offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 36160
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Modularna avio-bomba BM-400
BM-400 je modularna avio-bomba sa tri identična modula razvijena u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska.
Opis:
BM 400 predstavlja modularnu avio-bombu sa tri identična minsko-eksplozivna sredstva-modula (po 90 kg), namenjenih prvenstveno za protivoklopna dejstva po ciljevima u bliskoj vatrenoj podršci, a u cilju uništenja kako vojne tehnike, tako i žive sile protivnika.
S obzirom da avio-bomba svojim modulima pokriva relativno veliku površinu, verovatnoća pogađanja cilja je relativno velika, pa se može koristiti i u uslovima slabe vidljivosti kada pilot nema neposredan vizuelni kontakt sa ciljem.
Po odbacivanju avio-bombe moduli se odvajaju od tela u intervalu koji se može unapred podesiti. Svaki modul je opremljen padobranom koji neutrališe progresivno kretanje modula koji zatim pada vertikalno. Po udaru u cilj modul eksplodira obrazujući zonu zasićenu kalibrisanim projektilima-gelerima.
BM-400 je predviđena za ugradnju na svim avionima NATO-pakta.
Modularna avio-bomba predstavlja, u stvari, jednu vrstu kasetne avio-bombe sa tri protivoklopna minsko-eksplozivna modula, a izbacivanje modula iz tela vrši se preko elektronskog računara smeštenog u prednjem delu tela bombe.
U konusnom delu glave avio-bombe smešteni su još: turbo-alternator, uređaj za kontrolu, osiguranje i upravljanje dejstvom avio-bombe i izbacivanjem modula.
Određivanje elemenata upravljanja avio-bombom vrši se pre leta.
Na zadnjem delu nalazi se četveroperni slabilizator, koji se u datom momentu oslobađa i izvlači zadnji modul iz avio-bombe.
U unutrašnjosti tela smešteni su moduli sa svojim padobranskim uređajima, koji su okrenuti ka stabilizatoru avio-bombe.
Sastavni delovi avio-bombe BM-400:
1. Greda tela avio-bombe, predstavlja noseći deo tereta tela bombe u kojoj su uvijene uške za podvešavanje bombe na standardnom rastojanju za NATO avione (355 mm);
2. Košuljica tela, predstavlja cilindričnu cev u kojoj su smešteni svi delovi avio-bombe;
3. Turbo-alternator, snabdeva sve elektronske uređaje strujom za vrlo kratko vreme leta bombe kroz vazduh, odmah posle otkačivanja sa nosača;
4. Uređaj za dejstvo BM-400;
5. Modul sa padobranom;
6. Četvoroperni stabilizator ima dvostruku ulogu: daje stabilnost bombe na početnom delu putanje, a zatim odvaja prvi modul iz bombe, koji zatim oslobađa sledeća dva modula;
7. Uške za podvešavanje.
Šest avio-bombi BM-400 podvešenih na avionu Mirage 2000
Modul bombe BM-400 predstalja snažno protivoklopno minsko-eksplozivno sredstvo čije telo je perforirano na određene veličine parčadi koje probijaju i uništavaju sve što se nađe u zoni dejstva modula.
Masa modula od 90 kg obezbeđuje veliki koeficijent punjenja, koje daje veliku kinetičku energiju parčadima rasprsnutog tela.
Bojeve glave modula rade se u dve varijante: perforiranje na 800 i 1500 parčadi. Geler bojeve glave sa 800 parčadi može da probije na 50 m čelični oklop debljine do 17 mm, a na rastojanju do 100 m oklop debljine 12 mm.
Manji geler od druge verzije sa 1500 parčadi, može da probije na daljini od 50 m oklop debljine 12 mm, a na daljini od 100 m čelični lim debljine do 7 mm.
Dejstvo modula izaziva piezo-električni upaljač, tako da se eksplozija izaziva iznad cilja na optimalnoj visini. Stvoreni napon u piezo-upaljaču se prenosi preko provodnika na elektro-detonatorsku kapislu u glavi modula.
Sa gornje strane svakog modula, pričvršćen je padobran za dovođenje modula u skoro vertikalni položaj, čime se postiže najbolja iskorišćenost ubojnih parčadi.
U Francuskoj je razvijena avio-bomba BAP-100. Dužina tela je 1880 mm, prečnika 100 mm i mase 36 kg. Opremljena je raketnim motorom na čvrsto gorivo, fugasnom bojevom glavom i kočionim padobranom. Padobran se otvara posle odbacivanja avio-bombe, usporavajući njen pad. Kad se ostvari padni ugao od 650 u odnosu na horizontalu, padobran se odbacuje, pali se raketni motor koji bombi saopštava brzinu do 230 m/s. Avio-bomba probija betonsku ploču debljine do 400 mm i tada eksplodira. Bomba BAP-100, može da se upotrebi i kao obična avio-bomba, a u modifikovanom obliku kao punjenje za kasetu potrošnog tipa-modularnu avio-bombu BM-400.
Posle otkačivanja modularne avio-bombe sa nosača, izvlačenja osiguravajućih žica iz upaljačkog, turbo-alternatorskog dela, odrađuje vremenski mehanizam za neko vreme T0. Pri tome se izvlače peraja stabilizirajućeg dela tela avio-bombe (T0+0,3 sek). Nakon 0,6 - 30 sek prvi modul se izvlači pomoću pomoćnog i osnovnog padobrana (T1). Kada će drugi i treći modul izaći (T2) zavisiće od vremenskog intervala koji je postavljen na intervalometru (vremenskom mehanizmu) još na zemlji. Time se ujedno određuje i rastojanje između tački udara pojedinih modula. Obično se uzima da je to rastojanje do 200 m, čime se postiže da se sa jednom bombom BM-400 tuče površina 600 x 200 m.
Telo bombe:
Dužina: 3,2m
Prečnik tela: 320mm
Težina: 390kg
Punjenje,kom: 3 modula
Rastojanje između zakački: 355,6mm
Minimalna visina upotrebe: 80m
Modularna avio-bomba CASCAD Mk 1
CASCAD Mk 1 (Close Air Support Cargo Dispenser), razvijena je od modularne avio-bombe BM-400 u firmi Thomson Brandt Armements, Boulogne-Billancourt, Francuska.
Prvo uspešno dejstvo je bilo maja meseca 1989. godine.
Spoljni izgled modularne avio-bombe CASCAD Mk-1
Presek modularne avio-bombe CASCAD Mk-1
Sastavni delovi modularne avio-bombe CASCAD Mk-1:
- Electonic bay - odeljak elektronske opreme;
- Warhead - bojeva glava;
- Body skin - omotač tela;
- Boom - bomba i
- Folding fin unit - sklopivi repni stabilizator
Opis:
CASCAD Mk-1 ima cilindrično telo, šiljat vrh, blok elektronike i repni sklapajući stabilizator.
Telo avio-bombe sadrži tri posebna bojeva modula, svaki sa svojim padobranom.
Moduli se izvlače iz zadnjeg dela bombe u prethodno podešenim vremenskim intervalima, posle napuštanja aviona.
Kada avion koristi jednostavni odbacivački sistem, moduli se izbacuju u intervalima određenim pre leta. Vreme odvajanja modula može se podesiti i tokom leta. Prednji deo turbo-alternatora daje napon za rad elektronskog tajmera koji kontroliše vreme izvlačenja modula.
CASCAD Mk1 odbacuje se iz horizontalnog leta, poniranja ili propinjanja. U horizontalnom letu odbacuje se sa visine od 60 m.
U zavisnosti od načina dejstva oružje može da dostigne ,,stand-off” domet do 5 km. U letu dostiže brzinu do 600 km/h.
Posle odbacivanja modula iz tela bombe, svaki modul se stabiliše padobranom, čime je omogućeno vertikalno dejstvo na cilj.
Moduli imaju bojevu glavu sa fragmentisanim telom, kao i teleskopsku sondu sa impulsnim senzorom, koji daje optimalnu visinu za aktiviranje modula iznad cilja.
Tri modula u jednom CASCAD Mk-1 mogu da pokriju oblast od 30000 m2. Svaki čelični fragment probija oklop debljine 17 mm čelika na 50 m od tačke detonacije. Moduli su imuni na elektronsko ometanje, mogu da se koriste noću i u svim vremenskim uslovima.
Bojeve glave modula SMAB i SMAP mogu da se koriste i za BM-400.
Telo bombe:
Dužina: 3,20m
Prečnik tela: 320mm
Prečnik stabilizatora: 1190mm (u izvučenom položaju)
Težina: 390kg
Punjenje, kom: 3 BG SMAB i SMAP
Rastojanje između zakački: 356mm
Submunicija:
Dužina: 0,6m
Prečnik tela: 300mm
Težina: 90kg
Punjenje: HE
Modularna avio-bomba CASCAD Mk2
Dodavanjem raketnog motora CASCAD Mk2 se svrstava u ,,stand-off” oružja sa dometom oko 10 km. Oprema se sa različitom submunicijom. Namenjena je za vazdušnu podršku jedinica.
Raketizirana kasetna avio-bomba CASCAD Mk2
Opis:
CASCAD Mk2 ima cilindrično telo sastavljeno od više oplata.
Telo ima aerodinamički vrh, u čijem prednjem delu se nalazi blok elektronike, a na zadnjem delu tela ima četiri stabilizatora, koji se izvlače posle odbacivanja avio-bombe sa aviona-nosača.
Avio-bomba CASCAD Mk2 se oprema sa više vrsta submunicije:
- protivtenkovska,
- za dejstvo protiv raketnih sistema PVO,
- za rušenje PSS i
- protiv žive sile.
CASCAD Mk1 izbacuje submuniciju-module iz zadnjeg dela tela , dok CASCAD Mk2 izbacuje submuniciju sa strane ( posle odvajanja oplata tela bombe).
Submunicija je opremljena padobranima koji usporavaju pad iste i omogućavaju skoro vertikalno dejstvo na cilj.
CASCAD Mk2 može da se odbacuje i sa malih visina.
Povećanje dometa do 10 km omogućava avionu-nosaču visok stepen bezbednosti prilikom dejstva, jer se avion-nosač ne izlaže direktnoj opasnosti (dejstvima PVO protivnika). Spada u kategoriju oružja ,,ispali i zaboravi” i može da dejstvuje u svim vremenskim uslovima.
Razvoj je počeo devedesetih godina, a u operativnoj upotrebi je od 1995.godine.
Presek i vrste submunicije kasetnog sistema CASCAD MK2
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
