offline
- A.R.Chafee.Jr.
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Avg 2018
- Poruke: 11386
|
Pošto sam povukao raspravu na tu stranu, ajde malo da objasnim šta je to linijska pešadija.
Istorijski gledano linijska pešadija je ona koja je obučena da se bori u liniji. Stoje dva (nekada i više) reda pešadinca, jedan puni, drugi puca, pa se rotiraju. Ima ceo jedan mračni menuet kako se ta linija kreće, kako menja formaciju u marševsku kolonu, jurišnu kolonu, kvdrat, krug. Da bi se to na bojštu radilo kako treba, da se linija koja je spora ne lomi, ne raspada i slično treba ozbiljna obuka i disiplina, otud i kod mnogih teoretičara linija ima mesto savršene formacije. Potreban je disciplinovan vojnik, koji se kreće u ritmu doboša, koji je u stanju da se približi nepriteljskoj liniji, da izdrži vatru, uzvrati istom i ne pobegne, da kada se pojavi konjica bez panike formira kvadrat i tako. Takođe vojnik mora da bude dovoljno smiren i pribran da u haosu napuni pušku. Suprotnost liniji je kolona, gde je vojska zbijena u falangu, ne mora da bude preterano disciplonovana, jer se u njoj stvori mentalitet zajedničke hrabrsoti. Dok linija trpi i uzvraća vatru, kolona se približava protivniku, prva dva reda opale po plotun, pa se onda ide na juriš. Ceo XVII i XVIII vek se filozofira šta je bolje, linija ii kolona, da bi na kraju dana Napoleon i Suvorov uspešno koristili obe.
Prve linijske formacije se javljaju u Nizozemskoj početkom XVII veka tokom pobune protiv Španaca, Moric Nasavski, princ Oranski je počeo da masovno koristi linije musketara (i arkebuzera) koje se rotiraju tokom paljbe. Prvi red bi opalio, pa se okrenuo na desno i odmarširao iza da napuni muskete (i arkebuze) i tako svaki od pet redova. Tu se vidi ta prednost linije nad klonom ili španskim tercijom, veliki front koji isapljuje plotun za plotunom. Od konjice su se branili uz pomoć kopljanika, no za razliku od španskog tercija (i drugih armija) kod Morica Ćutljivog, kopljanici čine nešto oko treći vojske, u drugima ih je preko 50%.
Do početka XVIII veka kopljanici nestaju, prevashodno zbog pronalaska bajoneta. Tipična linjiska jedinica (bataljon uglavnom) se sastojala od 4 do 8 linijskih četa i dve krilne čete, desnokrila, teška grenadirska i levokrila, laka (ne mešati sa lakom pešadijom). Ne moraju da se pukovi zovu linijski da bi bili linjiski, bitno je da se tako bore. Pored nestanka koplja, još jedna promena sa oružjem dovodi do stanjivanjea linije, Dok je Moricova linija imala pet ili šet redova, linija iz kasnijeg perioda ima dva ili tri, naime, musketa fitiljača je zamanjena musketom kremenjačom. Jako slično se desilo i ranije, kada je fitiljača koja je spretnija od arkebuze dovela do mogućnosti formiranja linije. šapanki tercio sa arkebuza je imao minimum sedam zamena da bi održao vatru.
Razvoj oružja gazi sve pred sobom, tako je pregazio i linjiske taktike. Olučene muskte, puške, sa kojima može lako da se nišani, brutalno i krvavo od druge polovine XIX veka na svim bojištima sveta teraju linjisku pešadiju u istoriju. Na žalost pešadinaca zapovednici su to shavatali posle nekog rata. Poslednja linijske taktike napušta Frnacuska posle pada Napoleona III i kravog poraza u rata sa Prusima. Na istorijsku scenu stupa pešadija koje svoje poreklo ima u lakim, spcijalizovanim jedinicama, kakvu danas poznajemo. Ova pešadija se bori u rasutim formacijama, a ne u zbijenim kolonama. No zaostavština linijske pešadije psotoji i danas, vidi se u storjevoj obuci i radnjama i sada.
I u nekim vojskama kao termin za sasvim običnu pešadiju (mada ne samo pešadiju).
|
