Četnici, partizani, Ljotićevci, Nedićevci, itd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Dec 2011 23:50

lav ::Тешко да би један човјек могао однијети сву архиву. Ту су архиве разних министарстава, врховне команде, врховних команди видова, и разних других државних, партиских и војних организација. Берлин су заузели Совјети, а и Хитлерова Вучија Јама се налазила у И. Пруској. Тешко да је сва архива отишла на запад. Нај горе је ако је уништена.
Доста је уништено, али сачуване су десеине милиона страница, ако не и стотине милиона.

Dopuna: 28 Dec 2011 23:51

vathra ::M. Samardzic ::Два пута. Драгиша Васић му је рекао: Ви сте Јосип Броз, металски радник из Кумровца...
Занимљив податак. Како је Васић знао тачно ко је Тито?
То је немцима и усташама била непознаница наредних годину и по.
Не знам, али четници су имали много јачу обавештајну службу од усташа и Немаца (ових овде).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Levčanin ::Niste me razumeli. Zbunio sam se jer ni ja kao i Kibo nikako ne mogu da se složim da nemački SS može da se poredi sa SDK.
Kod SS je prisutan faktor ideologije, okultizma i legionarski status dok je SDK totalno druagačija formacija po svim tim onovima.Не би било лоше да прочитате ово!
Извештај немачког команданта Србије команди Југоистока од 7.марта 1943:"Покрет "Збор" представља једну врсту националсоцијалистичке партије коју је кратко време по преузимању власти у Рајху,формирао извесни Љотић и води је до сада.Њена начела су:борба против слободних зидара,против Јевреја,против комуниста,против западњачког капитализма и његових облика дотрајалости.Њихови спољнополитички циљеви су:тесно повезивање уз Немачку једне независне Србије,која се ограничава на своје националне основе...
Сврха СДК-а је у искоришћавању оних снага српског народа које у идеолошком смислу стоје најближе националсоцијализму и које исцељење Србије виде у заједничком путу са Немачком."(Зборник докумената,том 12,књига 3,стр.146)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumeo sam sve.
Hvala Samardžiću i akvila.
Izvini Vahtra, premoren sam ovih dana malo spavam, očigledno je to u pitanju. Baš sm smetnuo sa umasve i pomešao neke stvari.

• 2Ovo se svidja korisnicima: sevenino, snik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одговарам Севенину, на питање из теме НОВЈ и ЈВуО о мајору Ћосићу. Реч је о тврдњи комуниста да су преко шифре заробљеног мајора Ћосића упали у Дражин систем везе крајем 1945, да он то није приметио и да су они на тај начин њиме манипулисали.

То наравно није тачно, а одговор мора бити дуг и гласи:

Прву фазу прве комунистичке верзије (о заробљавању Драже уз помоћ Калабића) чини прича о упаду у четнички систем радио везе. Јављајући се преко радио станице, у име четничког официра мајора Ћосића, Озна је наговорила Дражу да не ''побегне'' из земље, што је наводно била његова намера. Дража је тада био у Босни, а мајор Ћосић, у чије се име Озна јављала, у Србији. У радио депешама, Дражи је стање у Србији представљано као тешко за комунисте а повољно по четнике. Зато је он из Босне, уместо у емиграцију, кренуо пут Србије, очекујући лаку победу над комунистима.
Ево сада провере ове комунистичке верзије.
На самом почетку приче налазе се мајор Предраг Раковић, кога комунисти представљају као команданта 1. јуришног корпуса, Ненад Јовичић, радиотелеграфиста ''једног четничког корпуса'', и мајор Трифун Ћосић, ''командант једног малог четничког одреда у Србији''.
Код мајора Предрага Раковића, који је крајем децембра 1944. године, када је био опкољен, извршио самоубиство у селу Миоковци код Чачка, комунисти су наводно пронашли ''шифру којом се служио при одашиљању радио-депеша Дражи Михаиловићу''.
Када су заробили Ненада Јовичића, радиотелеграфисту ''једног четничког корпуса'', дошли су и до ''позивних знака за Дражину радио станицу''.
Најзад, пошто им је у то доба пао у руке и мајор Трифун Ћосић, командант ''једног малог четничког одреда'', комунисти су искористили његово име за потписивање депеша које су слали Дражи.
Шта у овој причи недостаје?
Прво, недостаје Раковићево шифровано име. У ово доба Раковић се јављао Врховној команди под шифром ''Флеш''. Комунисти, међутим, то нису знали када су писали ову причу.
Пре него што се убио, Раковић је спалио сва документа. Ништа у вези шифара вероватно није ни имао, јер радио станица 2. равногорског корпуса тада није била код њега.
У Раковићевој официрској торби комунисти су пронашли само неке лекове, који су били фатални по командира јединице која га је опколила, Луку Лучића.
Наиме, Раковић је у Миоковцима боравио код свог кума Војина Марковића, који га је и пријавио код Лучића, командира милиције у Чачку. Са Раковићем су били још само његова два рођака, Гојко Раковић и Милојко Раковић. Бројна комунистичка јединица је опколила кућу, а наспрам врата је постављен митраљезац Живорад Бабић. Ево шта се потом дешавало:
Кад је милиција извршила опкољавање куће, позвали су четнике на предају. Предраг је схватио да је дошао крај. Последње трагичне тренутке примио је мирно. Убедио је своје пратиоце да се предају, јер имају шансе да преживе. Предраг се са њима изљубио и опростио. Затим је сео на кревет, извадио револвер из футроле и пуцао себи у слепоочницу. Његови пратиоци су се предали. Милојко је нешто касније стрељан у Ваљеву. Гојко је осуђен на 12 година робије. После издржане казне живео је у Пријевору (Раковићево родно село, налази се недалеко од Миоковаца - прим. аут) где је недавно умро.
Милиција и војска која је очекивала жесток отпор није могла да схвати да је победа извојевана без борбе. Бојећи се да није каква превара у питању, полако и опрезно улазе у кућу. Командир милиције Лучић установио је да је Предраг заиста мртав. Он га је претресао, узео му је пиштољ и официрску торбицу. После тога настало је славље, весеље и пијанка. У тој пијанци и весељу највише се истицао командир милиције Лука Лучић. Сматрајући се највише заслужним, он је највише и пио. Од тога пића страшно га заболи глава. У Предраговој торби нашао је неке таблете. Сматрајући да ће му то помоћи, попио је већу дозу тих прашкова. Од тога му је било још горе и он је на путу за болницу умро.
Митраљезац Живорад Бабић још живи у Миоковцима.4
Друго, пошто код Раковића није била радио станица, нити архива Центра везе 2. равногорског корпуса, комунисти нису дошли ни до позивних знака радио станице Врховне команде.
Али, претпоставимо да је позивне знаке имао извесни заробљени радиотелеграфиста Ненад Јовичић. Од тога комунисти не би имали користи, јер им је онда био потребан тзв. кључ за шифровање.
Кључ за шифровање је тајна реченица испод које се хоризонтално исписује садржај депеше.
Ако се користи само један кључ (једна реченица), то је просто шифровање. Четнички систем везе радио је на овај начин до пролећа 1943, када се сазнало да су Немци откривали тајну реченицу и дешифровали депеше. Од тада је било обавезно дупло, тзв. енглеско шифровање (које је и данас у употреби, нпр. користи се за платне картице).
Дупло шифровање подразумевало је употребу још једног кључа, тј. још једне реченице. Вертикални ступци добијени уписивањем поруке испод првог кључа (прве реченице), преписивани су испод другог кључа (друге реченице).
Према томе, шифрант је морао да зна два кључа (две реченице). Обе ове реченице морао је да зна и дешифрант, на пријемној станици. Наравно, депеше су слате искључиво морзеовом азбуком.
Дража је често мењао тајне реченице. Обично их је слао по десетак, мењајући редослед употребе и уопште начин шифровања, желећи да га начини што компликованијим.
Примера ради, ево једне Дражине депеше о шифровању, послате команданту београдских илегалаца, капетану Александру Михајловићу, 22. новембра 1943. године:
Достављам теби нови кључ за шифровање.
Кључ 1 - Коло коло наоколо виловито.
2 - Хајте браћо амо амо да се.
3 - Скупа поиграмо виловито.
4 - Сремица се обећала Сремцу.
5 - Да ћесу се састати на венцу.
6 - Диван је китњасти Срем.
7 - Слатко је живет у њем.
8 - Лола керу везо за бандеру.
9 - Пружио се преко Срема ланац.
10 - Иде лола и пева бећарац.
Ову шифру употребљавати само у комбинацији по два кључа. Кад шифрујеш на пример по кључу 4, то значи прву табелу за шифровање ставити по кључу 3, па је после пребациш у табелу по кључу 4. Онај који дешифрује ради обратно. Према овоме, кључ ћеш увек одређивати са двоцифреним или троцифреним бројем, јер ће ти се појавити и троцифрени број кад употребиш кључ 10. У двоцифреним бројевима поређани су кључеви оним редом како си шифровао. На пример кључ 210 значи узети кључ 2 и кључ 10, а кључ 102 значи узети прво кључ 10 па затим кључ 2. Убудуће обележавај шифрин кључ ћирилицом а не латиницом. За ову шифру нећеш употребљавати никаква лажна слова. У стиховима које сам ти послао узећеш стварна слова, по ћирилици, онако како се изговарају...5
Једна од мера опреза била је да шифре не смеју знати радиотелеграфисти, већ само команданти и шифранти. Ово је Дражина наредба свима од 23. фебруара 1944. године:
Наређујем да команданти и делегати којима је издата шифра и они који имају радио станице лично врше шифровање и дешифровање депеша и да шифре увек држе лично код себе. Шифре могу дати само оним лицима за која су потпуно сигурни да су поверљива, али та лица у том случају не могу нити смеју бити радиотелеграфисти. Телеграфисти могу само да примају и предају депеше, а не да у исто време буду шифранти и дешифранти.6
Заробљавањем официра, или шифраната, дешавало се да у руке непријатеља падају шифре, позивни знаци и кључеви. Тако, 7. маја 1944. године Дража пише свим командантима:
Шифра за регулисање радио службе пала је непријатељима у руке и више се не сме употребљавати. Понављам: више се не сме употребљавати. Слушајте редовно расписе.7
Како је време одмицало, Дража је постављао све теже задатке командантима и шифрантима. Ово је његов распис свима од 30. маја 1944. године:
Убудуће код рада у радио саобраћају заказивање времена да буде увек четвороцифреним бројевима, тј. КР, понављам КР, да буде увек четвороцифрени број са којим сабрати број 55. Понављам 55. На пр. 14 и 30 тј. 1485, јер ако се од броја 1485 одузме 55 добија се уговорено време 14 и 30. Објашњење тражити одмах.
У случају какве сумње у легитимност станице која Вас зове или коју зовете тражи се легитимисање исте. Као кључ за легитимисање служи број 45, понављам 45, коме се додаје или одузима број датума када се легитимисање врши. Упитни знак за легитимисање је К, понављам К, пошто станица којој се упути овај знак дужна је да се легитимише и то бројем који је збир из 45 и датума тога дана. Или бројем који износи разлику између та два броја. На пр. станица АБ упути К по станици ЦД на дан 30. маја. Станица ЦД дужна је да откуца станици АБ 75 или 15. Ако и станица ЦД сумња у станицу АБ, она ће њој при свом легитимисању упутити знак К као упитник. При овому станица АБ мора се легитимисати са бројем који није употребљен од станице ЦД, тј. ако се станица ЦД легитимисала са бројем 75, онда ће се станица АБ легитимисати бројем 15 и обратно.8
Од преласка на дупли систем шифровања, нема доказа да су Немци, а наравно ни комунисти, макар једном упали у четнички систем везе. С друге стране, комунистичке радио депеше редовно су хватали и дешифровали Немци, а повремено и четници. То је била логична последица неукости комуниста.
У нашем примеру, комунисти су мислили како је довољно написати да су имали шифру једног команданта (''Флеш'', коју нису имали), једног радиотелеграфисту (код четника, то је била особа која шаље или прима већ шифроване депеше) и позивни знак радио станице Врховне команде. Нису знали да им, за целу причу, недостају још једна особа (шифрант), затим кључеви (тајне реченице), као и познавање низа тајних бројева и радњи, смишљених ради провере идентитета, јер су непријатељске прислушне службе стално покушавале да упадну у четнички систем везе.
Треће, комунисти на овом месту праве и једну логичну грешку. Наиме, у случају да су знали све што је било потребно, тј. Раковићеву шифру, тајне реченице и начин шифровања, као и позивне знаке Врховне команде, Врховној команди су могли да се јаве само у име Раковићеве јединице, јер је свака јединица имала посебне кључеве. Они, међутим, тврде да су се јавили ''под именом једног четничког команданта који... командује једним малим четничким одредом у Србији'', а то је ''заробљени Дражин мајор Ћосић''. Тако нешто није могуће: користећи Раковићеву шифру, и Раковићеве кључеве за шифровање, комунисти нису могли да се јаве у име команданта ''једног малог четничког одреда'', већ искључиво у име Раковићеве јединице.
Али, у овом случају комунисти су имали среће. Раковић и Ћосић су припадали истој јединици, и за њих су, према томе, важиле исте шифре, а да то комунисти, приликом састављања своје приче, нису ни знали. Раковић је био командант, а Ћосић помоћник команданта 2. равногорског корпуса. Раковић је био и командант 1. јуришног корпуса, али само неко време, док је та јединица постојала. Комунистичка измишљена прича била би, на овом месту, убедљива, само да Ћосића нису представили као команданта неког посебног одреда.
У четничким редовима знало се да је на крају рата мајор Ћосић заробљен и да је уморен у највећим мукама.9
''Политикин'' фељтон саопштио је још један податак о мајору Ћосићу: он својим мучитељима не само што није одао шифре своје јединице, већ им није рекао ни назив јединице, нити положај на коме се налазио. Мајор Трифун Ћосић је, иначе, био учитељ у Раковићевом родном селу Пријевору и резервни официр са Солунског фронта.
Сада ћемо анализирати могућност да су комунисти јануара 1945. године заиста успоставили радио везу са Дражом, а да Дража тога није био свестан.
Прво питање, на овом месту, гласи: да ли је Дража намеравао да оде у емиграцију? Комунисти тврде да је&

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Прво питање, на овом месту, гласи: да ли је Дража намеравао да оде у емиграцију? Комунисти тврде да јесте, али у прилог овоме не наводе нити један доказ - јер таквих доказа нема. Дража није ни помишљао на одлазак у иностранство. Напротив, он је у последњој фази рата своје посустале саборце одвраћао од преласка границе. ''Наш циљ је борба до краја а не бекство'' - то су биле речи које је често понављао и које се могу наћи у документима.10
Али, претпоставимо за тренутак да је Дража уистину желео да ''побегне'' из земље. Које су то депеше којима су га комунисти одвратили од тога и убедили да се врати у Србију? Фељтон ''Политике'' доноси десет депеша које је, наводно, потписујући мајора Ћосића, Озна послала Дражи, а из текста се закључује да их је било још неколико. Ево како писци фељтона коментаришу преписку Озне са Дражом:
Депеше које је Озна, преко ухваћеног Ненада Јовичића, слала у Босну са потписом мајора Ћосића, биле су сасвим приковале Дражине погледе и планове за Србију. Зауздан и заслепљен тим депешама, он се месецима, као омађијан, кретао путевима које је Озна испланирала.
Свакако, ово је велика похвала комунистима. Јер, реч је о јединственом случају у светској историји ратовања, да једна страна, упадом у систем везе, стави под пуну контролу команданта друге стране. Рекло би се, право је чудо да се овај пример не изучава на војним академијама широм света...
Прву депешу, према ''Политици'', Озна је послала 8. јануара 1945, са вешћу о Раковићевој погибији. После паузе од 11 дана, послата је још једна депеша:
Народ је све незадовољнији општом мобилизацијом коју спроводе црвени. Узимају по тројицу и више из једне куће и све шаљу на фронт према Немцима. Говоре да ће сва војска поћи у Хрватску, а затим на Берлин. Има много дезертера. Већи део се крије код својих кућа и у брдима, а појединци прилазе нама. Народ је у ишчекивању и пита где сте ви, да прекратите ове патње.
Црвени трпе велике губитке у мртвим и рањеним на неким фронтовима, а у народу се говори да им те губитке наноси наша војска у Босни.
У Србији има сада мало њихове војске, јер је прешла у Босну и негде у Хрватску.
Два дана касније, Дража је ''добио преко радија другу, исто тако добру вест'':
Власт у селима је слаба и неорганизована. На возовима нема контроле. Имамо могућности да шаљемо наше људе у Београд ради прикупљања података, али не знамо на кога би се обратили.
Нас много интересује изјава краља о споразуму Шубашић-Тито. Чули смо да је краљ поништио тај споразум. Где год дођемо питају нас сељаци о томе да ли ће Енглези сада помагати...
Следећа депеша послата је 26. јануара:
Јуче смо имали јачи сукоб са једним бројнијим комунистичким одељењем више Кремењаче, према Буковику. Наши губици су четири мртва и шест лакше рањених, а непријатељ је претрпео веће губитке.
Последњих дана пришло нам је тринаест дезертера из партизанских јединица...
Очекујемо да ћете послати у Србију бар један део наше војске.
Затим се наводи једна недатирана депеша:
Стално нам пристижу нови људи.
По вашем наређењу избегавамо борбу с јачим комунистичким снагама и изводимо само мање акције. Код Јарменоваца два пута смо кидали телефонске жице. У Кривој Реци развалили смо пругу. У Љутовници разоружали смо неколико милиционера. Друга наша група искидала је телефонске жице у Враћевшници и неколико сати водила борбу с милицијом. Они су имали два мртва и више рањених, а ми једног несталог, једног теже и два лакше рањена.
Сем нас нема организованих наших група у срезовима таковском и качерском...
После ове, следи још једна недатирана депеша:
...Наша се јединица сваког дана повећава. Доста села у овом крају могли бисмо имати у нашим рукама, али нам недостаје оружје, а нарочито лаки митраљези, пушке, муниција и бомбе, а и са обућом лоше стојимо...
И за следећу депеша упућену Дражи ''Политика'' не наводи датум одашиљања:
До срца ме заболео прекор због малобројности и слабог наоружања моје јединице, али сам га војнички разумео и обећавам да ћу уложити све напоре у раду на јачању јединице у сваком погледу. Ваша опомена је за мене наређење. Морам рећи да сам иза Раковићеве смрти остао само са 39 војника...
Овакву једну депешу, пише ''Политика'', Озна је морала да пошаље ради убедљивог ''играња улоге мајора Ћосића''. Од следећих пет депеша, најзначајнија је она од 14. априла (мада је тог дана Дража већ био на путу за Србију):
Мој курир се срећно пробио у Београд и вратио натраг. Уз помоћ мојих тадашњих пријатеља и ранијих познаника остао је у Београду пет дана.
Образована је комунистичка српска влада с којом многи нису задовољни. У Београду је изишао наш штампани летак и курир је дошао до једног комада. У Београду се говори да ће шестог маја почети устанак у читавој Србији. Испитујем могућност успостављања везе са нашом организацијом у Београду.
Да ли је цитиране депеше Озна заиста послала Дражи?
Пре одговора на ово питање, неопходно је објаснити још један детаљ из четничког система везе.
Сваку послату депешу центар везе неке јединице заводио је у Књигу послатих депеша, наводећи датум, редни број депеше и шифру онога коме се шаље. Ево једног примера из Књиге послатих депеша Врховне команде:
22. децембра 1944. год.
104. - ОТОН. - У току 23. о.м. задржите положаје у долини Спрече докле лева колона не избије на вашу висину. Маневар се врши углавном од сада левом колоном да бисмо повукли наше снаге Озрена и Требаве. Долина Спрече нуди вам повољне услове за исхрану и да се од кожа заклате стоке прави обућа...11
Сваку примљену депешу центар везе је, по истом принципу, заводио у Књигу примљених депеша. Тако се свака депеша заводила на два места: код јединице која шаље поруку у Књизи послатих депеша, а код јединице која прима поруку у Књизи примљених депеша.
Другим речима, Дражина преписка са мајором Ћосићем налази се у књигама послатих и примљених депеша Врховне команде и 2. равногорског корпуса.
Није познато где се налазе књиге послатих и примљених депеша 2. равногорског корпуса. Изгледа да Центар везе 2. равногорског корпуса, у оним условима, није ни стигао да прави уобичајене књиге депеша (то су обично свеске у које су депеше преписиване после дешифровања). Депеше су сада остајале на цедуљицама, а поуздано се може рећи да су комунисти дошли само до једне од тих цедуљица, односно само до једне депеше коју је Дража послао радио станици 2. равногорског корпуса. Такође, и до једне депеше коју је 2. равногорски корпус послао Дражи. Те две депеше послужиле су им као основ за писање наведених измишљених депеша Озне.
Међутим, и на овој степеници комунисти су начинили низ грешака.
Прву грешку изазвала је чињеница да две депеше пронађене у архиви 2. равногорског корпуса нису имале датум. Као што смо видели, комунисти тврде да је Озна, потписујући мајора Ћосића, прву депешу Дражи послала 8. јануара 1945. године, ''чим је радио-станица прорадила''. Та депеша цитира се у првом наставку ''Политикиног'' фељтона.
Али, у Књизи примљених депеша Врховне команде видимо да је мајор Ћосић обавестио Дражу о Раковићевој погибији 31. децембра 1944. године, а не 8. јануара 1945. године.
Ћосићева депеша од 31. децембра 1944. године гласи:
Раковић је погинуо, ми смо се једва спасли. У тешкој смо ситуацији. Идемо према Буковику - Остри где ћемо се вероватно повезати са нашим. Шта да радимо даље и с ким.12
У дванаестом наставку фељтона наводи се депеша за коју се каже да је ''једна од првих'' коју је Дража послао Озни. То је друга оригинална депеша из архиве 2. равногорског корпуса коју су комунисти имали у рукама. Дража је, према ''Политици'', ту депешу послао Озни после 8. јануара 1945. године. Она гласи:
Герила у Србији мора се појачати до највећег степена. Будите уверени да ће нам народ прићи, јер не може с њима.
У среду вам упућујемо и друге делове на терен.
Нама у Србији није главно сада борба, него стварање гериле и измицање од свих њихових напада.
Случај у Грчкој је најбољи доказ шта Енглези мисле.
Како ви?
Еро је постао мајор. Ја му честитам. Чича.
Међутим, према Књизи послатих депеша Врховне команде, ова Дражина депеша ''Флешу'', тј. радио станици 2. равногорског корпуса, није упућена после 8. јануара 1945, већ 23. децембра 1944. године.13
И није упућена ''мајору Ћосићу'', већ мајору Предрагу Раковићу, који је тада још био жив. Ово што преносе комунисти заправо је део Дражине депеше од 23. децембра и представља одговор на депешу коју је ''Флеш'' упутио Врховној команди раније истог дана.
Погледаћемо најпре садржај ''Флешове'' депеше од 23. децембра 1944. године. Она је доста дуга и зато је подељена на четири дела (свака депеша дужа од 100 речи слала се у деловима). Прва два дела потписао је др Ђура Ђуровић. После одговора др Стевану Мољевићу по питању његове породице, Ђуровић саветује Дражу да успостави контакт са Енглезима док се не оснује комунистичка влада у Београду, јер после то неће бити могуће. Друга два дела потписао је мајор Предраг Раковић, извештавајући о борбама против комуниста на Чемерну 18. децембра и повлачењу према Равној Гори. После кратког извештаја о овим борбама, Раковић такође сугерише успостављање везе са Енглезима, помињући њихово искрцавање у Грчкој и борбу против грчких комуниста.14
Зато је Дража, отписујући ''Флешу'', најпре рекао: ''Хвала Вам на сугестијама, али треба да будемо начисто шта су Енглези''. Према Књизи послатих депеша Врховне команде, Дража је Ђуровићу и Раковићу 23. децембра 1944. године написао и ово:
Герилу у Србији ћемо појачати до највећег степена. Будите уверени да ће нам народ прићи, јер не може са њима. Поред Вас упућујемо и друге делове на терен. Нама у Србији није главно сада борба, него стварање гериле и измицање од свих њихових напада. Случај у Грчкој најбољи је доказ шта Енглези мисле. Раковић је постао мајор. Ја му честитам. Иса (др Стеван Мољевић - прим. аут) захваљује на обавештењу. Чича.15

• 2Ovo se svidja korisnicima: sevenino, snik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Дражина депеша од 23. децембра 1944, узета из архива 2. равногорског корпуса, а цитирана према ''Политици'', разликује се у неким детаљима од исте депеше цитиране према Књизи послатих депеша Врховне команде.
Разлика је настала због шифровања.
Оно што је, на пример, у Центру везе Врховне команде шифровано као ''ћемо појачати'', Раковићев шифрант је дешифровао као ''мора се појачати''.
У Књизи послатих депеша Врховне команде Раковићево име записано је без шифре (''Раковић је постао мајор''), док је шифрант 2. равногорског корпуса на овом месту оставио шифру (''Еро је постао мајор''). То значи да комунисти нису знали ни за ово Раковићево шифровано име. Зато им је промакла још једна грешка: у депеши од 8. јануара говори се о Раковићевој погибији, а у овој, за коју кажу да је послата касније, Раковић је још жив.
Најзад, на депеши коју су комунисти имали у рукама дешифрант 2. равногорског корпуса није уписао шифру ове јединице. Зато комунисти нису знали за шифру ''Флеш''.
Када су смишљали прву верзију о заробљавању Драже, комунисти су имали књиге примљених и послатих депеша Врховне команде, али - нису их користили. Уопште, види се да је екипа која је смишљала ову причу веома слабо познавала четничку архиву. Разлог је свакако тај што је она огромна: комунисти су заробили око милион страница четничких докумената. А многе од тих страница употребљиве су само када се познају шифрована имена команданата и јединица. Годинама после рата комунисти су испитивали заробљене четнике у покушају дешифровања тих имена. Успели су да сазнају око 3.000 шифара. У ово доба, 1962. године, тај посао већ је био окончан. Али, опет, требало је много времена и труда да се проучавањем четничке архиве измисли уверљива прича.
Комунисти тај труд нису уложили.
Много касније, 1985. године, када је Војноисторијски институт објавио књиге примљених и послатих депеша Врховне команде с краја 1944. и почетка 1945. године, његови историчари, они исти који су оставили јеретички запис о Калабићу, правили су се да прича из 1962. године не постоји. Једноставно су објавили изводе из ових књига депеша, не помињући фељтон ''Политике''.
У изводу из Књиге примљених депеша Врховне команде од 12. децембра 1944. до 26. фебруара 1945. године, објављеном на преко 100 страница, нема ни једне од оних депеша које је Озна наводно слала Дражи.16
Дакле, све су измишљене.
У то доба, Дража је слао и примао по више десетина радио депеша сваког дана. Што се радио везе тиче, главни извор информација из Србије није био мајор Ћосић, већ мајор Александар Михајловић, командант београдских илегалаца. Поред тога, информације су стизале од бројних курира.
Раковићевог заменика и наследника, који се налазио у очајној ситуацији, Дража је стално охрабривао да издржи док се четничка главнина не врати из Босне. Ево неколико карактеристичних Дражиних радиограма мајору Ћосићу из овог периода.
У депеши од 11. јануара 1945. године, Дража пише:
Веома ми је важно да сазнам за др Ђуру Ђуровића и Лазаревића. Ваша тежња треба да буде да нађете што више ослонца у народу, користећи нерасположење које народ има према комунистима.17
Дража није превише веровао у Ћосићеве способности, па је настојао да дође до др Ђуре Ђуровића и капетана Душана Лазаревића, начелника штаба 2. равногорског корпуса. Током рата њихова улога била је далеко важнија од Ћосићеве.
Сутрадан, Дража пише Ћосићу само о Раковићевој погибији:
Необично много смо изгубили смрћу Раковићевом. У првом реду изгубили смо једног заиста јунака. То нека његова смрт даје подстрека за онакав рад каквим се он одликовао у борби за заштиту народа... Збијте тамо редове и спремите терен за наш долазак.18
Нешто касније, 20. јануара, мајору Ћосићу обратио се генерал Мирослав Трифуновић, командант Србије:
Молим Вас Ћосићу нађите начина да дискретно јавите у манастир Каленић, понављам Каленић, да је чика Марко (генерал Трифуновић - прим. аут) добро, а исто тако и Жика из Риљца и његови (Жика Тодоровић, командант Пратећег батаљона Команде Србије - прим. аут). Они у манастиру јавиће даље. Шаљемо им свима поздрав и молимо благослов од светиње. Др Ђусић из Гледића је здраво. Отац Рапаић је здраво. Ово све јавите у манастир. Вама и свима Вашим херојима срдачан поздрав ђенерал Трифуновић.19
Дража је поново писао Ћосићу 23. јануара:
Примљене Ваше депеше бр. 241 до 243. Ваши извештаји су за нас веома интересантни. Достављајте нам што више новости отуда. Помажите дезертере који беже од комуниста... На сваки начин пронађите др Ђуру. Исидор поздравља и захваљује на извештају о фамилији (учитељ, резервни поручник Исидор Радовановић из села Мијаковци код Чачка, последњи Дражин ордонанс официр - прим. аут). Чича лично ово пише и поздравља Ћосића и све борце.20
Ћосић је 28. јануара послао лоше вести:
Принуђени смо да се пребацимо на Рудник, јер су у изгледу јаке потере. Располажемо подацима да се на Руднику већ налази једна наша група. Услед покрета нећемо се редовно јављати, али нас слушајте.21
У депеши од 31. јануара Дража пише Ћосићу да су се Енглези у Грчкој одрекли комуниста и прешли на страну националиста. Тражи од њега и његових људи да издрже, јер су и код нас ''промене ипак могуће, ако ни због чега другог оно због сукоба два идеолошка табора''. Потом Дража преноси добре вести и из Напуља: 1.200 југословенских морнара, са 14 југословенских ратних бродова, и даље су одбијали да стану под Титову команду.22
Другог фебруара Дража шаље две депеше Ћосићу. Дајући упутства за пропаганду против комуниста, он поред осталог пише: ''У народу пропагирати да су комунисти обећали да неће заводити комунизам у нашој земљи, да су говорили да су и они за краља и да се никоме од његове својине ништа не дира''. У другој депеши Дража наводи да је примио ''Флешову'' депешу бр. 247, прекорева га што се не јавља чешће и најављује да ће га ускоро појачати одредима убаченим из правца Тузле.23
Следећи пут Дража се јавио Ћосићу 12. фебруара:
Стално бринемо за Вас. Примљена депеша 250. Јавите нам колико имате људи на окупу и да ли их имате посејаних на терену. Какво је стање у суседним областима. Употребите старе људе, жене и младеж и пошаљите их као извиђаче у све крајеве, па нас стално извештавајте. Да ли сте предузели све да пронађете др Ђуру. Одговорите на Исину депешу, шта знате о његовима, где су и како су.24
Сутрадан Дража шаље циркулар на девет радио станица, међу којима је и ''Флеш''. Пише да се морнари у Напуљу и даље добро држе, да су сви политичари у емиграцији против Тита, да је краљ започео акцију ''у корист народа'', да су Енглези у Атини заробили једног партизанског пуковника, итд.25
Депешом од 16. фебруара Дража тражи од Ћосића да се повезује са другим одредима. Каже да ће му ускоро послати оружје и муницију и поново тражи да пронађе др Ђуровића.26
Сутрадан Ћосић добија оштру критику:
Зар од толико оружја Ви потребујете још 24 пушке. Шта је са толиким наоружањем које је Ваш корпус имао. Исто тако јавите шта је са толиким наоружаним људством којих је било. Где је оно и да ли су они отишли својим кућама. Хитно је.27
Бојећи се да критика не деморализује Ћосића, Дража му 23. фебруара пише:
Ви сте погрешно разумели да сам ја Вама упутио прекор, него сам питао где су људи да бих ја знао, а ја знам да тамо има и доста оружја.28
Следи пауза у размени депеша од двадесетак дана. Ћосић је јавио да су две групе командоса, послате преко Дрине, заробљене, а Дража му 12. марта одговара:
Поп Јевтић није припадао групи Боре Манића. Према томе нису могли бити заједно ухваћени. Манић је настрадао на Дрини приликом прелаза, тамо је заробљен, а не на терену Ваљева.29
Ћосић се поново није јављао и Дража га 22. марта поново критикује:
Иако смо тражили да нам редовно достављате податке о стању у Србији, а нарочито у Вашем крају, нисмо примили још ни један такав извештај. Подаци нам требају јер нам их траже савезници, и то конкретни.30
Радио станицу командоса под шифром ''У-9'' Дража истог дана пита да ли га је Ћосић ''сигурно позвао на одређене тачке за прелаз реке'', завршавајући ову депешу речима: ''Хвала на извештајима из Србије''.31
Сутрадан, 23. марта, Дража пита Ћосића да ли у Србији има бугарских трупа и тражи да провери шта је са породицом поручника Спасоја Павловића из Борча у Гружи.32
Нову депешу Ћосићу Дража шаље 25. марта:
Народу објашњавати да ће ускоро наступити промене и да комунисти неће остати на власти... Народу казати да је Чича, понављам Чича, жив и здрав и да га поздравља да не клоне док он не дође тамо, а то ће бити ускоро.33
Ћосић је добио једну депешу и 26. марта:
Примљена Ваша депеша 275. Потребно је хитно ухватити везу са др Ђуром. Народ убеђујте у нашу победу. Чича је жив и сам диктира ову депешу. Војска Чичина није се распала него је ускупна. Предају нам се многи насилно мобилисани, које враћамо у Србију. У року од два последња месеца предало нам се преко 1.500 насилно мобилисаних од којих су многи већ враћени у Србију, а тамо у Србији они морају у шуму.34
Истог дана Дража шаље Ћосићу обавештење о Павлу Ђуришићу: ''Павле Ђуришић служећи Немцима отишао је сада даље па се са усташама удружио''.35
Нова критика на Ћосићеву адресу стиже 28. марта:
Зашто нас не извештавате стално о ситуацији у Србији...36
Следећег дана Дража тражи од Ћосића да провери да ли је жив Милун Баковић из Бреснице, брат Милке Баковић (познате Милке Равногорке). Ћосић је имао задатак да обавести Милуна да му је сестра Милка жива ''и да је у овом штабу''. Такође, требало је да провери да ли је жива попадија Перса Марчетић из Прељине. Њени син и муж су живи, ''у овом су штабу''.37
Истог дана, Дража је још једном писао Ћосићу:
Примљен телеграм бр. 276. Радује ме што сте чврсти. Ситуација и изнутра и споља побољшава се у нашу корист.38
Следила су упутства за пропаганду против комуниста.
У депеши од 31. марта Дража обавештава Ћосића да ''капетан Гара'' није успео да пређе Дрину, после неколико покушаја. ''Прећи ће сигурно, у најскоријем времену'', писао је.39
''Примили смо Ваше депеше 292 и 293. Будите веру у народу'', писао је Дража Ћосићу 5. априла. Такође, писао је да има везу са Енглезима и Американцима, као и да је ''мајор Лила'' прешао Дрину и да иде према Ћосићу.40
Последњу познату депешу Дража је послао Ћосићу 6. априла. Реч је о распису за седам радио станица, писаном поводом годишњице напада Сила осовине на Краљевину Југославију.41
У једној фасцикли Четничког архива, у Војном архиву у Београду, налази се још пет радио депеша послатих од стране радио станице ''Флеш''. Четири је послао мајор Ћосић, а једну капетан Јоже Грбец, који се, како произилази, налазио са њим. Такође, у фасцикли је и једна примљена депеша и она је једина позната (то је она порука генерала Мирослава Трифуновића). Све депеше су у препису, на латиничној писаћој машини, изузев једне. Ту једну писао је мајор Ћосић - латиницом, што изазива сумњу. Наиме, сви познати рукописи четника из Србије су ћирилични. Како уз препис нема оригинала, што је у овом архиву обичај, и како је наводна Ћосићева депеша писана латиницом, постоји могућност да је реч о фалсификатима. Како било, депеше нису од значаја за причу. Грбец је 3. априла јављао ''Рудију'' да испитује могућност успостављања везе са Америком, обавештавајући га да покушава да пронађе његову сестру. Ћосић је 1. априла писао да појачава групу према Дрини ''са још 25 људи'' како би дочекала командосе, итд. Ако депеше нису измишљене, онда је најважнија она коју је Ћосић послао 29. априла. Реч је о поменутој јединој депеши писаној руком и она гласи:
Нисам могао ни замислити да ће нас Грбец издати. Пре неки дан је нестао и ја сам... да је негде у селу заостао код наших људи. Међутим, он с&

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нисам могао ни замислити да ће нас Грбец издати. Пре неки дан је нестао и ја сам... да је негде у селу заостао код наших људи. Међутим, он се пријавио црвенима и довео их на 50 метара до нас. Имали смо страшне губитке: 17 мртвих и неколико лакше рањених. Сада се одмарамо и сређујемо...42
Књиге примљених депеша Врховне команде за овај период нису познате, тако да се на тај начин не може проверити аутентичност ових депеша.
Дакле, насупрот тези комунистичких писаца, Дража је сво време најављивао свој долазак у Србију, тражећи од мајора Ћосића и других јединица остављених у герили да припреме терен. Да су депеше Раковићевог наследника уопште биле важне при доношењу једне такве одлуке, Дража не би ни помишљао о повратку у Србију...

ИЗВОРИ:
4 Писмена изјава Миодрага Тасића аутору. Тасић живи у Пријевору, а податке за изјаву добио је од Драгослава Кујунyића, М. Шибалића и Р. Петрића, сви из Пријевора.
5, 6, 7 и 8 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18\1.
9 Изјава Александра Аце Симића аутору.
10 Зборник, том 14, књига 4, 385.
11 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 22\1.
12 Зборник докумената, том 14, књига 4, 718.
13 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 22\1.
14 АВИИ, ЧА, К. 276, рег. бр. 16\1. Такође и: Зборник докумената, том 14, књига 4, 690-691.
15 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 22\1.
16 Зборник докумената, том 14, књига 4, 668-777.
17, 18, 19 и 20 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 23\1.
21 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 16\1.
22, 23, 24, 25, 26, 27 и 28 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 24\1.
29, 30, 31, 32, 33, 34 и 35 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 25\1.
36, 37, 38, 39, 40 и 41 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 25\1.
42 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 20\2.

(Из Књиге М. Самарџића ''Истина о Калабићу'')

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakvo misljene imate o vojvodi Pavlu Djurisiću? Da li je Trifunović kriv kako neki kazu za povlacenje crnogorskih cetnika preko Bosne ili je to bilo Drazino naradjenje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::
....У једној фасцикли Четничког архива, у Војном архиву у Београду, налази се још пет радио депеша послатих од стране радио станице ''Флеш''. Четири је послао мајор Ћосић, а једну капетан Јоже Грбец, који се, како произилази, налазио са њим. Такође, у фасцикли је и једна примљена депеша и она је једина позната (то је она порука генерала Мирослава Трифуновића). Све депеше су у препису, на латиничној писаћој машини, изузев једне. Ту једну писао је мајор Ћосић - латиницом, што изазива сумњу. Наиме, сви познати рукописи четника из Србије су ћирилични. Како уз препис нема оригинала, што је у овом архиву обичај, и како је наводна Ћосићева депеша писана латиницом, постоји могућност да је реч о фалсификатима. Како било, депеше нису од значаја за причу. Грбец је 3. априла јављао ''Рудију'' да испитује могућност успостављања везе са Америком, обавештавајући га да покушава да пронађе његову сестру. Ћосић је 1. априла писао да појачава групу према Дрини ''са још 25 људи'' како би дочекала командосе, итд. Ако депеше нису измишљене, онда је најважнија она коју је Ћосић послао 29. априла. Реч је о поменутој јединој депеши писаној руком и она гласи:
Нисам могао ни замислити да ће нас Грбец издати. Пре неки дан је нестао и ја сам... да је негде у селу заостао код наших људи. Међутим, он се пријавио црвенима и довео их на 50 метара до нас. Имали смо страшне губитке: 17 мртвих и неколико лакше рањених. Сада се одмарамо и сређујемо...42
Књиге примљених депеша Врховне команде за овај период нису познате, тако да се на тај начин не може проверити аутентичност ових депеша. .........

odlicno i mnogo hvala,
citirao sam dio vaseg izlaganja i kako sami tvrdite nemoguce je bilo "provaliti" sifru, ali istovremneo se navode i ove poslate depese iz kojih se opet vidi da je kapetan Grbec i sam znao sifru, cim je mogao da sam salje poruke. Par redova poslije se pojavljuje opet poruka od cosica da je Grbec izdao, pa iz ove dvije aksiome proizilazi cinjenica da je grbec bio taj famozni major cosic. Znaci suradjivao je sa partizanima, izdao je cosica, znao je sifru, znao je ime Fles, i sve sto je bilo potrebno da se uspostavi veza sa Vrhovnom komandom.
Nisam uopste koristio bilo kakve druge izvore, vec samo ovo sto ste vi naveli i ako uzmemo da je to tacno kako ste istrazili, onda je logicki slijed ovakakav kako sam objasnio. Naravno ni Ozna nije sisala vesla, te stoga je za povjerovati da su depese majora cosica bile izmisljene u smislu da se prikrije pravi adut. U svakom slucaju ostaje cinjenica da je cetnicki pokret bio u trenutnom rasulu u vrijeme kad je draza spremao ustanak. U svakom slucaju pogresna procjena jednog komandanta, koja je kostala zivota mnogo ljudi sa kojima bi danas bili mnogo bogatiji.
Drazin evtl. put na zapad pretpostavljam da bi doveo do jos brzeg njegovog kraja, ali bi to imalo za posljedicu manje zrtava medju narodom. Vjerovatno se on znajuci to odlucio za povratak u Srbiju. Ja tvrdim uz pomoc cosica, vi kazete ne on je to sam zelio, i bilo kako bilo on se smucao po Bosni jos tolike mjesece. Srbija je u tom trenutku za njega bila daleko kao i Moskva ili London, nasim jezikom receno nedostizna. Da li je uhapsen uz pomoc Nikole ili bojnih otrova, potpuno nebitno, poenta je u tom da je uhapsen na teritoriju Bosne, a da je Srbija ostala samo san. Koliko je bilo suboraca tad kraj njega? Koliko iz Srbije?
Da li su ga uhapsili komunisti? Nego ko bi drugi. Da li su mu sudili kounisti? Nego sta.Ma ko su ti komunisti? Jednostavna definicija komunista bi bila, Da su to nepismeni revolucionari koji su uspjeli da pobijede skolovane oficire raznih nacija i koji su nakon te oslobodilacke pobjede uspjeli da naprave jednu drzavu. Nije bila idealna, ali je bila ipak drzava pobjednica u 2 svj ratu, nije bila prebogata ali se bar brzo razvijala. I evo komunista nema vec preko 20 godina, i za ovih dvadeset godina ovi bajni nacionalisti izgubise sve sto se osim gaca izgubiti moglo. Gdje je bila SR Srbija 17 godina poslije rata 45. sa komunistima(to je onda bila 62. , a gdje je Republika Srbija (ili njen pandan Hrtvatska) danas 17 godina nakon rata. (ono natovsko klepanje po usima 99. se ne moze ni nazvati ratom, sve se nesto busali u prsa, pa nas lijepo zaprasili, oteli nam Kosovo i mi jos potpisali sve to i jos se nazivamo pobjednicima) . Od kako nam Draza i Nikola vaskrsnuse, sve nam nekako krenulo naopako, al naravno to sve komunisti zakuvali. Ko bi drugi? Samo jos 50 godina da sacekamo da se otvore arhive, pa cemo jos pedest godina cekati da mozda pingvini progovore i tad ce se sve znati. Imat cemo u pola dvorista Drazu u drugoj polovini dvorista Titu, oni ce se gledati preko plotova, a mi ima da budemo posljednja rupa na planeti.

Vezano za Kalabica i njegovu sudbinu, ne znam vise tacno gdje, ali sam nevezano za temu kalabic negdje procitao nesto u stilu, da ga je Ozna kao slobodnjaka namamila u onaj stan od generala kapidzica i da su ga tamo ubili tj zadavili. Neznam vise gdje sam to procitao, ali general Kapidzic je jos ziv i trebalo bi ga priupitat da li je to tacno, prije nego se Drazino hapsenje zasniva na potpuno neprovjerenim pricama sa bojnim otrovima , tifusom i ostalim.

Od sutra sam na odmoru negdje daleko pa cu se stoga i rjedje javljati pa stoga ostajte mi svi zivi i zdravi i nastavljamo cim stignem.

• 2Ovo se svidja korisnicima: grbe, ALBION101
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic

Citat:Не знам, али четници су имали много јачу обавештајну службу од усташа и Немаца (ових овде).

Господине Самарџићу, за разлику од осталих чланова форума, мени ова реченица није промакла. Молио бих Вас да је образложите како ваља јер оваква тврдња доводи у питање службену историју свих зараћених страна. Не кажем да је то немогуће, па Вам тиме не одузимам право да откријете такву сензацију, али ћете то морати да урадите ако мислите да задржите кредибилитет до ког држите. После хиљада страница стручне литературе коју сам прочитао на тему обавештајне и контраобавештајне борбе на тлу Југославије, мени неће бити довољна ова једна реченица, поготово ако почиње речима ''Не знам, али четници....''