Колико данас, један од уличних продаваца ме обрадова посластицом од књиге. Мала али убитачна. На немачком (бар није готица!);
"Die Erlebnisse
eines
kaiserlich-koniglichen Offizieers
im osteraichisch-serbischen
Armee-Corps
in den Jahren
1848 und 1849
__________________________
Mit Zwei litographirten Situationsplanen
WIEN,
1861.
Commissionsverlag von Albert Wenedikt,
_________________________________
Druck von I. C. Soppron in Semlin."
Посвета Војводи Стевану Шупљикцу, страна 208 + поменуте 2 карте, тј ситуациони планови.
Летимични преглед, аутор се није потписао, али би вероватно могао да се препозна (Виловски?), у сваком случају је био граничарски официр ( успомене написа "Аугуста 1860. у Панчеву" ).
У предговору хвали Србе (али да остану Цару верни ), захваљује браћи преко Дунава и Саве.
У првој глави, са пријатељем Г.З. (Г.Ц?) иде у Беч, на дворски бал (дефинитивно није макар ко!), креће и "општенародно весеље са певањем и пуцањем"...
Интересантно да, иако пише на немачком, имена наших људи пише хрватско-српском латиницим или за наше време чудном мешавином: Šupljikatz De Vitez, Jelačić, Živanović, Drakulić, Janković, Petrović, Wulić, Knitjanin, итд.
|