offline
- boksi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2008
- Poruke: 7836
|
Žandari spavaju na jedno oko
Za razliku od ostalih specijalnih jedinica policije čiji zadaci su, iako zahtevni, na sreću retki, pripadnici Žandarmerije, koji u opisu svog posla između ostalog imaju i obezbeđenje javnog reda i mira u situacijama visokog rizika, su mnogo češće na vetrometini i frontu. Ovi momci stoje u ešalonima ispred fudbalskih stadiona i tribina, njihove krvave glave snimaju kamere dok obezbeđuju “parade ponosa”, oni danonoćno patroliraju duž takozvane administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, a njihov ronilački centar je samo od početka godine četrdeset puta izlazio na teren.
Oni su najbrojnija specijalna policijska jedinica, a raspoređeni su u četiri odreda sa bazama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu, dok je komanda smeštena u Beogradu. Oni ne biraju zadatke, već zadaci biraju njih, a zbog svoje brojnosti (oko 3.500 pripadnika) i dislociranosti širom zemlje u najkraćem mogućem vremenu mogu obaviti zadatke na bilo kom delu teritorije Srbije.
- Nema zadatka koji drugi obavljaju, a da mi ne možemo da ga izvršimo. Međutim, ono što radi Žandarmerija, ne mogu drugi - ističe njen komandant pukovnik Bratislav Dikić.
Planiraju, organizuju i izvršavaju najsloženije bezbednosne zadatke na celoj teritoriji Srbije a koji, uz već pomenuto obezbeđivanje javnog reda i mira, podrazumevaju i rešavanje situacija sa taocima, pružanje pomoći u vanrednim situacijama kada se angažuje spasilačka ekipa, pružanje pomoći u nesrećama na vodi i kopnu, angažovanje u mirovnim misijama UN, obezbeđenje diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Hapsili teroriste OVK
Akcije Žandarmerije odavno su stvar statistike, ali neke se izdvajaju, kao kada su tokom rata na Kosovu 1999. pohapšeni pripadnici tzv. “Gnjilanske grupe”. Tada je akcija izvedena istovremeno na 17 lokacija u mestima sa većinskim albanskim življem, a da niko nije stradao...
Između ostalog, pripadnici ove jedinice obezbeđuju i posebno odeljenje Okružnog suda i Centralni zatvor u Beogradu, kao i KPZ “Zabela” u Požarevcu...
Kandidati za prijem u Žandarmeriju dolaze isključivo iz sastava MUP-a , a putem stroge selektivne obuke biraju se oni najbolji.
Deo Žandarmerije je svakodnevno angažovan 24 sata svih 365 dana u godini u Kopnenoj zoni bezbednosti, na mestima i terenu gde, kako ističu, čizme najboljih svetskih proizvođača ne mogu da izdrže godinu dana. Tamo se “spava na jedno oko”, kontrolišu se komunikacije kako bi se predupredilo eventualno postavljanje mina na njima, patrole se zbog iznenađenja planiraju i izvode svaki put na drugi način, na problematičnim mestima se postavljaju zasede...
Deo Žandarmerije je pripravan za eventualne nerede, naročito na fudbalskim stadionima, a deo koji posebno u letnjim mesecima ima posla, tačnije vode preko glave, je ronilački centar.
U njihovoj bazi na novobeogradskoj strani Save, tik uz stubove novog mosta, domaćini su nam Aleksandar Kikoš, rukovodilac centra i Veroljub Miodragović, šef drugog tima. Tamo u hangaru još uvek se suše odela sa poslednjeg zadatka koji su pre dan-dva obavili na Drini. Centar čine nautička i ronilačka ekipa, a delokrug su im podvodno-potražne radnje i obezbeđenje važnih ličnosti sa vode.
Takozvano ronjenje u cilju javne bezbednosti razlikuje se od onog sportskog gde mogu da se ograniče rizici. Ovim roniocima lice mesta diktira situacija i retko su to mesta pogodna za ronjenje.
- Niti postoji jednostavan ronilački zadatak. Roni se u svim uslovima u raznim vodama i leti i zimi. Nekad i ispod leda kada je maksimalna temperatura vode dva stepena i dole se i sa suvim ronilačkim odelom može izdržati pola sata. A nekad tragamo satima, pa i danima - kaže Kikoš.
A svašta po mutnom dnu reka i jezera traže ovi momci. Od predmeta kojima je izvršeno neko krivično delo, preko potopljenih automobila, do utopljenika. Potraga za ovim poslednjim, svakako je, najteža, ne samo sa tehničke već i sa one ljudske strane.
Na jugu Srbije
- Koliko god da si pripravan za susret sa mrtvim telom, nije lako. Gore na zemlji kad se vrše uviđaji policajac vidi iz daljine stradalog, može da se pripremi, a ovde odjednom naiđeš na nečiju nogu ili glavu - napominje Kikoš.
Ne znaju koliko su takvih zadataka imali, ali dovoljno je reći da su oni tragali za telima 20 ljudi koji su stradali na Žabaljskom mostu, za trinaestoro bugarske dece čiji autobus je sleteo u Lim, petoro članova Srpske radikalne stranke koji su se sunovratili sa Kaćkog mosta...
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/270955/Zandari-spavaju-na-jedno-oko
|
