SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево мало занимљиве статистике...

У већини историјских књига, Источни фронт се спомиње са 3 битке - Московска, Стаљинградска и Курска.

На Европском делу ратишта, совјети су поделили ток рата на 50 стратешких операција, и једну на Далеком истоку.

- Током извођења стратешких операција, неповратни губици су били 6,27 милиона војника, односно 55,6% укупних неповратних губитака током целог рата.
- Током извођења самосталних операција фронтова (којих је било73), неповратни губици су били 2,125 милиона људи, односно 18,8% укупних губитака.
- У периоду када није било стратешких или фронтовских операција, неповратни губици су износили 2,88 милиона људи, односно 25,5% укупних губитака. Ови губици су били најмањи 1941, кад се цео фронт померао, а највећи 1942. и 1943. кад су велики делови фронта били статични месецима (неки и годинама).

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li je SSSR bio spreman za rat?

Na ovo pitanje struka je dala svoj odgovor. Istoričari, državnici, vojni stratezi, planeri, obaveštaci, itd, jednoglasni su u osnovnim crtama:
-SSSR je znao da će biti napadnut, pa ipak su ga Nemci zatekli ''spuštenih pantalona''.

Valter Šelenberg u svojoj autobiografiji navodi brojna savetovanja ABVERA, vojnih planera, OKV i Hitlera gde je na osnovu podataka o preouružavanju SSSR nepobitno ustanovljeno da je poslednji trenutak da se napadne ovaj gigant upravo bila 1941. godina. Već 1942. godine u sovjetskim armijama našla bi se odvraćajuća količina savremenog oružja. Prema ovoj tablici vidi se da je čak i brojčana prednost bila na strani sila Osovine, a o kvalitetu, iskustvu, utreniranosti, itd, itd, da ne pričamo. Reč je o procentualnom odnosu glavnih vidova suprotstavljenih strana.



Još gora situacija bila je kada je reč o iskustvu kadrova, i to posebno visokog oficirskog i generalskog kadra, dakle vrhunskog komandujućeg sastava. Dok su osovinske starešine bile prekaljeni međunarodni ratnici (Holandija, Belgija, Francuska, Češka, Poljska), ruski oficirski kor bio je najpre desetkovan od strane samog Staljina, a zatim je i dovođen u stanje nespremnosti i nepoznavanja sopstvenih trupa, o čemu svedoči sledeća tablica. U njoj možete videti koliko su se prosečno u kojoj jedinici zadržavali oficiri i koliko su, shodno tome, mogli da vladaju sistuacijom. Izuzetak su bili kadrovi iz mandžurijskog rata i finske kampanje, nešto malo iz poljske invazije i to bi bilo to.



Naravno, usledila je mobilizacija neviđenih razmera. U jednoj takvoj ogromnoj zemlji mobilizacija je trajala u etapama, što se može videti iz sledeće tablice:





A evo i preciznijeg rezultata mobilizacije, po vidovima, rodovima, periodima...





Kao retko koja zemlja, SSSR je angažovao veliki broj žena. Mobilisane i dobrovoljno prijaveljene, one su činile ogromnu borbenu i neborbenu akviziciju sve jačoj i jačoj armadi...







Evo, verovatno i najznačajnije tabele u ovoj knjizi, mada ona deluje suvoparno i bezazleno. Ukupni gubici u svojoj razmeri. Vidi se da je SSSR imao nešto više poginulih u samoj uniformi nego Nemci da je tu odnos gotovo izjednačen. Naravno, reč je o ogromnim brojkama pa ova rečenica deluje kao eufemizam. Istina je da da su kod Sovjeta vojnici srazmerno najmanje nastradali na bojištu. Mnogo sovjetskih građana je sistematski likvidirano putem odvođenja u logore, ubijanjem na licu mesta, terminatorskim uništavanjem čitavih oblasti, ubijanjem ratnih zarobljenika, itd, itd.

Uostalom, pogledajte to jezivo, krvavo knjigovodstvo koje još nije zaključeno:



Znalci mogu ove tabele da analiziraju danima. One nas samo učvršćuju u saznanju da je sadašnja Rusija više nego odlučna da ispoštuje izreku velikog Suvorova: ''Rat nije završen sve dok i jedna žrtva nije pokopana'', ali i još odlučnija da nikad više niko na ovaj način ne hara ruskim prostranstvom.

Dopuna: 24 Okt 2010 15:42

Posebno je interesantan presek gubitaka u vidovima i rodovima. Najbrojniji rod je svakako pešadija koja predstavalja kapitalni deo vida kopnene vojske . Oni su zajedno sa delovima oklopnih, artiljerijskih, mehanizovanih i konjičkih jedinica predstavljali okosnicu svake operacije. Nije ni čudo što su njihovi gubici najveći. Uzimajući u obzir patriotizam, disciplinu i požtvovanost, visok nivo gubitaka nije rezultat nesposobnosti komande ili nadmoćnosti protivnika već požrtvovanja.

Ovde razmatramo veoma indikativan period - od 1943. do 1945. godine. Po čemu je karakterističan i zašto je on realana slika gubitaka?
-Za razliku od prve i druge ratne godine, Sovjeti su postigli punu operativnost svoje ratne privrede; mašinerija se uhodala i zahukatala, s tendencijom da svoj puni zamah postigne tek možda 1948 ili 1949. godine!
-Komandni i borbeni sastav postigao je puno sadejstvo i borbeno jedinstvo. Svi su već sada znali svoje zadatke, obaveze, navike neprijatelja i osnovne ciljeve.
-Kvalitet i količina borbene tehnike prešao je na stranu Sovjeta u svim domenima. Posebno to treba istaći za gardijske minobacače kojima do kraja rata ni jedna zaraćena strana nije našla pravi pandan, niti odgovarajuću odbranu.

Dakle, godine 1943. rezultat se već prelomio, ali je trebalo ''privesti kraju'' krvavu vojnu sa što manje gubitaka. Nemci nisu sami hteli da se predaju, a ovaj posao umesto Sovjeta niko drugi nije bio tada voljan ni sposoban da uradi. Setimo se samo s koliko je odlaganja otvoren Drugi front.

Samo u tom periodu, za 28 meseci (!) gubici rodova izneli su 16 miliona i 859 hiljada ( nešto manje od 17 miliona ljudi!). Od toga - u neposrednoj borbi je poginulo četiri milina i 28 hiljada, dok su čak 12 miliona i 831 hiljada posledice sanitarnih gubitaka. Što zbog daljine fronta, neopremljenih frontovskih bolnica, nedostatka medikamenata i osoblja, tek je svaki četvrti poginuo u borbi. Ostala trojica u proseku su stradala od rana, nemogućnosti zaceljenja, komplikacija, neadekvatne i neblagovremene obrade, itd, itd. Ako te gubitke uzmemo kao indeks 100, onda na pešadiju otpada 86,6 procenata, oklopne jedinice šest procenata, artiljeriju i RGK 2,2 procenta a na avijaciju samo 0, 29 procenata. I po gubicima pešadija je bila kraljica bojišta. Evo i tabele:

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Još gora situacija bila je kada je reč o iskustvu kadrova, i to posebno visokog oficirskog i generalskog kadra, dakle vrhunskog komandujućeg sastava. Dok su osovinske starešine bile prekaljeni međunarodni ratnici (Holandija, Belgija, Francuska, Češka, Poljska), ruski oficirski kor bio je najpre desetkovan od strane samog Staljina, a zatim je i dovođen u stanje nespremnosti i nepoznavanja sopstvenih trupa, o čemu svedoči sledeća tablica. U njoj možete videti koliko su se prosečno u kojoj jedinici zadržavali oficiri i koliko su, shodno tome, mogli da vladaju sistuacijom. Izuzetak su bili kadrovi iz mandžurijskog rata i finske kampanje, nešto malo iz poljske invazije i to bi bilo to.


Стаљинове чистке су биле један од фактора за мање искуство совјетских старешина
- хронолошки, до почетка чистки, у 10 година је преко 35 хиљада официра напустило војску због тешких услова живота
- непосредно пред рат је дошло до великог проширења РККА, тако да је током чистки порастао број старешина, и касније наставио да расте. Оно што се касније показало, и што се лепо види у табели, те старешине су биле мање искусне.
И још један проблем је што је доста искусног кадра страдало током првих месеци рата.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je tačno. On je imao patološki strah od udruživanja , pa umesto da ostavi starešine da se zbliže, uigraju, upoznaju u dušu, on ih je sistematski razdvajao i razmeštao. Seti se s kog ratišta su dovukli Žukova...Sve ono što je bilo poželjno za sticanje borbenog iskustva, za njega je bilo opasnost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hebi ga. Meni treba ona sprava iz Matrix filma gde mu spizde sipku u potiljak i download-uju sve od jezika preko Kung-Fu-a, Bo-Jitszu i uputsvo za letenje bilo kojom napravom.
Od ovoga nemam vajde jer ne tamburam pa Ruski. Moze li to da se skenira i provuce kroz Abby Fine Reader i da se postavi kao tekst pa ce mo da provucemo kroz Google translate?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besotted ::Hebi ga. Meni treba ona sprava iz Matrix filma gde mu spizde sipku u potiljak i download-uju sve od jezika preko Kung-Fu-a, Bo-Jitszu i uputsvo za letenje bilo kojom napravom.
Od ovoga nemam vajde jer ne tamburam pa Ruski. Moze li to da se skenira i provuce kroz Abby Fine Reader i da se postavi kao tekst pa ce mo da provucemo kroz Google translate?

A što, teško ti da učiš ruski, a?!

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Šta tačno? Reci šta te interesuje, pa da navalimo. Ima nas dosta koji vladamo ruskim. Ne mora doktorski da se prevede, dovoljno je da se razume suština. Samo navali.

Evo, inače, nadam se jednog intresantnog priloga. On, ustvari, govori i o tome kako sam se ja našao na toj konferenciji u Podoljsku i zašto mi je Tamara , na moje pitanje - šta ću vam ja, ja nisam istoričar po struci - prisebno i lepo odgovorila: ''Samo Vi dođite. Mi dobro znamo ko ste Vi''. Pa kako čovek da ne ode (čitaj: teško žabu u vodu naterati).

U Požarevcu postoji jedinstven živi spomenik na svetu i Rusi to, naravno, znaju. U radu možete više o tome pročitati, ali jeste bitno sledeće: mi, za razliku od Estonaca, Poljaka i drugih, ne rušimo spomenike već ih čuvamo. Drugo, upravo je to ono što se uklapalo u okvire konferencije - jer taj spomenik jeste nastao kao rezultat istraživanja, odnosno traganja za posmrtnim ostacima. Rusima je bilo interesantno da saznaju kako mi to radimo, odnosno kako smo radili.

Evo , najpre, spiska poginulih iz požarevačkog kraja. Te spiskove su radili kvalifikovani ljudi - sudski veštaci, pisari i forenzičari, tako da su oni poslužili kao dobra osnova za asanacione postupke posle rata. Ovde je samo prva stranica. Na njoj se vidi ''krvavo'' knjigovodstvo. Ostalih petnaest stranica sadrže imena, prezimena, opis predmeta nađen kraj poginulih, itd, itd.




A evo i prve i poslednje stranice unikatne monografske štampanice sa spiskom od 441 borca čiji su posmrtni ostaci smešteni u bratskoj grobnici (spomen kosturnici). Postoje dva takva spiska - jedan je u Narodnom muzeju, a drugi u udruženju veterana Otadžbinskog rata:






Godine 1944. sahrane crvenoarmejaca su bile pravoslavne. Staljin uopšte nije bio gadljiv na ispomoć sveštenstva u toku rata, naprotiv. Evo originalnih snimaka jednog požarevačkog fotografa, inače apotekara Trudića, kako je to izgledalo pretposlednje ratne godine. Kada zamuknu usplamteli juriši, kada se stiša pobednička euforija, ostane sanduk, sveća, miris tamnjana i opelo...Naličje rata.










Naravno, na drugoj strani - živi su slavili i radovali se još jednom danu, danu kada je stigla sloboda:



Početkom šezdesetih iz više bratskih grobnica prikupljeni su ostaci koji su mogli biti identifikovani i transportovani su u kosturnicu. U samoj osturnici oni su bili na stalažama, u malim sanducima dimedimenzije 60 x 20 x 30 centimentara. Desno od ulaza u samoj kosturnici nalazila se prostrana vitrina sa ličnim stvarima tih boraca. Evo fotografije koja prikazuje kolonu vojnih vozila koja su pod počasnom pratnjom dovezla u spomen - park sanduke koji će sutradan biti svečano položeni u bratsku kosturnicu.

Pre unošenja, postavljeni su na posebno postolje. Više o tome kako je protekla komemorativna svečanost i ko je sve prisustvovao ima u radu.





Evo kako je izgledala spomen-kosturnica posle godinu dana. Oko nje je sve vrvelo od mladih gorana koji su stalno radili na pošumljavanju i ulepšavanju. Godine 1967. oko spomenika posađena je ,sada već legendarna, šuma od 441. breze donete iz Volokolamska, za svakog borca po jedna; da kroz te breze borci i dalje žive, kao u ruskoj legendi.




Godine 1999. dogodila se banditska agresija NATO na srpske zemlje. Lišeno svakog viteštva, ratnog prava, morala i časti, 19 zemalja je kidisalo na nas jedne i same. Prvog dana bombardovanja Pančeva (koje je od severozapadne strane brda udaljeno u vazdušnoj liniji svega 33 kilometra), stradala je većina breza. Pošto breze, za razliku od ljudi, ne lažu, one nisu mogle da se ''prave'' da im nije ništa, već su se za petnaestak dana osušile! Godine 2007. na 40. godišnjicu sadnje prvih breza, uz ogromnu pomoć Ruskog doma u Beogradu kao i Natalije Kuzine, direktora pozorišta mladih Moskva, operativno sam se angažovao na kompletnom doku dogovora, prirema i realizacije sadnje novih sadnica. Njih je poklonila administracija Volokolamska i donete su sa istog onog mesta odakle i pre 40 godina, iz krvlju natopljenog Podmoskovlja. Tada su se ova dva grada bratimila, nad bratskom kosturnicom palih junaka, prelepog sunačnog, oktobarskog dana i uz šumor i šapat breza.
Evo slika tog spomenika u sadašnjem, obnovljenom stanju:



Kosturnica sa okolinom - total.



Iznad kosturnice je postavljen prvi spomenik Rusima koji je dugo stajao u porti saborne crkve.






Okolina spomenika, mesto gde svakodnevno mnogi Požarevljani u tišini
šetaju, odmaraju se i s pijetetom ćute. Brezova šuma ostavlja utisak kao da ste u Podmoskovlju, na ''Volokolamskom šase'', u kraju gde su istoričari izračunali koliko je svaki kvadratni metar zemlje upio ljudske krvi. Samo u Volokolamsk posle rata nije se vratio svaki drugi stanovnik. Kuriozitet je da među sahranjenim ima i boraca iz okoline ovoga starog grada, grada ratničke slave.




Sve ovo, naravno, ima i u tekstu koji prilažem na ruskom i na srpskom, pa koga ne mrzi, može da pročita.


https://www.mycity.rs/must-login.png


https://www.mycity.rs/must-login.png

Napomena: fajlovi su imenovani engleskim jer se naši mejlovi ''svađaju'' ponekad s rumejlom.

Bess, nadam se da će ovo zadovoljiti tvoju znatiželju. I ne samo tvoju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius
Citat:Staljin uopšte nije bio gadljiv na ispomoć sveštenstva u toku rata, naprotiv
Da li je on ono krenuo na bogosloviju pa odustao?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da. U najvećem vojnom muzeju na svetu, ''Poklonskoj gori'', postoje fotografije i filmski zapis sa one čuvene parade u čast Oktobarske revolucije, kada u pravo sa parade jedinice odlazile na obližnji front. O čemu je reč? Gore, na tribini mauzoleja, stajali su Staljin i članovi Stavke. Dole, na samoj površini trga, u ravni jedinica, stajali su sveštenici i blagosiljali borce! Decenijama ti snimci nisu prikazivani, čak ni za vreme Brežnjeva. Tek je ''pjerestrojka'' učinila da ta svedočanstva izađu na svetlo dana.

Naravno, Staljin je, kao i svaki preobraćenik, želeo da bude ''veći katolik od pape'', pa je nemilosrdno proganjao crkvu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Da. U najvećem vojnom muzeju na svetu, ''Poklonskoj gori'', postoje fotografije i filmski zapis sa one čuvene parade u čast Oktobarske revolucije, kada u pravo sa parade jedinice odlazile na obližnji front. O čemu je reč? Gore, na tribini mauzoleja, stajali su Staljin i članovi Stavke. Dole, na samoj površini trga, u ravni jedinica, stajali su sveštenici i blagosiljali borce! Decenijama ti snimci nisu prikazivani, čak ni za vreme Brežnjeva. Tek je ''pjerestrojka'' učinila da ta svedočanstva izađu na svetlo dana.

Naravno, Staljin je, kao i svaki preobraćenik, želeo da bude ''veći katolik od pape'', pa je nemilosrdno proganjao crkvu.

Čini mi se i da mu je majka Keke (sa kojom je bio u "olovnim" odnosima) poručila da je bolje da je postao sveštenik!
Nego Sirijuse vidi u te tvoje knjige jel Stavka plaćala za uništenu neprijateljsku opremu sovjetskim borcima i partizanima i koliko?