednjoj modi....sve armije na svetu,pa cak i danas,prate modu.Trupe lokalnih gospodara,u zavisnosti od imovinskih mogucnosti,su takodje morale biti dobro opremljene ako je lokalni gospodar zeleo racunati na vladarevu milost i cast da se on nalazi blizu vladara u bitci.Generalno,licna oprema gospodara i njegove vojske i njen kvalitet je imao i demonstracioni karakter...time je lokalni gospodar demonstrirao svoju moc nad ostalim lokalnim gospodarima.
Konstantin Filozof,biograf Stefana Lazarevica kaze da je Stefan imao kolekciju svojih oklopa iz Venecije,a da je Beograd bio prepun kovacnica koje su pravile oruzje i oklope i za domace potrebe i za izvoz.Konstantin Filozof takodje napominje da je Despot Stefan izuzetno obracao paznju na svoju vojsku i na njenu obucenost,iz Italije i Nemacke je doveo najbolje strucnjake za izgradnju utvrdjenja.

Jel spomenuo konstantin da je taj vrli Stefan Lazarević, u bici kod Nikopolja, boreći se na turskoj strani, upao posred srede Žigmundovog logora. . . kako se žIGMUND PROVEO, ZABORAVIO SAM. . .

Dopuna: 05 Jan 2010 18:40

Lucky_One ::Valentin Terek ::

A legende o pijanstvu, noćnom napadu. . . pa nismo mala deca, mislim da čak i Dušanov zakonik POMINJE SMRTNU KAZNU ZA SPAVANJE NA STRAŽI, I TO NA LICU MESTA, da bi jedna celokupna vojska uspela da neopaženo pridje na dohvat ruke drugoj. . . to je smešno.


Srpska vojska se ponasala u duhu svog vremena postujuci pravila za bitku koja vaze svuda u kontinentalnoj Evropi.Sada se Srpska armija nasla licem u lice sa jedom armijom[turskom] koja ne postuje ta pravila i to se zavrsilo kako jeste.
Sto se tice tvoje konstatacije da se turska vojske mogla cuti nocu na vise kilometara,to bi mogla biti istina da je u pitanju bila glavnina turske vojske ali posto su napad na logor izvrsile turske Akindzije koji nemaju oklope i koji su specijalisti za takve podmukle napade,onda to bas i nije slucaj.

Znači , ako sam dobro razumeo nekolicina Akindžija, predvodjena Hadži Rambom osmanogluom, upala u srpski logor, gde je zatekla srpsku vojsku pijanu , ko kokoši na legalu, i ne čekajući glavninu snaga, razbila je u paramparčad.

Dopuna: 05 Jan 2010 18:49

vathra ::Terek,
Turski izvori govore o tome da je Sultana ubio jedan od vitezova/vojnika koji je ležao sa strane i pravio se mrtav. To je ujedno i najverodostojniji izvor ubistva. Ubistvo na prevaru je motiv prikazan u filmu "Kosovski boj", koji baš i ne obiluje istorijskim činjenicama...

Drugo, u svojim postovima si naveo teze koje se protive istorijskim izvorima, a i zdravom razumu. Kako ni na molbu više članova nisi dao neki dokaz ili izvor za tako nešto, zamolio bih te da se ubuduće suzdržiš od takvih izjava.

Turski izvori, Nešrija prvenstveno, navode i to da je Sultanov šator bio postavljen na letećem ćilimu, i kao takav krstario od Laba do Sitnice. Ništa manje, uz Alahovu pomoć.

Samo površno poznavajući neku metodiku razvijanja vojnih formacija, pretpostavljam da su turci SULTANOV ŠATOR POSTAVILI NA DRUGU BORBENU LINIJU, odmah iza strelaca, DA BOLJE VIDI ŠTA SE NA POLJU DOGADJA.

Sultanov šator je bio razapet daleko od borbenog dodira, i uz to okružen takvim snagama, da do samog kraja tog tragičnog dana niko nije mogao ni da mu pridje, ne računajući KOMORU, koja nije bila deo ordije A KOJU SU BRAĆA SRBI OPLJAČKALI, tako da je malo verovatno , osim ako nije bio obdaren andjeoskim krilima Sultan Murat, iz puke radoznalosti, potegao za vreme bitke, sam samcit nekoliko stotina metara, par kilometara, PA ETO TU SE NAŠAO NEKI VOJNIK KOJI SE PRAVIO MRTAV, PA ETO UBI SULTANA. . .

Molim Vas to je poput pita učiteljica malog Pericu, može li dva u pet ići tri puta.

ISTAKAO SAM, DA SU TURCI POSLE KOSOVA UVELI OBIČAJ DA NIKO ISPRED SULTANA NE SME IZIĆI NAORUŽAN, I UZ TO DA GA DVOJE TROJE DRŽE ZA RUKE, BILO TURAKA SAMIH BILO KOJIH DRUGIH.

Nisam naišao na zapis kojima se zabranjuje sultanima, da tumaraju po bojištu bez telesne garde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::Valentin Terek ::

Jel spomenuo konstantin da je taj vrli Stefan Lazarević, u bici kod Nikopolja, boreći se na turskoj strani, upao posred srede Žigmundovog logora. . . kako se žIGMUND PROVEO, ZABORAVIO SAM. . .

Nije....a nije Despot tome kriv nego raznorodna i visejezicna voska iz cele evrope koja se kod Nikopolisa skupila....istorija je pokazala da kada takva vojska stupi u bitku da je obicno osudjena na propast....izuzetno je mali broj primera gde su takve raznorodne armije imale uspeh.
Citat:Znači , ako sam dobro razumeo nekolicina Akindžija, predvodjena Hadži Rambom osmanogluom, upala u srpski logor, gde je zatekla srpsku vojsku pijanu , ko kokoši na legalu, i ne čekajući glavninu snaga, razbila je u paramparčad.
Cekaj,stani malo....radis nesto sto ne treba da radis....posmatras jedan dogadjaj koji danas tebi nema smisla a vrlo ima smisla kada se posmatra u duhu svog vremena tj. onda kada se dogodio....dakle nema osnova ni dokaza da se predpostavlja da je Srpska vojska bila pijana vec je ojasnjenje vrlo prosto....na tezi nacin smo saznali da turci ne ratuju po evropskim ratnim obicajima.Ratni obicaji su vrlo bitni u Srednjem veku,to je neka vrsta rituala koji se jednostavno postuje.

Dopuna: 05 Jan 2010 18:56

Valentin Terek ::
Turski izvori, Nešrija prvenstveno, navode i to da je Sultanov šator bio postavljen na letećem ćilimu, i kao takav krstario od Laba do Sitnice. Ništa manje, uz Alahovu pomoć.

Ako me secanje sa faxsa dobro sluzi,savremenih izvora koji opisuju Bitku na Kosovu nema,izuzev jednog sturog opisa prenosa tela Muratovog u Brusu......a Nesrija je dao opis nekih dogadja iz Kosovske bitke tek nekih dvesta godina kasnije i to u propagandne svrhe,tj. on nije savremenik Kosovske bitke.

Ima čitava knjiga o KOSOVU, proganjali me iz biblioteke da je vratim pa sam morao, mek povez, štampa kao studijska biblija sa velikim marginama. Tamo su pobrojani svi izvori, od nekih Dubrovčana, koji su se tu zatekli, preko Tvrtkovog pisma, tog crnog Nešrija, nekog našeg patrijaha, pa do romantičara, i sve je bilo kićenije i šarenije. . .Zaboravio kako se zove, nikako ne mogu da shvatim šta će biblioteci njene knjige, imaju par desetina hiljada, i baš hoće da im vratim tu jednu.

A što se tiče Despota branitelja hrišćanstva i sve po spisku viteza, PA NIJE JADAN KRIV ŠTO SE PROTIV ISTOG HRIŠĆANSTVA MORAO BORITI NA TURSKOJ STRANI, VAŽNO DA SE VITEŠKI BORIO. . .ko Kraljević Marko.

A što se tiče bitke na Marici, evo ovako, narodski rečeno, da me ne shvatite pogrešno, izvinjavam se unapred .

Vojskovodja / mladoženja/ krenuo je na svadbu bez kurca
Vojska / svatovi / takođe nisu znali da idu u svatove, već na polaganje zakletve. . .

A turci, ko pravi azijati, šta će drugo nego sve da ih pokolju, baš ih briga, za tamo neko čojstvo i junaštvo, pa Vas ukratko pitam

Dali Vam je poznato da su se srbi sa turcima prvi put sreli u bici na Marici, NARAVNO DA NISU, TURSKO PRISUSTVO NA BALKANU IDE DO STO I NEŠTO GODINA RANIJE.

Dali Vam je poznato DA SU SRBI IMALI JEDNU OD NAJBOLJIH DIPLOMATIJA, A DUŠAN JEDNU OD NAJRAZVIJENIJIH ŠPIJUNSKIH MREŽA, pa da nisu znali da tamo neki turci evropsko viteštvo ne konstatuju dva posto, da NAPADAJU IZ ZASEDE I DA SE BORE NOĆU.

NAPAD IZ ZASEDE stara je slovenska, i srpska ratna taktika NEMA PRIMERA DA SU SRBI IZLAZILI NA " MEGDAN" VIZANTINCIMA I BUGARIMA u PREDNEMANJIĆKO VREME, A I POSLE, nego koristili skitsku taktiku, udrui pa beži, pa da im to nije poznato.

Dali je Uglješa, stvarno bio mladoženja bez kurca, PA DA NIJE ZNAO DA NA SVAKOM LOGORIŠTU IMA DA SE POSTAVI STRAŽA, A POGOTOVO NOĆU, U NEPRIJATELJSKOM OKRUŽENJU, KAD BORBENI DODIR NEPOSREDNO PREDSTOJI.

I na kraju, možete li zamisliti scenu, gde se Uglješa, mrtav pijan, nerazbudjen, samo u gaćama, iskobeljava iz šatora, uz kletve upućene turcima, poput ove

" Majku Vam. . . jeste li to od nas srba naučili kako se noću napada iz zasede "

U ratu i ljubavi sve je dozvoljeno, pojam "Viteštva" kakvim ga romantičari predstavljaju nije postojao, pa me stoga iskreno čudi šta se na Marici stvarno desilo, jer jedna vojska, koja ide u dubinu tuđe zemlje, nekih tristotine kilometara, više manje, eto neka bude desetak konaka, a kojoj sa iste udaljenosti dolazi u susret ista takva vojska. . .

Ništa ni najmanje ne učini, makar i da postavi straže, i da održi par odreda u pripravnosti, jer, bože moj turci su velika nepoznanica, SA KOJIMA SU SRBI U NEPOSREDNOM DODIRU VEĆ NEKIH 150 GODINA. .

Ne znam šta da Vam kažem drugo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kod dimotike - neki turski mornari su se iz bilo kog razloga vracali pesice kopnom. srpski vojvoda preljub je hteo da ih napadne i (ne znam zasto) sjahao sa svojima i rsio da ih napadne pesice. turci su ih navodno videli, zaobisli i dosli do njihovih konja, uzjahali i u borbi ih pobedili. gomila nelogicnosti, ali tako nekako kaze vojne enciklopedija, mozda sam nesto ispustio...

sve price oko vitestva i ostalog ne znam koliko su tacne. ko god se pridrzavao nekih "rituala" nije to radio zbog njih vec iz nekih drugih razloga. bojim se da je najvisi cilj bio zarobljavanje protivnika i otkup. to je zaslepilo francuze u 100 godisnjem ratu, dok im nije doslo iz du..ta u glavu i poceli da se bore kako treba. isto je bilo i kod evropljana protiv turaka. svi su pricali kako nije "fer" koristiti onolike topove na bojnom polju konkretno kod mohaca, a svi su razisljali kako da osposobe svoje velike topove za isto - da ih ucine pokretljivijim.

odluku kod nikopolja su doneli srpski oklopnici. pogresno je smatrati ih "izdajnicima", jer se onda, kao i sada, samo gledao interes. evropljani se nisu pokazali nesto narocito "blagotvorni" po srbe, pa je ovima bilo "bolje vrabac u ruci nego golub na grani". cak su uslovi zivota u turskom carstvu po nekim parametrima bili bolji negou tadasnjoj evropi - napredovanje po zasluzi bez potrebe da si plemic, cenile se vojne vestine ne-plemica itd...iznenadio sam se kad sam cuo da je hriscanska seljacka populacija nekad i prelazila na tursku sranu zbog laksih uslova zivota. to opet nije cudo, jer je austrija ratovala u 16.veku i protiv francuza i protiv turaka, a najvise je tu nadrljao seljak.

• 1Ovo se svidja korisniku: anbeast
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::kod dimotike - neki turski mornari su se iz bilo kog razloga vracali pesice kopnom. srpski vojvoda preljub je hteo da ih napadne i (ne znam zasto) sjahao sa svojima i rsio da ih napadne pesice. turci su ih navodno videli, zaobisli i dosli do njihovih konja, uzjahali i u borbi ih pobedili. gomila nelogicnosti, ali tako nekako kaze vojne enciklopedija, mozda sam nesto ispustio...

sve price oko vitestva i ostalog ne znam koliko su tacne. ko god se pridrzavao nekih "rituala" nije to radio zbog njih vec iz nekih drugih razloga. bojim se da je najvisi cilj bio zarobljavanje protivnika i otkup. to je zaslepilo francuze u 100 godisnjem ratu, dok im nije doslo iz du..ta u glavu i poceli da se bore kako treba. isto je bilo i kod evropljana protiv turaka. svi su pricali kako nije "fer" koristiti onolike topove na bojnom polju konkretno kod mohaca, a svi su razisljali kako da osposobe svoje velike topove za isto - da ih ucine pokretljivijim.

odluku kod nikopolja su doneli srpski oklopnici. pogresno je smatrati ih "izdajnicima", jer se onda, kao i sada, samo gledao interes. evropljani se nisu pokazali nesto narocito "blagotvorni" po srbe, pa je ovima bilo "bolje vrabac u ruci nego golub na grani". cak su uslovi zivota u turskom carstvu po nekim parametrima bili bolji negou tadasnjoj evropi - napredovanje po zasluzi bez potrebe da si plemic, cenile se vojne vestine ne-plemica itd...iznenadio sam se kad sam cuo da je hriscanska seljacka populacija nekad i prelazila na tursku sranu zbog laksih uslova zivota. to opet nije cudo, jer je austrija ratovala u 16.veku i protiv francuza i protiv turaka, a najvise je tu nadrljao seljak.

Pozdrav.

Slažem se sa delom Vašeg izlaganja u kome govorite o OTKUPU kao motivaciji. UNIŠTAVAJUĆE BITKE do Napoleona u evropi skoro nisu ni postojale. Upućujem na sukob Saske i Pruske, gde je vojska više manevrisala nego što se borila u današnjem smislu-do uništenja. . .

Ali u drugom delu, većina savremenih istoričara zatvara oči.

Srpsko feudalno društvo, kao i evropska, komparativno, IMALO JE STROGO KLASNU PODELU, mali broj ljudi je bio slobodan,

A VELIKA VEĆINA JE BILA U NEKOM POLUZAVISNOM ODNOSU.

Kod turaka, toga vremena, KOME BI SE ZALOMILO DA PREDJE NA ISLAM, odnosno ko je već bio islamske vere, NI TEORETSKA ŠANSA NIJE POSTOJALA DA BUDE KMET, NE DAJ BOŽE ROB, BIO JE SLOBODAN.

Šerijatsko pravo, branilo je muslimanima da drže muslimane kao kmetove i robove, dok je zabeleženo

DA JE ČAK I TADAŠNJA PRAVOSLAVNA CRKVA, NA SVOJIM IMANJIMA, MRTVA HLADNA DRŽALA PRAVOSLAVCE KAO KMETOVE, A NEGDE I KAO ROBOVE.

e PRED TOM ČINJENICOM MNOGI ZATVARAJU OČI, A TO JE JEDAN OD KORENA POJAVE ISLAMA NA OVIM PROSTORIMA.

Da je hrišćanin sa prelaskom na islam ostajao u ropskom i kmetskom statusu. . . mnogi bi debelo raznislili. . .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valentin Terek ::...
DA JE ČAK I TADAŠNJA PRAVOSLAVNA CRKVA, NA SVOJIM IMANJIMA, MRTVA HLADNA DRŽALA PRAVOSLAVCE KAO KMETOVE, A NEGDE I KAO ROBOVE.

e PRED TOM ČINJENICOM MNOGI ZATVARAJU OČI, A TO JE JEDAN OD KORENA POJAVE ISLAMA NA OVIM PROSTORIMA.

Da je hrišćanin sa prelaskom na islam ostajao u ropskom i kmetskom statusu. . . mnogi bi debelo raznislili. . .
Zamolio bih te daš neke izvore i citate za prethodni post.