offline
- Skywhaler
- Legendarni građanin
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 6009
- Gde živiš: Esgaroth
|
Napisano: 07 Jul 2016 18:13
Вероватно и очекивано након свих ових неколико година приче о симболима покрајине...
Подсетићу само на један мој ранији пост и предлог грба који у време усвајања тих симбола није прошао.
http://www.mycity-military.com/Vojne-uniforme-hera.....l#p1674747
Био је то, када се сад јасније сагледа, компромис историјских симбола српског народа са симболима које су тим областима додељивали аустријски владариCitat:...
Бачка – на плавом пољу са зеленом травом стоји Свети Павле у плавој кошуљи и црвеној тоги и са златним ореолом. У десној руци држи сребрни мач са златном дршком уперен наниже, а у левој Библију. Овај грб је Бачкој доделио цар Леополд I (1657—1705) године 1699. Бачка је подељена између Краљевине СХС и Мађарске 1918. године и мађарски део ове регије је касније укључен у већу жупанију Бач-Кишкун, а овај грб је чинио основу за грб те жупаније.
Банат – златан лав у ходу на црвеном пољу са златном сабљом у руци. Овај грб је Тамишкој жупанији доделила царица Марија Терезија године 1799. на основу грба главног града жупаније, Темишвара.
Срем – три беле таласасте линије на плавој позадини, симболизују три сремске реке: Дунав, Босут и Саву. Између друге и треће линије је зелено поље на којем се налази дрво, чемпрес (према најстаријем облику грба, али је касније мењано или у храст или у тополу). Поред дрвета лежи смеђи јелен са златном огрлицом. Овај грб је царица Марија Терезија године 1747. доделила Срему. Данас Вуковарско-Сремска жупанија у Хрватској користи сличан грб...
Српска Википедија о грбу АП Војводине
Иначе, у међувремену сам пронашао и аутора тих предлога, а то је архитект и хералдичар Мирко Ј. Стојнић.
Ево и шта је сам Стојнић изјавио о још увек актуелном грбу АП Војводине:Citat:... Војводина заслужује и има право, па и обавезу, да као и све покрајине и кантони, Француске, Немачке, Швајцарске или неке друге земље, има своје симболе – грб, заставу и боје. Мало је познато да су српски устаници у Војводини 1845. године на својим заставама имали тада прихваћени грб Војводине, са грбовима Бачке, Баната, Срема и, додуше погрешног, грба Барање. Отуда је несхватљиво да важећи грб Војводине има низ хералдичких грешака.
Немачки произвођач кафе „Кафа Хаг” је тридесетих година прошлог века штампао комерцијалну књижицу „Грбови Југославије”. Несхватљиво је да су грбовне слике пресликане из те, у суштини дечије, публикације.
Блазон је, као што сам рекао, основа за ликовну представу грба и она мора да га дословце прати, без обзира на таленат дизајнера.
По оригиналном блазону, Бачка у свом грбу, у плавом пољу има Светог Петра, одевеног у светлоплави хаљетак, огрнут црвеним плаштом, у десној руци му је мач на који се ослања, а леву руку држи на срцу. Да лито имамо на актуелном грбу? Огртач му је час сив, чак мрке боје, час жут, мач као да му служи за поштапање у шетњи, а у левој руци држи црну књигу, за кооји многи кажу да је Библија. Када је 65. године нове ере Павле посетио Фрушку Гору није могао знати за Библију, јер није постојала као таква, а камоли је носити. Уосталом ни књиге тада нису имале облик као данас. Могао је носити, евентуално, неки свитак, како су у оно време изгледале „књиге”.
Исто тако, грб Баната, има уместо лава некакву мршаву мачку, са афро фризуром, која држи ханџар уместо сабље кривошије. То је такође плагијат са дечије публикације кафе „Хаг”.
Код грба Срема у плаву површину убачено је неправилно и неприхватљиво зелено поље на којем лежи хртолики јелен, унакажених рогова и танушних ногу, далеко од сремских капиталаца. Дрво би требало да стоји иза тела јелена, а не позади и удесно њега. На неким грбовима ово дрво прелази у поље Баната што је хералдички недопустиво.
Посебна прича је подела поља на грбу Војводине. Често грб Срема је несразмерно велик у односу на грбове Бачке и Баната... http://www.heraldikasrbija.rs/sr-5/
Dopuna: 07 Jul 2016 18:16
... заборавих да додам да је Стојнић и члан Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православнога монархизма
http://www.czipm.org/stojnich.html
|