|
^ & :mikrimaus ::Citat:Какве су то тачно заставе?
Ако се не варам наводно је реч о копијама наводних застава коњице Цара Душана које се наводно чувају у Хиландару. Наводних, пошто је немогуће наћи фотографије истих, на интернету постоји само цртеж мада можда и грешим.Ukoliko je reč o crtežima Pere Popovića - a ima ih - onda na njih treba obratiti pažnju.
Pera Popović je izradio zvanični emblazon grba KSHS uvažavajući rešenja Kralovog zvaničnog emblazona grba Kraljevine Srbije iz 1882. - to Popovićevo poštovanje Kralove stilizacije je u toj meri uspelo da bi se ovaj crtež uz Koenov mogao smatrati najdoslednijim/najpedantnijim poštovanjem/prikazom emblazona kad na njemu ne bi bilo blazonom zahtevanih izmena: ljiljani su uklonjeni, a oblik umetnutog štita je korigovan kako bi optički skladnije ravnomerno podelio površinu na tri dela (zbog dodavanja hrvatskih i slovenačkih grbova).
Bio sam u prilici da vidim dokumentaciju vezanu za rekonstrukcije na kojima je Popović svojevremeno radio kao i sama izvedena dela - stav struke je da je to obavljeno besprekorno. Interesantno je pomenuti rekonstrukciju (zapravo restauraciju) Lazarice: Popović je u posetu Hilandaru (gde je skicirao pomenutu zastavu) otišao da bi ispitao tamošnju ploču sa prikazom šlema kneza Lazara kako bi uspešnije rekonstruisao južnu ploču priprate, iako je znao da je zatečeni način upotrebe kruševačke ploče (ako ne i sama ploča) gotovo izvesno neizvoran, ali najizvorniji do kog se može doći.
Dokumenti vezani za autorska dela i njihovu izvedbu su dostupniji, kao i sama dela, a podjednako ubedljivi. Rešenja koja je Popović ponudio su u svakom smislu solidna, a čak su i forma i oprema crteža daleko ispred svog vremena (tehnički gledano, iz današnjeg ugla bi se moglo reći da su pre Drugog svetskog arhitekte crtali tek nešto više od skice - Popović se tu izdvaja).
Moj utisak je da je Pera Popović radu pristupao pedantno do sitničavosti, smisleno i razborito. Zbog ovoga mislim da na njegove crteže treba obratiti pažnju.
Statler and Waldorf ::Del70 ::@Statler and Waldorf
Izvini, ali koji to fakultet je završio autor koji nam je podario ovu verziju grba iz 2010?
Koliko znam po struci nije čak ni priučeni dizajner. Tinktura ognjila...urnebesna tragedija!
Грујић ту није имао одрешене руке. јер ево о чему се ради- Ацовић је већ одавно зашао у године кад му вид озбиљно слаби и скоро да више није у стању да црта. ни пре тога није радио у рачунарским програмима, већ је сликао грбове класичним маниром - на папиру, бојом и четкицом. међутим, захтевало се да емблазони грба Србије у новом изворнику буде у стилу и формату сасвим прилагођени потребама савремене знаковне комуникације. држава се обратила Ацовићу, а Ацовић је нашао Грујића, који је под његовом будном пажњом, по његовим предлозима, саветима и сугестијама урадио цео посао. у том смислу, Грујић јесте вукао линије, али вукао их је онако како је то Ацовић замислио. зато је све и урађено како треба.Posao (digitalizacija emblazona iz 1882.) nije urađen, a implicirano prebacivanje autorstva pa odgovornosti na Acovića, pa na Grujića, pa na Acovića, pa na Dačića, pa na Markovića, pa na Acovića, pa na Grujića... spada u šaltersko-šibicarske pokušaje nekakve diverzije.
Acović je doskora aktivni diplomirani inženjer arhitekture i teško je prihvatiti stav kako je on već dugo nesposoban da crta drugačije do slobodoručno. No nebitno, ko je za to kadar - digitalizovaće (i, prema potrebi, doraditi) i ručno ili slobodoručno izrađeni Acovićev crtež, to nije nikakva poteškoća. Međutim, ovde dolazimo do nesaglasja: autorski emblazoni grba Srbije koje je Acović objavio jasno se oslanjaju na Kralov rad iz 1882. i jasno se razlikuju od Grujićevog crteža iz 2010.
A Ljubodrag Grujić je profesor engleskog jezika - bez ikakvog heraldičkog, umetničkog, istorijsko-istoriografskog ili tehničkog obrazovanja i kvalifikacija da bi te 2010. Acović baš njega "našao" kako bi mu "vukao linije".
Koska ::...
Što se tiče heraldičke tradicije, tu i nismo daleko od te nule... 
...Naša država je izgubila samostalnost i tada uobičajenu hijerarhiju pre nego što je zaokružila formiranje sopstvene heraldike, a upravo na heraldičkim osnovama svog plemstva su u 19. veku novouspostavljene nacionalne zemlje (u uobičajenom, prozapadnom tumačenju) po pravilu zasnivale državnu heraldiku; zapravo, i sama heraldika je nastala tek nešto pre našeg slabljenja koje se završilo turskom okupacijom, i u mnogim zemljama je još bila u razvoju (recimo, interesantno je obratiti pažnju na mađarsku iz istog perioda). Prosto, "nula" mi je ovde ipak nešto prejaka reč.
|
[/url]
šta osta od onakve zemlje i naroda... 
