offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6594
|
Napisano: 15 Jan 2014 19:01
M 09 je jos uvek prototip pa kao racunamo da je funkcionalan. Ako nije brisi M 09, pa pisi M 21. Mada je i nekima M 21 problematicna. Uredjivanje nije zavrseno sve dok se ne dostigne savrsenstvo.
Valjda se niko nece ljutiti ako malo kopiram coveka sa Palube. Posto on zna mnogo vise od mene:
Citat:Clan je Vodnik policije sa foruma Palube:
http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,571.0.html
Durbin za rektifikaciju za ABG,oznake DR 30,na sebi ima libelu.Rektifikacija daljinara se vrsi na sledeci nacin:ABG na postolju,uglomer i daljinar na pocetnim polozajima,durbin u ustima cevi.Finim izravnjacem na desnoj nozi postolja izvrhuniti libelu uglomera.Mehanizmom za davanje elevacije navrhuniti libelu durbina,tada je cev u horizontalnoj ravni.Kontrolisuci libele uglomera i durbina navrhuniti libelu daljinara,koja se nalazi na sarnirnoj vezi osigurana vijkom sa kontra navrtkom.Rektifikacija uglomera se vrsi pomocu mete,propisane pravilom.Pretpostavljam da je kvadrant koriscen za postavljanje cevi u horizontalan polozaj,radi stelovanja libele daljinara,samo je pitanje koliko je poklopac sanduka paralelan sa osom cevi,posto kvadrant nije propisan za ovo orudje i nema nikakve kvadrantne ravni. Da napomenem da na slici nisanske sprave NSBG 1 koja je skenirana iz privremenog pravila, za daljinar pise da je uglomer i obrnuto. Licno sam vrlo zadovoljan preciznoscu ABGa.Posle izvrsene rektifikacije,nisaneci pre svake ispaljene granate (pri pucanju ABG skace kao srndac) na nekih 600-700m sve granate su isle u prostoriju metar sa metar.
Danas sam rasklapao ruski ABG,pa cu da navedem primećene razlike.Razlike se odnose na oruđa AGS 17 zdelanog 1991 god. i ABG M 93 sklepanog 1995 god. Ruska cev nema zadebljanje na ustima,ima 16 polja i žljebova,dok nasa ima 12 (nisam brojao, piše u pravilu),kod Rusa povratne opruge su višežilne,sa leve strane sanduka ima poluga sa dva položaja koja spušta prenosnu letvicu i time omogućuje pojedinačnu paljbu.Na M 93 postoji regulator brzine paljbe ,koji kad se postavi na minimum,omogućava da kratkim pritiskom na okidac ABG puca po jednu granatu,dok ne postoji opcija pojedinačno ili rafalno kao kod ruskog.AGS 17 nema regulator brzine paljbe, i ima prednji i zadnji mehanički nišan (Zastava je tek dosta kasnije počela da ih ugrađuje).Kod zatvarača M93 izvlakač je dosta veći i utvrđen je osovinom na telo zatvarača,dok je kod AGS-a u sklopu vertikalnog donosača,na M 93 vertikalni donosač sa obe strane ima kvadratne ispuste kojim se kreće po kopirnim žljebovima na sanduku,dok su kod Rusa ispusti okruglog oblika, i nalaze se u sklopu dve poluge koje se kače na telo zatvarača,pa su samim tim i kopirni žljebovi malo drugačiji.Prenosna letvica,udarna ploča,rolnica ili kotrljaca razvodne poluge i oslonac osovine amortizera zatvarača su funkcijom isti ali izgledom različiti,tako da je pitanje da li su kompatibilni. Izuzetno vazna stvar je to sto su Rusi napravili sajlu za zapinjanje sa zavarenom omčicom na kraju,na koju se kači ručica,dok je kod nas to obična sajla sa dva metalna valjčića na krajevima,tako da malo-malo pa se pokida,sto u određenim trenucima može biti pogubno.Rasklapanje i sklapanje AGS 17 ide kao po loju,dok je kod M 93 dosta drljavo (završna obrada i pasovanje delova jako slabo),ali kad naučiš da voziš Yuga Mercedes ide ko od šale. Sve u svemu Zastava je nešto uprostila,nešto iskomplikovala, i dobila (po meni) sasvim korektan proizvod, koji ako dobro poznaješ štekće kao Singerica.
Posle tragedije koja se dogodila, da prodiskutujemo malo i o granatama za ABG. Dosta sam dobar u radnjama "na suvo". Dosta puta sam rasklapao ABG, proučavao rad delova, vršio tehničke preglede i rektifikaciju nišanske sprave. Što se tiče gađanja, jednom sam prisustvovao šestodnevnom bojevom gađanju iz ABG-a, i tada sam ispalio 2x6 trenutnih granata, tako da iz tog dela nemam previše iskustva.
U praksi se pojavljuju sledeći tipovi granata:
Vežbovne, bele boje, bez eksplozivnog punjenja
Trenutne, ruske proizvodnje, crne boje
Trenutne, mislim da ih pravi Krušik, zelene boje. Te granate ništa ne valjaju. Postoje dva tipa. Prvi tip kad se gleda odozgo ima jednodelni ravan upaljač, dok drugi tip ima umetnut kružni deo upaljača, koji je zadihtovan nekim lakom.
Na gađanju se dešavalo da od 29 granata, koliko stane u mun. kutiju, na cilju ne eksplodira 11, i tako stalno. Granate nisu bile rđave, većinu sam "otplombirao" iz originalnog pakovanja. Jednom sam gledao kako granata sama eksplodira na 2/3 trajektorije.
Ljudi pričaju da granata često hoće da eksplodira na ustima cevi, ili u cevi. To nisam video, ali sam video nekoliko ABG-a bez cevi.
ABG kao oruđe je dosta dobro, ali bi po meni valjevske granate trebalo izbaciti iz upotrebe.
Dešava se da zapinjača bude izlizana, i da neće da zapne udarač, pa dolazi do opaljenja prilikom zatvaranja cevi. U RAP-u ima rezervna zapinjača, pa se lako zameni.
Takodje se dešava da posle gađanja posluga ne rasklopi i ne očisti udarnu iglu. U pravilu piše da se ABG skladišti sa napetim i ukočenim udaračem, što posluga često ne poštuje, tako da udarač pritiska polugu koja pritiska udarnu iglu, koja viri iz udarne ploče. Vremenom igla toliko zarđa, da ni čekićem ne može da se vrati u nazad. Pretpostavljam da bi takav ABG opalio odmah po zabravljenju metka, kao M56, Špagin i sl. Opruga udarača jeste predimenzionisana, ali po mome mišljenju kada je ABG u pripravnosti treba udarač držati napetim i ukočenim, dok kad je ABG duže u skladištu, udarač treba skinuti, da se opruga relaksira.
Interesantno oruđe. Iako se koristi već 20 godina, za njega ne postoji imenik sastavnih delova. Kad naručuješ rezervne delove preko telefona, u Zastavi se javi neka žena, i onda se sa njom objašnjavaš po principu: treba mi onaj gumeni deo što ide odozdo. Nekad se sporazumemo, a nekad stigne pogrešno. Dešava se da delovi ne mogu da se ugrade, ili da oruđe ne funkcioniše sa njima. Nosio sam se mišlju da sam napravim imenik sastavnih delova, ali sam odustao kad sam video da nemaju svi bacači iste delove. Ne mislim na ove novije sa mehaničkim nišanima, da se razlikuju od starijih. Na nekima se regulator brzine paljbe okreće na levo, a nekima na desno. Negde su delovi regulatora čelični, a negde mesingani plus dodatni plastični prstenovi. Negde je zaptivač klipa zakošen a negde cilindričan. U Zastavi kažu da količina hidraulične tečnosti u udaraču nije propisana, već da se udarač nalije do vrha. Kada se to uradi bacač ne opaljuje na minimalnom režimu paljbe. Mnogo vremena sam izgubio da napravim dva ključa za rasklapanje udarača, da naučim da rasklapam i sklapam sklop od milion delova , da proučim kako to funkcioniše i na kraju sam shvatio da to uopšte ne može da funkcioniše. Bravo za domaću namensku industriju. Kada se uzmu u obzir granate koje hoće da eksplodiraju u cevi ili ispred nje, ovaj sistem je pun pogodak. Umesto da prosto iskopiraju ruski AGS, Šumadinci su morali da izmišljaju toplu vodu, koja na kraju ispade hladna.
Koliko sam dosad uspeo da shvatim, samo po neke laboračne serije granata M 93 P1 zadovoljavaju. Ostale jok. Slično je i sa granatama za podcevni bacač granata. Bravo Sloboda Čačak. Po laboračnoj seriji na jednom upaljaču granate 30 mm, ispada da je napravljen 1990 god. Trebalo nam je 20 godina da "ubodemo" upaljač, ako smo uopšte u tome uspeli.
Da parafraziram drugog clana Dzumbu sa iste strane da je Sloboda Cacak kopirala neku Rusku granatu koja je bila falicna i koju su Rusi izbacili iz upotrebe. Neko je ist spominjao da ako se granate pokvase da se povecava sansa da budu falicne.
Dopuna: 15 Jan 2014 19:03
1700 m je maksimalni domet ABG. 30 m je rastojanje na kojem bi ja otvorio vatru kada bih se borio sa neprijateljem koji ima artiljerijsku i vazduhoplovnu premoc.
|
,ako bas zapnes...mozes neki da dodas,bude uklopljeno odmah)
