Da , u pravu si , jedino mi nedostaje pominjanje i opis srpske teske konjice koja je po hronicarima bila najubojitiji deo srpske srednjevekovne vojske . Pomenimo samo njenu ulogu u bitkama kod Nikopolja i Angore (Ankare) .
Леп текст, писан у 19. веку, лишен романтизма али и накнадно нађених података.
Јиречеку се ми, као и Бугари, не одужисмо!?
Романтизам је ипак заступљен наивном ондашњом илустрацијом (како је мали Ђокица замишљао... ), где се све облачили у некакве хусарске доламе.
Приређивач је, када је радио прелом морао или да транскрибује старословенску ћирилицу или да је одломке стави у оригиналу, ово мешање са латиницом је неписмено и нездраво за очи.
Profesor Milos Radovanovic govori o Srbiji pre Nemanjica i moram reci meni licno je bas prijalo da pogledam ovo. Dosta realno glediste i odlicna analiza perioda do 12. veka, malo ga voditelj isece ali dobro.
Мислим да на су што се тиче облика штитова из средњег вијека на нашим просторима највјернији прикази који се могу наћи на надгробним споменицима "стећцима"
претпостављам да су клесари једноставно пресликавали - оцртавали облик штита и мача који је ратник користио - већином се појављују у стварној величини (велики дворучни мачеви, обични једноручни...). Примјера има стварно много, сем самог облика оружја занимљиви су и хералдички мотиви. Углавном, скоро да се не појављују облици штита које данас романтизовани заљубљеници у средњи вијек праве на основу холивудске слике средњовјековног витеза типа норманских штитова и сл.
Stećci jesu dobar izvor predstava različitih delova opreme srednjovekovnih vojnika. Međutim nisu jedini izvor, niti je tip štita koji si postavio jedini tip koji je korišćen u Bosni, Srbiji pa i širem području Balkana. Postoji mnogo predstava raznovrsnih štitova na freskama i knjižnim minijaturama, skulpturama i novcu, a dosta informacija imamo iz dokumenata poput testamenata, trgovačkih ugovora i slično.
Tip štita koji si postavio ne javlja se pre početka 15. veka. Pogrešno se pripisuje Mađarima i Albancima, a najčešće se dovodi u vezu sa husarima, koji će ga koristiti u kasnijim vekovima. Po svoj prilici razvio se iz konjaničke tarče.
U srednjovekovnoj Srbiji korišćeni su različiti tipovi štitova: okrugli štitovi različitih veličina poput bukulira ili rotele, štitovi od trske azijskog porekla, zatim manji ili veći trougaoni štitovi, ovalni štitovi, tarče, velike i male paveze itd.
Normanski štit je vrlo stereotipan i pogrešan naziv za jedan tip bademastog štita koji je bio vrlo raširen po čitavoj Evropi od 10 do kraja 13. veka, a na prostoru Mediterana korišten je sve do početka 15. veka.
Štitovi na freskama iz raznih naših srednjovekovnih manastira, i nekih manastira u okruženju:
Orlandov stub u Dubrovniku:
Još samo da dodam, nije tačno da se na stećcima ne pojavljuju drugi tipovi štitova sem primera koji si naveo. Stećci obiluju vrlo raznovrsnim tipovima štitova:
Tema je opširna, ukoliko vas interesuje pisaću još, čim nađem slobodnog vremena. Svakome ko je zainteresovan za temu srednjovekovnog naoružanja i opreme na prostoru zemalja bivše Jugoslavije već sam preporučio dve knjige:
1. Gavro A. Skrivanic - Oruzje u Srednjovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku
2. Đurđica Petrović - Dubrovačko oružje u 14. veku
Pritom naročito skrećem pažnju na Đurđicinu knjigu koja je prepuna podataka i do danas nije prevaziđena.