Razvoj probojne avio-bombe DURANDAL SAPY počeo je 1971 godine u firmi Matra, Francuska, a serijska proizvodnja započela je 1977.godine.
Pored klasičnih razornih i probojnih avio-bombi (tipa Mk.82; Mk83; Mk.84; BLU-109/B i dr.), koje NATO koristi po sistemu ,,tepih bombardovanja” bombarderima B-52, B-1B i B-2, kasetnih avio-bombi namenjenih za rušenje i onesposobljavanje PSS (SG-357, STABO, Mk.1 i sl), koriste se i avio-bombe specijalno namenjene za uništavanje PSS i aerodroma u celini, kao što je Durandal SAPY.
Američka oznaka francuske bombe DURANDAL usvojene u naoružanje USAF nosi naziv BLU-107/B.
Opis:
Sastoji se od bojeve glave, mehanizma za osiguranje i armiranje, buster-motora i padobranskog uređaja za kočenje od dva padobrana (koji se sukcesivno otvaraju).
Odbacuje se iz aviona sa visine od 60 m.
Posle odbacivanja sa aviona otvara se padobran za obezbeđenje što vertikalnijeg udara u PSS. Nakon određenog vremena odbacuje se padobran i startuje raketni motor koji obezbe|uje prodor avio-bombe pre eksplozije. Vreme rada RM je 0,45 sek, za koje se brzina poveća od 25 m/s na 260 m/s.
Posle proboja prepreke (betonske pokrivke PSS) dolazi do dubinske eksplozije bojeve glave, koja podiže betonski sloj PSS tj. stvara se krater dubine 2 - 3 m, prečnika oko 5 m, a oko kratera nastaje dodatno oštećenje pokrivke PSS prečnika do 15 m.
AGM-130 je projektil (avio-bomba) vazduh-zemlja sa raketnim pogonom, projektovan za dejstva sa malih i velikih visina sa bezbednih daljina i raznovrsne ciljeve. Projektil je baziran na modularnom konceptu sistema vođene avio-bombe GBU-15 i ima ugrađen raketni motor za povećani domet, kao i radiovisinomer za kontrolu visine leta, tako da se s pravom moze nazvati TV (IC) vođena avio-bomba sa raketnim motorom.
Osnovna namena ove avio-bombe je za ofanzivna protivvazdušna neposredna podrška i zaprečavanje, onesposobljavanje protivnikove PVO, udari po nepokretnim tvrdim i mekim ciljevima.
Avio-bomba AGM-130 opremljena je sa TV ili IC tragačem na bazi slike kao i linkom podataka. Tragač obezbeđuje avionu nosaču (pilotu u kabini) vizueinu prezentaciju cilja (kako projektil "vidi" cilj). Za vreme slobodnog leta ova prezentacija se prenosi na ekran u kabini pomoću linka podataka AXQ-14. Tragač se može "zabraviti" za cilj pre ili posle lansiranja (za
obezbeđenje automatskog vođenja), ili pak moze biti rucno upravljan od strane oficira za upravljanje naoružanjem. Ručno upravljanje se izvodi preko dvosmerne razmene podataka (kabina - aviobomba).
AGM-130 je projektovan za upotrebu sa aviona F-15E.
Razvoj je otpočeo 1984 godine kao usavršavanje planirajuće avio-bombe GBU-15. U osnovnom načinu upotrebe avio-bombe, avion leti do prethodno predviđenog položaja za lansiranje. Mogućnost za prežiivljavanje aviona nosača i posade je povećana zbog lansiranja projektila sa male visine i na znatno bezbednoj daljini izbegavajući tako izlaganje PVO protivnika.
Posle lansiranja projektil izvršava vođeni let u tri faze:
- planiranje-let sa raketnim motorom,
- planiranje sa korigovanjem putanje leta na osnovu navigacione informacije od GPS ili
- pomoću linka podataka
Po zavrsetku faze leta sa pogonom odbacuje se raketni motor.
Treća faza počinje kada se cilj pojavi u vidnom polju avio-bombe.
Za automatsko završno navođenje tragač je zabravljen za cilj, ali može biti ručno korigovan radi preciznijeg pogađanja cilja.
Ako se koristi način sa potpuno ručnim upravljanjem, operator ručno navodi projektil do nišanske tačke-cilja.
Za avione koji nisu opremljeni linkom podataka (u kontejneru) projektil se može lansirati u režimu direktnog (automatskog) navođenja na cilj. Tada glava za samonavođenje može zahvatiti cilj pre ili posle lansiranja.
Ukupna masa AGM-130 iznosi 1.323 kg, dužina 3.900 mm, prečnik bombe je 381/457,2 mm, prečnik raketnog motora 228,6 mm, maksimalna visina odbacivanja 10.000 m a domet 48.3 km.
Bojeva glava A/B može biti u obliku razorne avio-bombe (slobodnopadajuća gravitaciona bomba) Mk.84 mase 907 kg. od čega na eksplozivno punjenje otpada 429 kg ili probojna BLU-109/B mase 907 kg sa 263 kg eksploziva.
U oba slučaja, radi se o visoko brizantnom metaliziranom eksplozivu, Tritonalu (eksploziv obogaćen sa raznim metalima radi uvećavanja i stvaranja nekoliko vrsta efekata dejstva - zapaljivi efekat i pojačano razorno dejstvo i udarni talas).
Upaljači za aktiviranje eksploziva su:
za Mk.84 FMU-124A/B (prednji i zadnji), a za BLU-109/B FMU-143 (samo zadnji).
Na ovoj A/B se sprovodi dalja modenizacija i usavršavanje svih komponenti sistema a naročito se radi na povećanju dometa. Varijanta ovog projektila sa turbomlaznim pogonom (AGM-130 "turbojet") ima znatno povećan domet.
Kinesko RV je tokom osamdesetih godina uvelo u naoružanje francusku probojnu avio bombu Matra Durandal. Međutim, već 1996 godine kinezi su počeli sa proizvodnjom vlastite bombe na osnovu bombe Durandal pod nazivom Type 200A.
Postoje neke indicije da su kinezi svoj model bombe opremili glavom za lasersko navođenje međutim pravih podataka o tome nema.
Bomba se inače nalazi u redovnom arsenalu kinesko-pakistanskog FC-1/JF-17
Pre pet godina listam ja Vecernje Novosti u supermarketu i naletim na clanak o SRPSKOJ laserski vodjenoj bombi.. Kupim ja novine i procitam tekst ~500 puta sav srecan sto je nasa namenska industrija nacinila toliki korak napred, no od tad vise nisam cuo o njoj. Sada naletim na ovu temu i sa nadom da cu konacno cuti nesto vise pocnem da listam... no na moje iznenadjenje jedva da je i pomenuta!
Mene interesuje sta se desilo sa tim projektom? Da li se radi na tome? Koji bi to avion kod nas mogao da nosi? Verovatno G4 ili Orao, no da li se uopste uvodi u naoruzanje?
DarthZoom ::Pre pet godina listam ja Vecernje Novosti u supermarketu i naletim na clanak o SRPSKOJ laserski vodjenoj bombi.. Kupim ja novine i procitam tekst ~500 puta sav srecan sto je nasa namenska industrija nacinila toliki korak napred, no od tad vise nisam cuo o njoj. Sada naletim na ovu temu i sa nadom da cu konacno cuti nesto vise pocnem da listam... no na moje iznenadjenje jedva da je i pomenuta!
Mene interesuje sta se desilo sa tim projektom? Da li se radi na tome? Koji bi to avion kod nas mogao da nosi? Verovatno G4 ili Orao, no da li se uopste uvodi u naoruzanje?
Vrati se jednu stranicu unazad, pisao je Mix o njoj
