Protivradarske rakete (opis i karakteristike)

• 3Ovo se svidja korisnicima: VladimirV, voja64, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za gadjanje pr raketa je Tor u ovom slucaju najefikasniji, posle njega manje Pantsir S1. Nece ovde pomenuti BUK zraciti zbog toga, to sto kao moze...To bi trebao neki od pomenutih koji bi trebali da ga stite.

VladimirV ::Интересантна тема у сваком случају.

Судећи по подацима са википедие нишански радар на TELAR-у има домет 35 км, а осматрачки ("Купол") на 80 км. Међутим, новије варијане AGM-88 погађају на невероватних 150 км!

Можда ћу сад да лупим глупост, не познајем електротехнику, али да ли би било изводиво да се масовно произведу емитери који би се качили на камионе, а чије би ЕМ снопови били истих карактеристика као одашиљање са TELAR-ових радара? Замислите ту ситуацију да пилот уђе на противничку теориторију и на тим његовим екранчићима види десетине лажних циљева.

http://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/I.....cenja.html

• 1Ovo se svidja korisniku: VladimirV
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imitatora ima, to nije problem i rusi imaju dosta tih sistema. Mada, kad već pominješ domete .... Pomenuti domet novog HARMa je marketing koji nema baš previšé veze sa stvarnošću. U realnosti, on može sa velikih daljina, na bazi podataka sa sistema upozorenja ili izviđanja da se programira da dođe u neki određen rejon, gde je konstatovan radar, iako taj radar prekine da emituje. Ok, to uzimamo za OK podatak. Međutim, ono što stoji je i da sa tih daljina on ne može da zahvati sa svojom milimetarskom radarskom glavom cilj. I to je ono, terminalno, ili ti na završnom delu putanje, navođenje milimetarskim radarom. Pitanje je koliki je domet tog radara. Jr on ne može biti veći od par km. Pitanje je i koliki je sektor koji zahvata. Razlozi se nalaze u samoj fizici koja vrlo ograničava upotrebljivost milimetarskih radara, njegove performanse drastično obara recimo kiša ili magla. Koliko se sećam, beše na Pancirima bio baš milimetarski radar, i da je njegov domet bio nekih 18km. I da su mnogi u to sumnjali baš zbog tih ograničenja. Sad, uporediti radar na Panciru, i onaj na raketi, tu su podaci o dometima drastično različiti.

Teoretski, na tim daljinama, kad se dotični lansira na vrlo pokretni cilj tipa BUKa, moglo bi da se desi da ga i ne nađe ako je mali domet i mali sektor pretrage radara na raketi što lako može biti realnost. U praksi, Rusi su radili analize i jedan od zaključaka koji je napravljen i ovde je i pomenut je da se vrši integracija sistema manjih dometa u strukturu sistema BUK. I tu je kao najefikasnija pomenuta kombinacija vozilo BUK i vozilo TOR sistema. Kad se tome dodaju imitatori radarskog zračenja, i sistemi ometanja koji takođe su uvek tu negde u okolini, jedan takav integrisan sistem bi verovatno lako uspeo da preživi i dalje nastavi da pravi glavobolje amerima. Mada, opet, jedna od stavki koje treba uzeti u obzir je i da BUK obično ima iznad sebe starijeg brata koji ima domet koji je daleko preko pomenutih 150km. Tako da je jedno od pitanja na koji način prvo doći do tačke lansiranja rakete sa tih daljina. Mnogo realnija mi je situacija naleta na malim visinama, i upotreba tih raketa sa mnogo manjih daljina od pomenutih. A tu glavni teret bi podneo sistem TOR i sistemi ometanja i imitiranja, ne sam sistem BUK. BUK bi radio svoj posao, sastavio avion.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Toni

Хвала пуно на линку. То је оно што сам тражио.

@vasiljevic

AGM-88 путује брзином од 633 метара у секунди. Ако би се испалио са 70 км даљине на осматрачки радар "Купол", требало би му 110 секунди да би га погодио. Нека буде два минута. Да ли се за то време "Купол" може спаковати и покренути? У међувремену би ракета ушла у раздаљину на којој би милиметарски активни радар у њеном носу могао да прати покретни циљ. Пошто сам ја потпуни аутсајдер за те ствари могу само да ређам питања, али онолико колико сам читао, радари у авионима разотркривају земаљске мете на основу доплеровог ефекта који наступа баш захваљујући њиховом кретању. Не знам да ли би аналогно важило и за поменути милиметарски радар у AGM-88 али ако је исти принцип у питању онда је то добро смишљен концепт.

Има ту још једна ствар. У Тонијевом линку, постоји процена да је цена наших имитатора 10 хиљада евра док најновији AGM-88 Е кошта готово 900 хиљада $. За једну земљу као што је Кина, која има огроман инустријски потенцијал, не би требало да буде проблем да произведе масован број имитатора. Поставља се питање да ли би се исплатило непријатељу да троши велики број скупих ракета на лажне циљеве?

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mogu li i ja da malko lupim a da ostanem živ a pitanje je u kom opsegu je zračenje od MIKROTALASNE pećnice jer se nešto spominjalo 99 da su se sa njma skretale PR rakete sa pravca na koji su ispaljene..
Konkretno dali je ovo uopšte moguće ili je u pitanju PATKA novinarska il već čija...

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@voja64

Кликни на линк који је поставио тони. Тамо имаш реплику корисника Цезара који негира ту могућност и наводи разлоге зашто.

• 1Ovo se svidja korisniku: VladimirV
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko bi bilo uspješno nadograditi harm nekim sistemom lebdenja u vazduhu( Naprimjer helijumskog balona ili slično)? Tada bi se mogli posejati nad teritorijom napada prije dolaska bombardera. Recimo raketa lebdi u vazduhu neko vreme tražeći radarski signal, u momentu paljenja otkada se od balona i kreće na radar.

• 5Ovo se svidja korisnicima: VladimirV, Ray1973, CHARLIE JA., sasans23, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala( ja sam ovaj odgovor znao al da se neke neverne tome malko podsete)
A sad evo malo mojih slika od svog ručnog rada iz 99e.
Ta 99.g. je bila obeležena znatnim padavinama ovih skalamerija bar po Banatu i delu Bačke gde sam ja sa ekipom pirotehničara ordinirao pa smo ih sakupljali mesto pečuraka nakon dojave..













































E to je moj stil rada pa je raketla dobila počasno mesto na unukinoj klackalici uz suvenir od našeg Kuba koi je mašio svoj cilj...
Evo i iste raketle odmah po pronalaženju te 99.g
PS- ja sam se kandar i maskirao..


Ima i slikana Kubova raketla sa par metara pod zemljom od neeksplodirane glave a slikana pre izvlačenja i aktiviranja a za uspomenu osta ovaj komad lima od usisnika...
I ovde sam se malko čučeći maskirao sa svojom ekipom negde u okolini Tise...

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

t84dar ::Koliko bi bilo uspješno nadograditi harm nekim sistemom lebdenja u vazduhu( Naprimjer helijumskog balona ili slično)? Tada bi se mogli posejati nad teritorijom napada prije dolaska bombardera. Recimo raketa lebdi u vazduhu neko vreme tražeći radarski signal, u momentu paljenja otkada se od balona i kreće na radar.
ALARM ima padobran koji ga izvesno vreme drži u rejonu, tako avijacija ima vremena da (teoretski) zaštićena odradi zadatak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево мало снимака о AGM-88 на јутјубу:
youtube.com/watch?v=WUWLajfDOPg

• 1Ovo se svidja korisniku: VladimirV
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgovor sa zakašnjenjem, ali nadam se da će se oprostiti.

Opet, teorija. Sistem Buk u svom opisu koliko se sećam ima podatak prelaska iz marševskog u borbeni položaj i obratno do 5 minuta. Pretpostavljam da je to podatak koji govori o tome da je sve odrađeno po pravilu, dakle sa osiguranjem sistema za marš. E sad, u ratu ... ajd da pokažem to na primeru iz naše vojske, one stare i okaznoj vežbi puškomitraljez u napadu, jedan malko ludi potporučnik, jedan isto toliko lud vodnik i general Adžić u njihovoj odbrani pred pukovnikom. Njihovo rešenje prebacivanja na sledeći položaj je bilo mitraljez u kompletu na rame digao potporučnik, ostatak pokupio vodnik i trk na sledeći položaj. Kratko i jasno. Pukovnik za glavu, Adžić pohvalio sa rečima ko u ratu prati pravila, bitran je rezultat. Tako da možemo pretpostaviti da će i lansirna oruđa i osmatrački radar koristiti vrlo skraćenu proceduru beganja sa položája po potrebi. Dakle, gasi i beži, pakovanje u hodu. Plus petpostavićemo i da će koristiti još jednu karakteristiku zbog koje volim BUK sistem. U mnogim opisima, njihovi nišanski radari imaju opis nišanski i sektorski radar. Pa je lepa pretpostavka da će moći da se iskoristi i taj deo za zbunjiovanje rakete, pojava višestrukih ciljeva. A postoji i podatak uništrenja PRR sa jednom raketom, dakle, predviđeno je da se dejstvuje i aktivno po njima.

Što se tiče milimetarskih glava za samonavođenje, one na raketama po pravilu imaju vrlo, vrlo male domete. Na AMRAAM raketama, gde je cela površina glave radarska antena domet radara je 12km. Jeste manja po prečniku, ali tu je samo jedna antena. Na HARM sistemu, tu je kombinacija dva sistema, pasivni i aktivni mm, što govori da je sigurno malih dimenzija. Plus, pitanje koliko baterije mogu da daju snage az radar u završnom delu vođenja. Kad se uzme da je problem kod tih raketa mala snaga BG i da promašaj od par desetina metara znači preživljavanje sredstva, opet pretpostavka govri da je cilj bio obezbediti što sigurnije završno navođénje, i da je domet radara dosta mali kao i sam ugao koji pokriva, što eć reći dosta ograničén prostor. Neverujem da je sistem pokretne glave radara koja pretražuje veliki prostor levo i desno, niti neka verzija eletronskog skaniranja, već da je sistem fiksne antene sa jasno definisanim poljem pokrivanja ispred rakete. Da je ugao mali, to nam govori i podatak sa rakete Brimstone, gde je ugao zračenja mali da bi se pouzdano dobila "slika" mete koja treba da se uništi. Sve su to ograničavajući faktroi koje treba razmotriti pri oceni protiv kakvog tipa protivavionskih sistema ona ima najveće efekte i kako pobeći njoj. Lično,kladio bi se na domet navođénja ispod 5km, i pokrivanje prostora tipa stotinjak metara. Ako je to neka granica, tu ima mnogo mesta za beganje.

Sad, sev je ovo teorija jedan BUK sistem protiv novog HARMa. U realnosti, dotični HARM bi imao mnogo većeg protivnika i mnogo komplesnijeg. Radare velikog dometa metarskog i decimetarskog opsega sa decimetarskim i santimetarskim gap filerima, koji primarno prikupljaju podatke, sa integrisanim komandnim sistemom, sa jakom podrškom u eletronskom izviđanji i ometanju, sa razvijenim sistemom obmanjivanja i gde je na kraju integrisan sistem BUK kao završni deo priče koji dejstvuje borbeno raketama. Tu radari sistema BUK rade kratko, retko, po naredbi ili u slučaju krajnje nužde ako nisu u direktnom borbenom dejstvu.