offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4916
|
- 18Ovo se svidja korisnicima: bojank, kunktator, HrcAk47, laurusri, Drug pukovnik, voja64, dac, GenZee, ILGromovnik, loon123, darcaud, aleksmajstor, kalens021, Leonov, nuke92, ivan1973, ikan, miodrag
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Citat:
raketaš
babaroga ovo natezanje če trajati sve do onog trenutka dok ne bljesne megatonka u svemiru iznad Londona i pogasi sve bankovne račune, sva računala ,sve liftove , sve aute iznad nivoa Golf 1 itd.
No da krenemo redom. Šta je uopšte EMP? Elektromagnetni impuls (EMP), koji se takođe naziva prolazni elektromagnetni poremećaj (eng. akronim TED), je kratkotrajno pražnjenje elektromagnetne energije. Poreklo EMP-a može biti prirodno ili veštačko, i može se pojaviti kao elektromagnetno polje, kao električno polje, kao magnetno polje ili kao sprovedena električna struja. Elektromagnetne smetnje izazvane EMP mogu poremetiti komunikaciju i oštetiti elektronsku opremu. EMP kao što je udar groma može fizički oštetiti objekte kao što su zgrade i avioni. Prvo zabeleženo oštećenje od elektromagnetnog impulsa došlo je sa solarnom olujom avgusta 1859. ili Karingtonovim događajem.
EMP je složeni elektromagnetni višestruki impuls. koji ima tri komponente, a ove tri komponente nazivaju se E1, E2 i E3.
E1 puls je veoma brz impuls koji može da izazove veoma visoke napone u opremi i duž električnih žica i kablova. E1 je komponenta koja uništava računare i komunikacionu opremu i prebrza je za obične gromobrane (iako se uređaji koji su dovoljno brzi rutinski proizvode, ali se retko koriste u civilnoj infrastrukturi). Od Komponente E2 impulsa je najlakše zaštititi i ona ima sličnosti u jačini i vremenu sa električnim impulsima koje proizvodi grom. E3 impuls se veoma razlikuje od E1 i E2 impulsa iz EMP-a. E3 komponenta pulsa je veoma spor puls, toliko spor da većina ljudi ne bi koristila reč "puls" da ga opiše. Komponenta E3 traje desetine do stotine sekundi, a uzrokovana je nuklearnom detonacijom koja izbacuje Zemljino magnetno polje sa puta, nakon čega sledi vraćanje magnetnog polja na njegovo prirodno mesto. Komponenta E3 ima sličnosti sa geomagnetnom olujom izazvanom veoma jakom solarnom olujom.
Mehanizam nastanka EMP-a
Zahvat.
Starfiš Prajm je bio nuklearni test na velikim visinama koji su sprovele Sjedinjene Države, zajednički napor Komisije za atomsku energiju (AEC) i Agencije za odbranu atomske podrške. Lansiran je sa atola Džonston 9. jula 1962. i bio je najveći nuklearni test izveden u svemiru i jedan od pet koje su SAD izvele u svemiru. Raketa Tor je nosila termonuklearnu bojevu glavu W49 Mk. 2 lansirana je sa atola Džonston u Tihom okeanu, oko 900 milja (1.450 km) zapadno-jugozapadno od Havaja. Eksplozija se dogodila na nadmorskoj visini od 250 milja (400 km), 19 milja (31 km) jugozapadno od atola Džonston. Eksplozija je imala snagu od 1,4 Mt (5,9 PJ). Eksplozija je bila oko 10° iznad horizonta, gledano sa Havaja, u 23:00 po havajskom vremenu
Test je Izazvao elektromagnetni impuls (EMP) koji je bio daleko veći od očekivanog, toliko veći da je izbacio veći deo mernih instrumenata van upotrebe što je izazvalo velike poteškoće u dobijanju tačnih merenja. Elektromagnetni puls je takođe izazvao efekte poznate javnosti kao što je električna šteta na Havajima, oko 900 milja (1.450 km) od tačke detonacije, pogasivši oko 300 uličnih svetiljki, aktivirajući brojne alarme protiv provale, i oštećenje mikrotalasne veze telefonskih kompanija. EMP oštećenje mikrotalasne veze prekinulo je telefonske pozive sa Kauaija na druga havajska ostrva. Tri satelita u niskoj Zemljinoj orbiti su onesposobljena. U mesecima koji su usledili nakon testa, na kraju se ispostavilo da je došlo do kvara šest ili više satelita, pošto je došlo do oštećenja njihovih solarnih panela ili elektronike, uključujući prvi komercijalni relejni komunikacioni satelit, Telstar, kao i prvi satelit Ujedinjenog Kraljevstva , Ariel 1. Kako je eksplozija bila iznad okeana i slabo naseljenih ostrva mnogi efekti su bili nepoznati. Sama bomba je inače bila projektovana da grune sa 1 megaton a grunula je sa 1,4 megatona.
Pogled iz Honolulua.
Sovjeti su takođe imali svoj program ali sa drugačiim pristupom. To je bio K program ili Program 187 1962. Išli su sa slabijom bojevom glavom od 300 kilotona ali su je detonirali na različitim visinama tražeći odgovarajuću tako da da EMP "nasedne" na zemljino EM polje i da inerakcijom sa njim iskoristi ga za pojačavanje i delom za usmeravanje pulsa. Pucana je R-12 iz Kapustin Jara prema Šari Šaganu. Najbolje efetke je pokazao K-3 test 22. oktobra sa detonacijom na visini od 290 km. Deo podataka je objavljen tek posle 1991. EMP udar je izazvao smetnje u radarima sistema PVO na udaljenosti od oko 1000 km. Podzemni kabel za napajanje dužine 1000 km, koji je išao na dubini od oko 1 m i povezivao Astanu i Alma-Atu, stavljen je van pogona. U zemaljskim dalekovodima konstatovani su kvarovi keramičkih izolatora, što je izazvalo brojne kratke spojeve; u nekim oblastima izolatori su bili toliko oštećeni da su žice pale na zemlju. Takođe, elektromagnetni impuls je izazvao požare zbog kratkih spojeva u električnim aparatima i tranformatorima. Jedan od požara je izbio u Karaganda TE-3 (regionalno značajna termoelektrana), koja je bila priključena na podzemni električni kabel. Onesposobljene su telefonske linije kai i za tu priliku napravljena posebna nadzemna mreža od 570 kilometara i namenski je služila za merenja. U poslednjem slučaju, analiza je pokazala prisustvo kratkog (oko 15 ms) strujnog impulsa od 1500 do 3400 ampera, izazvanog brzom, takozvanom E1-komponentom EMP-a, usled sinhrotronskog (magnetnog kočionog) zračenja elektrona koji se kreću sa mesta eksplozije u geomagnetnom polju, kao i dugim (više od 20 s) strujnim impulsom od 4 ampera, izazvan sporom E3 komponentom EMP, koji je uzrokovan magnetohidrodinamičkom interakcijom poremećaja u atmosferi sa geomagnetnim poljem. Detektori u regionu Karaganda zabeležili su brzinu promene indukcije geomagnetnog polja od 1300 nT/min tokom 20 s nakon eksplozije (E3 komponenta EMP-a); poređenja radi, tokom „Kvebečkog događaja“ (geomagnetska oluja 13-14. marta 1989.), promena geomagnetnog polja brzinom od 480 nT/min u trajanju od 92 sekunde isključila je ceo elektroenergetski sistem Kvebeka. Prijavljeno je i kasnije odloženo kvarenje dizel generatora električne energije.
Mapa Kazahstana, crvano na plavoj liniji putanje između dva poligona je mesto iznad kog je došlo do detonacije.
Kaubojka rekonastrukcija na osnovu dostupnih podataka iz devedesetih.
Tada su procenili da bi im trebalo između četiri i deset godina da na US teritoriji da obnove sve stradale transformatore.
Ovim pristupom da bi ste isključuli USofA ili EU potrebna je jedna b/g detonirana na 290 km svakih par hiljada kilometara, 3-5-10 b/g.
Elem tako da Babarogin Cirih je ozbiljno ugrožen detonacijom iznad Londona, a iznad Pariza ili Frankfurta, ima da nema podataka.
Ovo sve je bilo pre 61 godine. Kako su nadzemni pa i kosmički testovi zabranjeni 1963. tokom vremena rađena su raznorazna laboratorijska istraživanja, simulacije matematičkih modela ali niko pouzdano ne sme da kaže koliki bi bio stepen razaranja današnje elektronske opreme i infrastrukture. To ne bi bilo vraćanje na Golfa 1/2, to bi bilo bacanje zapada u kameno doba. Uvek se tvrdi da je EMP human jer ne ubija čoveka, nema ni zračenja. Ubijaju tek posledice nestanka veza, baza podataka, struje, vode i hrane. A da ne ubija odmah i to baš nije tačno, sav avio saobraćaj ispod detonacije bi bio odmah ili sa malim zakašnjenjem bukvalno prizemljen. Ono što je takođe nepoznanica je ponašanje Litijum-jonskih baterija u ovom slučaju, od telefona do električnih vozila. Lično sam stava da su to u slučaju EMP-a na ruski način trenutne bombe što po džepovima i torbama što bomba u kojoj se vozite.
Udavih, nadam se da se nisam previše izlupetao, ali možda bude koristi.
|
.
