|
Poslao: 16 Feb 2020 19:14
|
offline
- Pridružio: 13 Sep 2010
- Poruke: 2401
|
Овде је универзитет истицао сиву, полупоцепану крпу са једва препознатљивим националним бојама као заставу.
Са друге стране, код нас се застава користи као пешкир, столњак, баца се у канту за смеће после митинга итд. То је та култура.
А што се државне и народне заставе тиче, то заправо није лоша идеја, али је смешно што је неко мислио да може у Србији да се спроведе. Заправо би најбоља опција била да постоји искључиво "народна" застава, а да држава упоредо користи грб на документима, печатима и сл.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2020 09:17
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Koska ::...
a ovo je ranija stilizacija grba CG
...
Srednje pero ispod glava treba biti belo (srebrno) i ova stilizacija nije formalno korišćena na zastavi, inače, da, to je rad Acovićeve komisije.
Uzgred, interesantno je pogledati Zakon o državnim simbolima i Danu državnosti Crne Gore ("Službeni list RCG", br. 47/2004, 27/2007 - drugi zakon, 40/2011 - drugi zakon, 34/2019 i 47/2019):
Citat:Član 28
Državni i vojni simboli Knjaževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore, simboli Narodne Republike Crne Gore i Socijalističke Republike Crne Gore i simboli Republike Crne Gore utvrđeni Zakonom o Grbu i Zastavi Republike Crne Gore ("Službeni list RCG", broj 56/93) uživaju zaštitu, kao i državni simboli utvrđeni ovim zakonom.
https://me.propisi.net/zakon-o-drzavnim-simbolima-i-danu-drzavnosti/
Po ovome, i čistra trobojka, kao zastava Crne Gore 1905-1918. i 1993-2004. i kao osnova za sve zastave od najmanje 1860. do 2004, zakonski mora uživati zaštitu ravnu aktuelnim simbolima Crne Gore.
------ ------
boksi ::Краљевски грб поново на згради Железничке станице: После 75 година обележје ће бити враћено на фасаду
https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0.....-na-fasadu
Izostavljeni su ljiljani?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2020 11:06
|
offline
- Kos93
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Sep 2007
- Poruke: 7350
|
Ова реконструкција грба на згради бивше железничке станице Београд је скроз погрешна. Грб је био другачије стилизован без овалног штита са више наглашеним крстом.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2020 00:54
|
offline
- alexmiki
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 16 Feb 2008
- Poruke: 15
- Gde živiš: Čačak
|
boksi ::Napisano: 26 Feb 2020 12:38
 
Dopuna: 06 Mar 2020 12:42
Zanimljive zastave u Vladi Srbije od srednjeg veka pa do komunizma
На овој фотографији, плава боја на застави из 1835. је претерано светла. У Уставу из 1835. Глава друга - БОЈА И ГРБ СЕРБИЈЕ, члан 3. пише: "Боја народна србска јест отворено-црвена, бјела и челикасто-угасита."
"Челикасто-угасита" би, претпостављам, требало да буде тамно-плава ("тегет").
Да би дошао до овог податка, прелистао сам књигу "Устави и Владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835-1941), Нова књига, Београд, 1988. Наставио сам да прелиставам и наишао (или нисам наишао) на податак, да ни у Уставу из 1838. (Хатишерифском), ни у Уставу из 1869. (Намесничком), не постоје одредбе о Државним и Народним знамењима. Тек Устав Краљевине Србије из 1888. (поред тога што је озваничио нови Грб, који је био склад Круне, Грба средњовековне Србије - Бели Двоглави Орао и Грба Кнежевине Србије - штит са Крстом и оцилима), помиње као Народне боје црвену, плаву и белу, без прецизне одреднице о њиховим тоновима, као што је то урађено 1835.
Надаље, сви наредни Устави, Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије, наводе као народне боје црвену, плаву и белу (односно, плаву, белу и црвену).
Тако да, ако узмемо првобитни узор, Устав из 1835, плава боја треба да буде тамна, односно БАР оваква каква је на плашту Грба Краљевског Дома Обреновића, на фотографији горе десно.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2020 10:16
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Tu je reč o "narodnim bojama" i "prirodnim bojama" pod uticajem naročito mađarskog ondašnjeg viđenja heraldike.
Narodne ili državne boje ili boja (danas to zovemo zastavom) su se tada mogle razlikovati i neretko se jesu razlikovale od heraldičkih stegova ili zastava (što i danas jesu stegovi i zastave); ovde ne mislim na, recimo, prisustvo zelene i žute boje kao takvih kod Australije već na "narodne/državne boje" (ili "boju", bez obzira na broj primenjenih boja) kao zastavu ili baner strogo predviđenih oblika i rasporeda boja, kakav je korišćen i kod kokardi. Aktuelni primer za to je Češka.
Zastava Češke (1993.)
Državne boje Češke (belo-crveno-plava, 1993., ne mešati sa zloupotrebom sličnog simbola u Drugom svetskom ratu)
Postoje države kod kojih su narodne i državne boje ujedno i zastava — primer je Srbija.
Ove državne boje su obično, opet pretežno pod mađarskim uticajem, proizilazile iz grba. Još jednom pod delovanjem mađarske heraldike, te boje grba su u pravilu bile prirodne (zelena trava, zlatan lav, plavo ili srebrno nebo), a kompozicije srazmerno često težile realističnim slikama (ovo poslednje trenutno nije interesantno za naš slučaj).
Primenom gorepomenute logike, boje krsta i štita mogu biti bela (srebrna) i crvena, no ognjila, po prirodi čelična, je valjalo predstaviti upravo takvim. Tu se dolazi do problema slaganja boja (plava ili čelikasto-ugasita bi došla na crvenu, što je heraldički nepravilno, dok su u praksi ocila predstavljana najčešće srebrnom, pa i zlatnom), pa je možda i zbog toga u Ustavu iz 1835. boja ognjila izostavljena, no iz boja grba je dobijena "boja narodna srbska" "otvoreno-crvena, bjela i čelikasto-ugasita". Saglasan sam da ovde izgleda kao da dolazi do mešanja redosleda te ondašnih pretpostavki i ondašnje realnosti (štaviše, knjaz Miloš je već leta 1835. u borbi za priznavanje znamenja dao da se u Carigradu naslika srpska zastava kao crveno-plavo-bela), uzroka i posledica, pa na neki način i blazona i emblazona.
Zato izraz čelikasto-ugasita treba shvatiti kao dovijanje da se pomene plava. Moguće u okviru dovijanja knjaza Miloša da na svaki način izbori priznate i (njemu, nama) prihvatljive simbole za Srbiju.
Za potpuniju sliku iz pravnog ugla treba pored ustava pratiti i zakone i druge akte o zastavama i grbovima. Postavljani su i komentarisani na temi.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Apr 2020 23:36
|
offline
- amstel
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 2565
- Gde živiš: Hiljadu milja od topolivnice
|
037 ::
Zato izraz čelikasto-ugasita treba shvatiti kao dovijanje da se pomene plava
Ово први пут чујем.Од покојне бабе сам чуо за разне боје...загасита,отворена,грао(граорка,сива кокошка),руја,врана,шептала,зифт,крмезла,сиња,кафена...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2020 14:09
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
^ Iz Ustava iz 1835. godine, konkretno. A ako pitaš žene, u vaseljeni ne postoje dve stvari u istoj boji.
U nemačkoj heraldici ima pominjanja postojanja tinkture koja se uslovno ponegde smatrala trećim metalom pored zlata (žute) i srebra (bele) a to je upravo gvožđe (svetlo plave boje) koju ne treba mešati sa kasnijim gvožđem ili emajlom gvožđa (sive boje, eventualno sa naznakom svetlo plave). Sama čelična (fr. "acier") se takođe predstavljala sivom. Ovo su više istorijski izuzeci, poput olova, bakra, i bronze kod Španaca.
Pored metala i emajla imamo i krzna, ostalo su specifičnosti poput pomenute, boja amfibijskih osobina (ponekad purpurna ili crna)... ovde je u vezi čelikasto-ugasite možda interesantno bilo ovo pomenuti, no to ne znači da je neka stvar samim time što se može upoređivati sa ranijim primerima postala pravilna ili poželjna, naročito što se ni ti primeri (španski, nemački, francuski) ne vode međusobno kompatibilnim logikama.
|
|
|
|
|
|
