Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Jan 2012 21:02

mMoneyMproblem ::Sta pricas ti?
Čemu nervoza? Primetio sam da ste napustili tezu da je Staljin bio projevrejski nastrojen i prebacujete temu na druge konfesije. Nisam se ranije mešao pošto ja apostata sasvim jasno obrazlagao svoje stavove (sa kojima se slažem).
Imate neki problem sa mojim javljanjem?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико људи је страдало током колективизације послије 2.СР. Већина становништва Југославије је тада живјела на селу. То је био огроман злочин и режим кои га је провео је злочиначки и идеологија која га је пропагирала је злочиначка.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

колико људи је страдало у саобраћајним несрећама после 2ст? то је огроман злочин и режеим који је тако нешто омогућио је злочиначки
ајмо сад за све да кривимо комунисте. ко ради тај и греши па су и они грешили али су имали и добрих ствари.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AcaNik ::колико људи је страдало у саобраћајним несрећама после 2ст? то је огроман злочин и режеим који је тако нешто омогућио је злочиначки
ајмо сад за све да кривимо комунисте. ко ради тај и греши па су и они грешили али су имали и добрих ствари.
Режим кои:осмисли, испланира, организује и изведе злочиначки подухват је злочиначки. А колективизација је био злочиначки подухват, а не грешка. Нису комунисти криви за све, али за много тога јесу. Неке грешке су касније исправљене. То је чињеница. Колико се ја сјећам 80..., солидно се живјело, мада се морало пазити шта се прича и коме се замјери. Али исто тако је чињеница да је било несташица горива (пар-непар), детерџента итд. Нај већа новчаница 1990. је била од 2.000.000 динара, а 1985. је пуштена у промет од 5.000 динара. Дакле била је инфлација. Сјећа ли се ко недавно преминулог господина Анте Марковића и његових економских мјера. Дакле, било је свега па и злочина. А, нај већи не ратни злочин је управо колективизација.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Колико људи је страдало током колективизације послије 2.СР. Већина становништва Југославије је тада живјела на селу. То је био огроман злочин и режим кои га је провео је злочиначки и идеологија која га је пропагирала је злочиначка.
Савремена производња на селу мора бити масовна. Појединачном произвођачу је тешко да се ухвати у коштац са њом, па имао и добру механизацију. Данас имамо парадокс да је много њива на селу необрађено - јер се не исплати да се обрађују.

Рећи за колективизацију да је злочиначка је благо речено неозбиљно.
Може се рећи да је била више или мање (не)успешна, али за злочиначку ћу те замолити да даш добро образложење зашто.

Са моје стране, један текст о развоју привредне производње.
http://www.scribd.com/doc/57700204/Agrarna-Politika-Srbije-zavsni-Rad-1

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::lav ::Колико људи је страдало током колективизације послије 2.СР. Већина становништва Југославије је тада живјела на селу. То је био огроман злочин и режим кои га је провео је злочиначки и идеологија која га је пропагирала је злочиначка.
Савремена производња на селу мора бити масовна. Појединачном произвођачу је тешко да се ухвати у коштац са њом, па имао и добру механизацију. Данас имамо парадокс да је много њива на селу необрађено - јер се не исплати да се обрађују.

Рећи за колективизацију да је злочиначка је благо речено неозбиљно.
Може се рећи да је била више или мање (не)успешна, али за злочиначку ћу те замолити да даш добро образложење зашто.

Са моје стране, један текст о развоју привредне производње.
http://www.scribd.com/doc/57700204/Agrarna-Politika-Srbije-zavsni-Rad-1
Моји су са села и чуо сам шта се све радило тада. Управо због колективизације и каснијег маћехинског односа према приватном пољопривредном произвођачу имамо такво стање на селу. Познајем десетак момака кои раде у Аустрији на селу, код њихових приватних пољопривредних произвођача, не у неким великим пољопривредним комбинатима. Да је се овдје поступало као тамо, данас би имали далеко другачију ситуацију на селу. Али то је нека друга прича.

• 4Ovo se svidja korisnicima: apostata, Eutropije, lacko, Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa bilo je tog i kod nas na selu da se ide raditi kod "gazda" koji su trebali radnu snagu. Radis od jutra do sutra pa dobijes "po sepeta kuruza" pa sutra opet ako ima posla, a ako nema onda rasporedis lijepo te "kuruze" pola familiji a pola stoci. Pa da su tako dobre te gazde bile, nebi komunisti oduzimali sve preko 10 ha i dijelili sirotinji. To sto kazes ubijali partizani te vidjenije ljude, pa sigurno imali nekih nerasciscenih racuna od prije. Jako je tesko biti nadnicar, pogotovo na selu. Koliko je domacinstava kroz agrarnu reformu dobilo uopste "svoju zemlju"? U gradu je bez zanata bilo tesko zivjeti, a na selu bez zemlje jos gore. Osim tog nije citava Jugoslavija sastavljena od Slavonije, Vojvodine i slicnog, gdje da i "kamen" bacis on se primi i rodi. Problem je bilo sve okolo, nema zemlje, nema vode, nema puta, kako se kaze planinski stocarski krajevi, gdje ti je vuk prvi komsija. Evo danas ima sve i telefon i asfalt i zemlje u bescijenje, i televizija i hendi mogu dobacit u svaki cosak, pa opet nece niko da ide to da radi. I sami seljaci su u SFRJ zivjeli od industrije a ne od njihove zemlje. Zemlja im bila dobra samo kad prodaju 5 hrastova pa kupe stojadina za te pare. Moze se smatrati zlocinom kad nekom otmes 50 hektara zemlje i uzmes sebi, to jeste stvarno zlocin, ali kad tih pedeset hektara podijelis za 10 beskucnih familija onda je to dobro djelo. Osim tog najvise zemlje je oduzeto upravo vjerskim zajednicama. Sigurno ta zemlja sto su je imali nije bila predvidjena za crkve, vec upravo za privredu, ali ne vjerujem da ce se pop prihvatiti motike, vec onaj ko mora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хтедох да кажем да је Стаљин за мало постао Православни свештеник.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mitropoliti KGB-ovci

Duh komunizma ponovo opseda Bugarsku, gde je otkriveno da su gotovo svi najviši sveštenici pravoslavne crkve bili agenti političke policije u vreme komunističkog režima, prenosi AFP.

Lista koju je danas objavila parlamentarna komisija za otvaranje arhive tajne službe otkriva da su od sadašnjih 15 mitropolita čak 11 bili saradnici zloglasne Državne sigurnosti koja je bila zadužena da prati osobe osumnjičene za "antikomunističko ponašanje".

Pored imena trojice mitropolita, na listi agenata i saradnika tajnih službi nije se našlo ni ime 97-godišnjeg patrijarha Maksima.

Dokument komisije ne povlači nikakve pravne posledice, ali ima moralnu težinu.

Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da je šokiran ovim nalazom, dok je grupa nižih sveštenika sa jugozapada zemlje objavila saopštenje u kome navedene mitropolite proglašava "apostatima" (otpadnici) i traži njihovo udaljavanje iz crkve.

Kalin Janakijev, profesor filozofije na Univerzitetu u Sofiji i urednik verskog magazina "Hrišćanstvo i kultura", kazao je da je crkva bila žrtva Državne sigurnosti koja je "birala, gajila, unapređivala i postavljala mitropolite".

"Mitropoliti su doživotno izabrani. Oni ne mogu da podnesu ostavku, ali treba da se pokaju", izjavio je Janakijev bugarskoj televiziji.

Mnogi u Bugarskoj su se iznenadili što se patrijarh Maksim, koji je izabran još u doba komunizma 1971, nije našao na listi.

"Na Svetom Sinodu je da odluči šta će učiniti. Ali, siguran sam da će im narod oprostiti ukoliko se pokaju", kazao je Emil Velinov, šef specijalnog vladinog odbora za verska pitanja.

Sveti Sinod zasad ćuti, ali je patrijarh obećao da će uskoro izdati saopštenje.

Sinod je pokušao da spreči parlamentarnu komisiju da objavi svoje nalaze, strahujući da bi to moglo da izazove raskol u crkvi i predodrediti naslednika patrijarha Maksima nakon njegove smrti.

"Na pomolu novi raskol u Sinodu", "Crkva se ponovo cepa", samo su neki od naslova poslednjih dana u bugarskoj štampi.

Tokom 90-ih godina prošlog veka, pojedini sveštenici su pokušali da dovedu u pitanje legitimitet Makismovog izbora na čelo crkve tako što su izabrali alternativnog patrijarha Pimena, izazvavši podelu u crkvi u kojoj je čak bilo i fizičkih obračuna.

Nakon Pimenove smrti 1999, situacija se donekle smirila, ali je poverenje naroda u crkvene velikodostojnike ostalo poljuljano.

Nedavno istraživanje je pokazalo da Bugarska pravoslavna crkva, kojoj pripada 80 odsto od 7,4 miliona stanovnika, gubi popularnost u narodu.

Iako se 70 odsto Bugara izjašnjavaju kao vernici, svega 10 odsto smatra odlazak u crkvu važnim delom svoje vere.

Mondo

• 1Ovo se svidja korisniku: Roby
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ranije smo videli,iz kazivanja oslobodilaca i oslobođenih, u kakvom su emotivnom stanju bili a sada da vidimo do čega je to dovelo između ostalog.Počećemo sa kazivanjem Ratka Dražovića.
Ratko Dražović,partizan iz Raške,oficir OZN-e i kasnije visoki funkcioner UDB-e ispričao je Milomiru Mariću kako je obavljao svoj patriotski zadatak «čišćenja» Srbije od nepodobnih:
Posle oslobođenja sam prvo bio sekretar kraljevačkog Okružnog narodnog odbora i član Okružnog komiteta.Prešli smo u Čačak,gde su tražili da preuzmem okružnu OZN-u.Mrzeo sam to ali Krcun Penezić mi je prosto naredio:"Moraš da pređeš.Jebi se,naučićeš vremenom kako se to radi! "
(pa je naš Ratko prionuo na naukovanje !Evo kako.nap.victoria)
-To je bilo jako teško vreme.Mi smo stalno u okrugu imali 2.000 četnika.svakodnevno smo telegramom izveštavali Krcuna koliko smo ih u toku dana ubili,ispadne da svakog dana ubijemo 30-40,a ono brojno stanje uvek ostaje isto.Međutim,četnici su se vraćali iz Bosne,izlazili iz bunkera.Jedanput mesečno smo u Beogradu držali savetovanja na kojima su se svi smejali mojim izveštajima:ubijeno i uhvaćeno 500 četnika ali ih je na terenu i dalje 2.000 . .
-Napravio sam tada jednu groznu stvar zbog sopstvene nemoći i u nekontrolisanom besu što pred prve izbore iz jednog sela nisam mogao da isteram četnike jer ih je celo selo podržavalo.To je selo Gornja atenica,blizu Čačka.Iz beograda su došli Miloš Minić,Pera Stambolić,da se dogovore sa mnom i Radovan Grković koji je bio sekretar Okružnog komiteta.I ja njima kažem :»Slušajte,ja nemam mogućnosti da ih isteram,tu je četnička oaza i odatle vrše upade u druga sela.Jedino rešenje je da iselim celo selo,svih 300 kuća.Da ih iselim u Takovo.»Ostanu tu prazne kuće,osušena slanina,pršut,meso.Uzmemo i likvidiramo dobar deo te slanine za ishranu vojske ,ostatak zadržimo.I Radovan Grković:»Hajde da pošaljemo nekog u Nemačku,da kupimo dobra kola.Za mast.Nemci su gladni.»
Odredimo Sinišu Katanića i Džudžu Simovića koji su bili u logoru Mauthauzen i znaju zemlju i jezik.Natovarimo u jedan kamion masti i slaninu i pošaljemo ih u Nemačku da nam kupe kola.Već posle deset dana pošalju oni nama novog opel rekorda i jednog crvenog mercedesa-kabriolet,sa dva kompresora . . .
-U jednom selu u trnavskom srezu nisam nikako mogao da ubijem ili uhvatim nijednog četnika a znao sam ih ima,pa sam predložio da opkolimo jednu kuću četnika-jataka,dan uoči izbora(SLOBODNIH dabome,nap.victoria) i bacimo bombu.Tobože,kao da smo u njoj našli četnike kako bismo zaplašili druge jatake.Sa tim su se složili Stambolić,Minić i Grković.
Odaberem najpoverljivije kurire i u toku noći bace bombu.Bogami tu je poginulo sedmoro potpuno nedužnih ukućana.Kad je Radovan Grković čuo šta se desilo,uplašio se i počeo da mi objašnjava da se nismo tako dogovorili već da to učinimo samo ako u toj kući zateknemo četnike.Srećom ,tu je bio Miloš Minić(pravnik po struci,nap.victoria) koji mu je zapretio:»Radovane,ako treba da se odgovara ,onda ćemo svi zajedno,jer smo svi zajedno doneli takvu odluku.»
-U onim suludim vremenima kada smo bezrazložno napravili pravi pokolj već poraženih
četnika u Srbiji i kada smo na licu mesta ubijali sve sveže obrijane na čijem se licu ocrtavao trag reakcionarne brade.Tada sam u Čačku pored Morave,ZA PRIMER,i bez mnogo provere streljao NAJMANJE 150 ljudi . . .
(Ubij bližnjeg I svog str.55-56)
vathra
"Рећи за колективизацију да је злочиначка је благо речено неозбиљно."
Stvar je i te kako ozbiljna.Kolektivizacija je bila nasilna,prinudna,dovela je do ljudskih žrtava i upropastila je poljoprivrednu proizvodnju.Kada se od nje napokon odustalo agrar se oporavio i počeo da donosi lepe prihode državi od izvoza viškova koji su se tada pojavili.SSSR je nastavio praksu kolhoza i sovhoza i nikada nije mogao proizvesti dovoljno hrane za sopstveno stanovništvo.
Hvaliti kolektivizaciju u Srbiji ???!!! Svašta ! Njen neuspeh su odavno priznali i oni koji su je pokušali sprovesti a ovde se čuju hvalospevi ?!
Evo šta kaže Dobrica Ćosić o tome u razgovoru sa Slavom Đukićem:
"Strašan period zaista!Danas apsolutno neshvatljivog državnog terora nad seljaštvom,u stvari nad svojim narodom .Ne samo što je davan razrez na otkup žita i mesa,nego i vune,perja,čak i TURŠIJE.Mnogi seljaci morali su da lutaju po zemlji i da pozajmljenim parama dokupljuju žito da bi ispunili razrezani namet.U prvom petogodišnjem planu gotovo smo posekli šume u Srbiji.Stvarnost je bila u nepodnošljivom sudaru sa našom ideološkom fikcijom.Naša partizanska obećanja narodu malo u čemu su bila saglasna sa našom praksom.Hapšene su partizanske pristalice(potencijalni ideološki protivnici su već bili uhapšeni ili pobijeni,prim.victoria) samo zato što nisu mogle da ispune nametnutu i nepravednu obavezu.U mom trsteničkom SREZU u doba otkupa hapšeno je ili saslušavano oko DEVET HILJADA ljudi. . ."

U čitavoj Jugoslaviji je za 1947-u bilo predviđeno da bude otkupljeno 633.240 vagona žita i to po republikama: Srbijim 481.180,Hrvatska 108.250,Makedonija 23.280 . . .itd.
(Ubij bližnjeg svog I str.142-143)