Imam ovo tabela broja b/g po vlasnicima za period 1945-2013. Zbog veličine da bi se analizirala mora se zumirati.
Ono što je jasno da je SSSR imao vrhunac 1986 sa 40159 b/g različitih namena i jačina, a Rusija 2013 svega 4480 oerativnih što je oko 1/9 nekadašnje količine. Kauboji su bili isto tu negde sa 4650, Tabela govori samo o broju ali i o karakteristikama b/g. Naravno da ima ograda sitnim slovima da obe najveće strane su tada imale na čuvanju "nekoliko hiljada" koje nisu uvrštene u tabelarne brojeve. Ako neko ima bilo šta novije neka postavi.
Укупна мегатонажа (закључно са 2010.) стратешких нуклеарних снага по државама. Тактичке нису урачунате. Неке бројке ми не делују реално (нагли британски пад почетком 80-их рецимо) али ево да се стави.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Укупан број по државама. Такође ми неке бројке не делују реално. Пре свега Индија је још 1974. извела прву додуше "мирољубиву" експлозију, а за Пакистан се верује да је прву бомбу имао још крајем 80-их.
Citat:(нагли британски пад почетком 80-их рецимо)
Avro Vulcan penzionisan posle Foklanda, sto dovodi do nemogucnosti dostave gravitacionih bombi koje su imali, dijagram je bas to, ne pokazuje stockpiles nego deliverable
u Indiji politika nije odobravala razvoj bojeve glave, to sto kazes miroljubivu su izveli, ali nisu imali politicku podrsku unutar zemlje za razvoj bojeve glave. Pakistan je kaskao u svemu, od kopanja rude, do obogacivanja, tako da su negde u slicno vreme krenuli sa bojevim glavama
Ако рачунају само Поларис онда се слаже. Четири подморнице пута 16 ракета пута 200 килотона му дође 12,8 мегатона укупно. Мада су други авиони и касније носили гравитационе али ако рачунају само стратешке бомбардере онда се слаже.
Osim što su se oslanjali na francuze od kojih su kupili opremu za nuklearni program, a koju su platili neki imućni amerikanci, izraelcima nije bilo strano da istima rade "iza leđa".
Tokom 60-ih, u pažljivo planiranoj operaciji "pozajmili" su od amera nekih 180 kilograma visoko obogaćenog uranija ( 95%). Na nižim nivoima profesionalnih službenika, ovo je izazvalo, malo je reći, zabrinutost, ali na najvišim političkim nivoima...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Nuklearno oružje, najmoćnije koje postoji, jednako kao sva ostala municija mora biti osigurano od neželjenog aktiviranja. Dok je kod prvih bombi ovo bili rešeno konstrukcijom oružja ( manje ili više uspešno ), sa napretkom u konstrukciji i mogućnostima upotrebe, pojavila se potreba sa robusnijim rešenjima.
Naročito je "taktičko" nuklearno oružje, koje je raspoređeno na teritoriji saveznika, i koje će u krajnjoj liniji upotrebiti oružane snage istog, postelo kritično. Usled mogućnosti da bude zarobljeno od strane neprijatelja, ili da saveznička vlada u naletu panike naredi sopstvenim snagama da isto upotebe, nova rešenja za obezbeđenje bila su neophodna. Prva rešenja obezbeđenja od neovlašnjene upotrebe bila su bazirana na mehaničkoj bravi sa kombinacijom, poput one na sefovima. Ubrzo, shvatilo se da je to neadekvatno, tako da se krenulo u razvoj sistema PAL ( permisive action link ) - mehanizma za dozvolu upotrebe.
U videu je priča o evoluciji istog.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Fotografija prve milisekunde detonacije nuklearne bombe. U prvim trenutcima eksplozije vatrena lopta emituje rendgenske zrake visokog intenziteta koji zagrevaju i izbijaju elektrone iz čelika potpornih kablova i tornja na kojim se nalazi nuklearna bomba. Rendgenski zraci uništavaju toranj, kablove i sve u neposrednoj okolini vatrene lopte. Čvrsta materija trenutno prelazi u četvrto agregatno stanje, plazmu. Tako nastaju svetleći pipci ispod vatrene lopte. Tamne mrlje i izbočine vatrene lopte su regioni različitih gustina materije, plazme uništenog tela atomske bombe i obloge tornja koji se kreću brže od "šok fronta" eksplozije (brzine mah 100) i prestižu "šok front".
