offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
O regularnom bataljonu iz Istorije prvog ustanka, istoričara Lazara Arsenijevića Batalake (1793 - 1869):
Citat:Још кад је Карађорђе, уз последњи аустријски рат противу Турака, неко кратко време у Фрајкору служпо, још онда је он увидио шта значи регуларна и обучена војска. Још тада је он увидио како само са регуларном и обученом војском, противу непријатеља, а нарочито неурегуланих Турака, са савршеним поуздањем, и тврдом и непромаганом надеждом на победу, војевати може. Зато је он сад, у овој 1808. години, а за време трајућег примирја, које се већ тако било протегло да се је могло држати за беспредељно, смишљајући и спремајући се и сам за обновлење рата, желио и нешто чисто регуларне војске завести, која, би као за мустру (пример) и за науку и побуђење народној војсци служити могла, јер је он смислио, поред установлења регуларне војске, и народну војску у градовима и шанчевима пограничним станујућу, у вежбању с пушком, и у скором телесном обртању по сигналима, приучити, јер и само ово, у рату, млого би доприносило према са свим необученој турској војсци.
…
Овај баталијон регулаша састављен је био, по већој части, из момака бећара, који су овамо нз Турске поиздолазили били да нађу занимања и живљења, и из синова београдских. Поред овог баталијона образована је била и једна регуларна батерија топова. За ову батерију били су тобџије све сами синови београдски. Како речени баталијон пешака, тако и споменуте батерије тобџије, становали су сви у доњем београдском граду, у касарнама, заоставшима од времена принца Јевгенија, премда су временом и небрежењем турским доста порушене биле, којих је оправка опет на терет касе народне пасти морала. У овим регулашима, официри, тобџије, добошари и сигналисте имали су униформу руску. Такву су униформу имали и официри, тобџије и добошари и народне војске, а пешаци регулаши имали су по кроју народном униформу, на глави су имали црне клобуке с подбрадником од црног кајша, с малом узаном надстрешницом и тробојаном ружицом; за лето имао је сваки војник од црнога сукна (абе) јелек — грудњак — и до испод кукова кратко позастегнуто с рукавима гуњче, кошуљу и гаће од јака платна, доколенице од бела сукна с чарапама исплетеним од подебелог вуненог шареног предива и опанке на ногама. За зимње доба имао је сваки војник од црног сукна чакшире и гуњ дугачки до колена, и све, као што смо рекли, покроја народног.
Што се пак тиче оружја и друге амуниције, сваки је војник имао уредну пушку с бајонетом. Преко рамена имао је два црна кајша, о једиом висио је патронташ, а о другом бајонет, кад није потребно било на пушки имати га. И поред свега више наведеног имао је и сваки војник по једну струнену торбу упртњачу, поради успреме и ношње обичних војничких потреба.
Поред тајина у хлебу од једне оке печеном, сваки је војник имао и по 75 драма меса, дрва за огрев и готовљење јела, и 5 пара на дан у касарни за друге потребе. У посте дават им пасуљ, но ако је који од тих војника имао да што више за себе за јело потроши, то му није забрањено било. К усавршенствовању ове жеље Карађорђеве, млого је допринео простосрдечни, и искрено желећи унапређења Србији, познати нам већ, капетан Илија Новокрштени. Он није штедио ни труда свог, ни услуге, и дејствитељно, често споменути баталијон регулаша у Београду тако је за једну годину и 2—3 месеца дана у свему дотеран био његовим неусипним настојавањем у самом почетку завођења тога баталијона, да се је могао равнати с најбољим јевропскпм регулашима.
Rekonstrukcije Pavla Vasića prema ovom opisu Lazara Arsenijevića:
    
   
|
