offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Молим, и други пут!  Šid ::...
И да питам-што су те заставе плаве позадине-је ли то службена застава Карађорђевића, или, нешто друго.
...Карађорђевићи имају породични и на њему засновано мноштво личних грбова и застава, стандарти... а неки од тих знамена се преплићу и са државним симболима Србије, КЈ и КСХС. Као и увек – грбоносац може мењати своје симболе, пожељно у оквирима дисциплине, и прихватати или одбацивати одређене стилизације, а ређе и описе.
Свако графичко решење које армиргер одобри је исправно, али је и приказ/емблазон валидан само ако га грбоносац усвоји.
Šid ::...
2. Наравно да можеш и треба да поставиш-ако ти није тешко...Наравно да ми није тешко! Него не стигох раније...
Ево нечег о предлозима за заставу СЦГ које смо поменули. Илустрације сам раније скинуо са Жељковог сајта.
Да поновимо, 2003. године, када је СРЈ трансформисана у СЦГ, Србија је имала црвено-плаво-белу хоризонталну тробојку пропорција 2/1 која је била јединствена застава (дакле покривала је теоретски свих шест основних улога – народна, државна и војна застава, и на копну и на водама) док је Црна Гора имала такође јединствену црвено-плаво-белу тробојку пропорције 3/1, но у пракси се те две заставе нису разликовале само сразмером већ и нијансом плаве боје. Наиме, док је српска варирала од врло тамних (нешто ређе) преко средњих (готово редовно) па све до умерено светлих (ретко) тонова, тадашњи ауторитети у Црној Гори су анахрони, можда и само поетски, израз плаветно који је својевремено кнез и краљ Никола Петровић употребио протумачили као разлог за диференцијацију и издвајање специфичне (врло светле) нијансе плаве. Треба овде рећи да је у време СФРЈ црногорска застава била идентична српској, те да нису сачувани материјални или ма какви други докази да је у још даљој историји (од 19. века, осамостаљења...) постојала каква разлика у нијансама а која би била системског типа, чак ни код већине стандарти, но ипак је и поред тога ово питање отворено...
На почетку је одлучено да привремена/прелазна застава СЦГ буде застава СРЈ, плаво-бело-црвена, укупног односа 2/1.
Први предлог радне групе, твораца првих седам и десетог, је подразумевао црвено-плаво-белу хоризонталну тробојку која би имала плаво поље средње нијансе у односу на оне са републичког знамења и сразмеру 3/1, коју је задржао други, трећи и четврти предлог. Радна група није одједном износила сва виђења...
Друга, егзотичнија идеја је била црвено-плаво-бела тробојка код које би део плавог поља уз јарбол био затвореније плав, а који би ка другом крају заставе добијао све светлију нијансу.
Треће решење би се лаички могло дефинисати и као четворобојна застава – горње црвено и доње бело водоравно поље би заузимало по 1/3 висине, док би се у средини налазила још два водоравна поља, тамно плаво изнад светлог, која би заузимала по 1/6 висине заставе.
Четврти предлог се од трећег разликује по томе што би подела средње трећине висине заставе била вертикална, на тамно плаво поље уз јарбол и светло од њега.
Пета варијанта је варијација на тему четврте, уз усвајање уобичајеније укупне пропорције заставе 3/2.
Шеста изведба је модификација прве – тробојка средњих нијанси, у размери 3/2.
Седма замисао је предвиђала вертикалну плаво-црвену двобојку односа ширине и висине 3/2, где би плаво поље (уз јарбол) представљало Србију, а црвено Црну Гору. Аутори из СДПЦГ су имали у виду и државну заставу која би садржала и грбове република чланица у средиштима матичних поља, вероватно инспирисани својеврсним омажом црногорској ратној застави који је касније постао застава Црне Горе.
Осмо гледиште се од седмог разликује по томе што Србију представља белим пољем уместо плавог. Предлагач је СДПЦГ.
Иако није формално представљена, постојала је идеја заснована на седмој и осмој која је предвиђала за Србију црвено вертикално поље, а за Црну Гору – црвено. Ово се темељило на логици евентуалне државне заставе – црногорски грб је био са сребрним двоглавим орлом на црвеном пољу, па би према томе и српски грб (иако тада још формално неусвојен) морао бити аплициран на пољу Србије, то јест сребрни двоглави орао на црвеном... ова идеја СХД је живи доказ да и њих неко може да изнервира, конкретно неки политички кругови који су константно постављали нове захтеве не жалећи труда да обесмисле рад на знамењу.
Десето решење је дошло опет од радне групе: задржавање плаво-бело-црвене тробојке уз корекцију укупне сразмере на 3/2.
На крају је одлучено да привремено усвојена плаво-бело-црвена тробојка са почетка приче остане.
Болно је очигледно како је временом запослене издавало и на крају сасвим издало стрпљење, уз изузетак шестог предлога, једине светле тачке подухвата.
Нијансирани прелази боја се на заставама врло ретко користе, практично никад, чак се и на рекламним банерима обично избегавају. Изузетке као што су историјски стегови, старински израђене заставе Еквадора, те раније поменуте предлоге знамена Тајвана и други заставе СЦГ можемо и занемарити јер нису заживели већ остали на нивоу концепта. Морам признати да ни сродном квазитродимензионалном сенчењу знамена не видим место, сврху, нити икакво оправдање.
Употреба две нијансе исте боје је у правилу непожељна, но има изузетака у виду заставе Хрватске, Црне Горе, нашег председничког стега... али, ту су у питању углавном детаљи на самом грбу, а не читава суседна поља попут оних у III, IV, и V предлогу.
Застава која се састоји из више поља искључиво исте боје, попут 9. виђења заставе СЦГ, је постојала или постоји у савременој пракси – на застави Либије од 1977. сваки кантон има утврђену симболику иако је цела зелена, пропорција 5/3 или 2/1.
Једнобојну црвену заставу, као у 9. предлогу, је до 1963. имао нпр. Занзибар.
Ево још једног сајта који је поставио Жељкове радове бавећи се предлозима заставе СЦГ.
 http://flagspot.net/flags/cs!04.html
Мислим да нисмо до сада детаљисали о реченим кантонима.
Кантони су поља која заузимају површину приближно по ¼ површине заставе, а има их четири. Увек се приликом помињања наглашава на који се од кантона мисли, с тим да се употребом само израза кантон увек мисли на први, то јест на ону површину која обухвата горњу половину заставе у зони ка јарболу.
|
