Kos93 ::Eво за почетак неке од илустрација изгледа устаника.
Ova Vasićeva rekonstrukcija je rađena prema ovoj slici pod imenom "Regulaš zarobljava Turčina", koja je navodno nastala u doba ustanka, na žalost ne vidi se cela:
Kao što BaneSan reče, perčini nisu bili poput kozačkih, ja bi ih pre uporedio sa modom koju su u to vreme (18, početak 19 veka) nosili husari po Evropi, a između ostalog, perčin se lepo vidi na Karađorđevom portretu iz 1807. koji je već kačen, i da se uporediti kako je gazda Đoka izgleda pre i posle sečenja perčina:
Vazduhoplovac ::Dva Karađorđeva portreta nastala za vreme njegovog života. Prvi je naslikao ikonopisac Nikola Apostolović, 1807. godine, dok je drugi delo čuvenog ruskog slikara Vladimira Lukiča Borovikovskog, i nastao je 1816. godine.
I na portretu Alekse Nenadovića, do duše poznijem, vidi se perčin:
naime ,turci su zarobljenim ustanicima posle pogubljenja,odsecali glave,pa ih drzeci za percin nosili i pokazivali narodu,uz to preteci,da ce svako tako proci,ko se pridruzi ustanicima.iz tog razloga, je Vozd naredio ustanicima da odseku percin .tako sam ja procitao.a gde sam to procitao?ne secam se.kad?i to sam zaboravio.koliko je ovo tacno,pitanje je.mada je ovo objasnjenje prihvatljivo.
Mislim da nije to, mogli su i na kocevima da ih nose ili da drze za kosu, pogledaj ISIL kako danas sece glave.
Ne bi neko zbog toga naredjivao da menjaju modu, iz prakticnih razloga je, u borbi.
Nego, da li neko zna one stare filmove o ustanku, gledao sam davno, a zaboravio sam kako se zovu.
Kad je u pitanju Prvi srpski ustanak postoji ogroman broj opštih mesta, po pravilu netačnih. Recimo o tome kako su Turci po pravilu ubijali zarobljene ustanike, palili crkve itd itd. Stalno se piše kako su Turci nakon Čegra pobili zarobljene ustanike i od njihovih glava sagradili Ćele kulu. To je totalna neistina. Oko 700 zarobljenih ustanika Turci su pustili govoreći im kako se oni ne bore protiv sirotinje raje već samo protiv tamo nekih bogatih starešina itd itd. O tome su jedinstveni i srpski i ruski izvori i tu nema dvojbe. Ćele kula je sagrađena sa glavam poginulig srpskih vojnika, stradalih u boju. Tačno je da su prvi izveštaji poslati sa Deligrada govorili o tome kao sve izgibe, katastrofa itd itd, već posle par dana stigli su sasvim drugi izveštaji u kojima stoji da je u borbama na Kamenici i kasnije turskom gonjenju stradalo oko 1000 ustanika što odgovara broju glava uzidanih u Ćele kulu. Istu cifru spominju i ruski izveštaji. Slično je i sa crkvama i manastirima. Paljenje crkava i manastira je pre bio izuzetak nego pravilo i što je najinteresantnije i Kočinoj krajini i u Prvom i Drugom srpskom ustanku 90% spaljenih crkava i manastira pada na dušu vojsci Srebrničkog paše, ne Bosanskog valije nego baš srebrničkog paše. čak ni Arnauti nisu mnogo napadali crkve - skoro isključivo trupe srebrničkog paše.
Dopuna: 04 Nov 2018 18:21
Recimo u ofanzivi 1813. godine trupe srebrničkog paše su manje ili više oštetile 12 ili 13 crkava i manastira u zapadnoj Srbiji sve ostale osmanske jedinice samo jedan manastir: Rukumiju kod Požarevca. Čak ni crkve brvnare pored Carigradskog druma nisu stradale.
PS Ne verujte onom što je pisao Joakim Vujić. Miloš je 1836. godine naredio da se popišu sve crkve i manastiri stradali u Prvom i Drugom srpskom ustanku i to je tačan podatak a ne ono što navodi Joakim Vujić.
Треба упоредити зашто је пропала Прва машићка буна, а зашто је Први српски устанак доживео велики успон. Након исељавања Срба у сеобама, на њихово место дошли су кршни Херцеговци и Црногорци. За разлику од крша где су раније живели у плодним њивама Србије успели су да прехране своје породице и да се за кратко време мултипликују. У гладним годинама по кршевима Црне Горе и Херцеговине, дешавало се да само најснажнија мушка глава преживи, људи су јели корење зими, кору дрвета и томе слично. Постоји и сцена у филму Лепота порока где муж убија неверну жену ударцем маљем по погачи на глави, тако су у гладним годинама синови били приморани да убију очеве, како деца не би гладовала. Један од битнијих фактора јесте чињеница да је Србија била богата жиревима, односно храстовој шуми, омиљеној посластици свиња. Трговина са Ћесаријом, омогућила је знатно бољи економски положај него српском народу у босанском пашалуку. Поједини кнезови су били јако богати, а тако економско јачање и осамостаљивање раје није одговарало ни Турцима, који су дизали намете. Па су неки од сигурних разлога за дизање буне били додатни намети и харачи, читлучење. Буна је сигурно била корисна кнезовима, а доласком дахија 1801. када се зулуми и намети још више увећали, онда је и раја била за буну.
Ратно искуство Срба у фрајкорима, хајдучији, борби са јањичарима није пријало дахијама, тиме су се они одлучили на сечу кнезова.
Raniji istraživači počev od onih krajem XIX veka pa do pre dvadesetak i nešto godina su ispitivanje porekla porodica radili intervjuisanjem na terenu. I stalno su slušali priču kako je neki predak ubio Turčina, obično agu ili bega tamo negde u Crnoj Gori ili Hercegovini i onda morao da pobegne u Šumadiju. Teško da su Turci imali toliko aga i begova koliko su ih naši preci navodno pobili. Novija istraživanja, zasnovana pre svega na arhivskoj građi od osmanskih izvora iz XVII i XVIII veka, austrijskih izvora iz XVIII veka i srpskih izvora iz XVIII veka (crkveni popisi) daju prilično drugu sliku. Niti je Srbija bila toliko ispražnjena kao što se ranije mislilo niti je stanovništvo dolazilo samo iz Crne Gore i Hercegovine. Mnogo ljudi je došlo i iz Južne Srbije (okolina Niša i Leskovca), Toplice, Kosova, Šopluka itd itd ... U Šumadijskoj Kolubari ima mnogo doseljenika iz Makedonije kao i uopšte u Kolubari ...
Mnogo ljudi je tokom Prvog Srpskog ustanka i tokom njegovog sloma pobeglo iz privremeno oslobođenih teritorija (sever Kosova: okolina Leposavića i Ibarski Kolašin, Leskovac i okolina, Niš i okolina, Toplica). Toplica je recimo tada ispražnjena od srpskog stanovništva a ne u vreme prve i druge seobe.
DNK istraživanja vršena poslednjih godina su u potpunosti potvrdila ovo napred rečeno.
E sad zašto se stiče utisak da je skoro svo stanovništvo iz Crne Gore i Hercegovine. Stvar je u tome što su oni bili plemenski povezani i uspeli su da se nametnu. Apsolutno kao i danas skoro svi direktori po Srbiji su ili iz Crkne Gore ili prekodrinski Srbi. kao i političari. jbg istorija se ponavlja.
Не мислим да је тако. Ево готова цела Западна Србија је пореклом од доле, велики делови Шумадије. Народ је народ, генсови су се разбили како су се доселили. Ево лично моја фамилија, иако два века имамо друго презиме, још увек се често називамо гентилним, као и што нас други који нас познају тако зову. Слично је и са другима из мог краја. Овде дабогда, да је био један човек староседелац. Има само једна муслиманска породица, која се покрстила, а ево и данас се примећује разлика у генетици. Патријархат је донет из Херцеговине и Црне Горе, док је у другим крајевима Србије израженији матријархат. Лично, често људе посматрам на основу физиономије и других карактеристика. Тачно се познаје да је данас српски народ сачињен од два дела, један је динарски други моравски тип, наравно ту је и осталих, али знатно мање... Такође је велики Цвијић те разлике уочио, тако је за народ који је дуго био под Турцима, нарочито у Маћедонији, увидео да је међу њима изражен рајетински менталитет. Друго, готово све устаничке вође су пореклом динарског кова.
Problem je mnogo složeniji nego što ti misliš. Prvo Cvijićevi rezultati su danas dovedeni pod vrlo veliku sumnju kad je reč o seobama. To što narod priča o svom poreklu treba uzimati sa velikom rezervom. Recimo u Temniću kad je Stanoje Mijatović pripupljao podatke svi su tvrdili da su iz Crne Gore i Hercegovine. Mijatović te podatke nije kontrolisao u prvim popisima iz Miloševe Srbije. Na osnovu tih popisa mi znamo da je dobar deo stanovništva iz šire okoline Leskovca i da su tu uglavnom naseljeni nakon neuspešne bune na tom prostoru 1809. godine. Maksimalno jedna trećina ili četvrtina je iz Crne Gore i Hercegovine. I po Cvijiću i po Mijatoviću je sasvim drugačije ali oni nisu kontrolisali podatke u popisima.
Što se tiče vođe ustanka.
Cela Srbija je, pred ustanak, bila podeljena u dva "klana" što se tiče vođstva. Zapadno od Rudnika celu Srbiju je kontrolisao klan na čelu sa Nenadovićima, Grbovićima i još par porodica. Skoro svi nahijski knezovi, igumani, protoprezviteri su bili iz jedne od četiri pet porodica i svi su bili porodično povezani. Istočni deo Srbije je kontrolisao drugi klan na čelu sa obor knezom Petrom Đorđevićem iz Gložana. Upravo je knez Petar trebao da bude vođa ustanka. Dok su u zapadnom klanu svi bili iz Crne Gore i Hecegovine u istočnom nisu. I ovi istočni su bili međusobno bračno povezani. Milija Zdravković otac kasnije čuvenog Milosava Zdravkovića Resavca je bio oženjen sestrom ili ćerkom kneza Petra a i Stevan Sinđelić je bio oženjen ćerkom kneza Petra. I knez Palajlija iz Grocke, tačnije Begaljice je bio u rodbinskoj vezi sa knezom Petrom samo nije najasnije kojoj. Itd itd
Srbija formalno nije imala plemstvo 1804. godine ali je postojao jedan sloj starešina koji se bio međusobno povezao na razne načine pre svega bračne. Vladike su u doba knjaza Miloša imale pune ruke posla oko utvrđivanja ko s kime može da se ženi ili udaje a da ne dođe do rodoskrvnuća.
Evo ti jedan primer iz mog kraja. Na sve skupštine u Kragujevac su, iz Temnića, uvek išla sledeća trojica (ostali su se menjali) prota Stojan Milićević, Mileta Radojković i Stevan Velikić. Moj prapradeda Stevan Velikić je bio binbaša kod Karađorđa, Stojan Milićević je bio sin Milića Tomića vojvode ražanjske nahije. Stojan i njegov sin Miladin su stalno bili narodni poslanici sve tamo do negde 1880. godine. Stojanov unuk (od rugog sina) je čuveni srpski političar Stojan Protić. Unuk Stevana Velikića, Avram Đokić je bio oženjen sa sestrom od rođenog strica Stojana Protića tj ćerkom Miladina Milićevića prote okružja jagodinskog i narodnog poslanika. Naravno i Avram Đokić je bio skoro 20 godina narodni poslanik bio bi i duže ali je relativno mlad umro. Nasledio ga je, kao narodni poslanik, sin Dragoljub Đokić. Druga sestra od strica Stojana Protića (imao je tri strica) je bila udata za unuka Milete Radojkovića, naravno, takođe narodnog poslanika. Ako tome dodamo i da je jedan brat od strica Stojana Protića takođe bio narodni poslanik šta reći ... Toliko o demokratiji u Srbiji XIX veka.
Samo ovo u Temniću nije bio izuzetak nego pravilo.
Dopuna: 05 Nov 2018 1:23
PS Kao šlag na tortu. Kada je izbio rat 1876. godine, pošto je Avram Đokić bio narodni poslanik za komandira 2. temnićke čete narodne vojske je postavljen, ko bi drugi, njegov brat od rođenog strica Milosava, Stevan Milosavljević. Avram je bio jedinac a otac Milisav mu je umro vrlo mlad. Milisav je bio stariji a Milosav mlađi sin Stevana Velikića. Komandir 1. čete je bio ko? Naravno, jedan od Radojkovića.
Ova dvojica su komandovala sa ove dve čete sve do završetka Drugog srpsko turskog rata 1878. godine.
Kao što već rekoh, toliko o demokratiji u Srbiji XIX veka.
