offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
@ zoranis
Predlog koji si izneo ima neke prednosti, kao što je prirodnije i jasnije prikazivanje eventualnog grba nevezano za položaj zastave. Isti princip neke države koriste kao pravilo za isticanje svog znamenja (Crna Gora, Slovačka...).
Sa druge strane, ovakvo složenije rešenje bi značilo, strogo uzevši, da imamo dve izvedbe zastave. To bi moglo da dovede do zabune te bi neko mogao da pogrešno shvati kako je naša zastava vertikalna trobojka – kao što nam se desilo na svetskoj izložbi u (mislim) Parizu 1889. godine gde je srpska zastava inicijalno predstavljena na pogrešni, opisani način (slika ispod). Ukoliko budem uspeo da ih nađem, postaviću ovde neke slike materijala i razglednica sa izložbe, odštampanih sa ovom greškom.
Pogrešni prikaz zastave Kraljevine Srbije.
@ louderick
Iako smatram da nam nijedna stilizacija (bez ljutnje) izuzev Kralove nije neophodna, tvoja skica mi izgleda vrlo skladno, pogotovu uzevši u obzir da je nastala pod direktnim uticajem više rešenja.
Mislim da bi ga neke izmene učinile heraldički ispravnijim, imajući u vidu da je to novo viđenje grba. Trebalo bi doraditi kljun koji u datim srazmerama i sa izraženim zadebljanjem više priliči grifonu, perje repa i krila proširiti do spajanja, te ogoliti noge do kolena - pošto je u pitanju dvoglavi orao. Tada ostaje samo problem izraženih linija, koji je nasleđen od predloga iz 2010. godine. Napisao sam nešto o ovome ispod.
------------------------------------------------------
Nešto o liniji u heraldici
Emblazonski, linija je u heraldici nužna isključivo kod konstrukcije rešenja grba, kao i kod prikaza pomenutog emblazona (grafičke izvedbe) koji je dat crno-belom tehnikom. Kod pomenutog crteža konstrukcije rešenja, smatra se da je linija bez debljine, kao i na svim tehničkim crtežima. Ona, dakle ne može da bude sadržaj grba, već može samo da u nekim fazama pomogne u definisanju njegovih elemenata.
Linijskim šrafurama se po heraldičkim pravilima (metodi Petrasankte) označavaju boje odgovarajućih polja na crno-belim varijantama (slika ispod). Tako se razlikuju crvena, plava, purpurna, zelena i crna boja, kao i metali, srebro i zlato. Postoje i utvrđene šrafure krzna koje se primenjuju i na kolornim rešenjima, a neki pravci u heraldici razlikuju i nijanse ljubičaste, braon, narandžaste... što je ovde manje bitno.
Prikazivanje boja heraldičkom šrafurom.
Sa druge strane, blazonski (po opisu grba) gledano, linija u heraldici ne postoji. Ona je fiktivna, i kao u geometriji predstavlja granicu između između dva polja, dve boje. Stariji, prihvaćeni emblazoni mogu imati opisanu grešku da sadrže linije samo ako je takav način njihovog prikazivanja istorijski utemeljen.
Grb Slovenije. Konstrukcija i prikaz u boji. Uočićete da se granične linije polja (ne konstruktivne!) koje vidimo na crtežu konstrukcije grba ne javljaju na kolornom prikazu. Ovaj grb je po pitanju pojave linija heraldički ispravan.
Prikaz rešenja iz 2010. metodom heraldičke šrafure. Boje se jasno mogu razaznati uz primedbu da bojeno rešenje istog zadržava granične linije (nepravilno).
Domaći heraldičari su grbu SRJ/SCG zamerali osobinu koja je tema mog teksta, ne sasvim bez razloga. Umesto da po pravilima heraldike bude fiktivna, teoretski bez debljine – linija na njemu izbija, gradi rešenje. Zbog navedenog, stručnjaci su o njemu govorili kao o nekvalitetno izvedenom heraldičkom znaku.
Na slici ispod sam uporedio Grujićev emblazon iz 2010. (desno) i grb SR Jugoslavije (u sredini), oba vektorski izvedena (dakle, sasvim srazmerna) i iste veličine – širine (pošto govorimo o debljini linije). Odmah upada u oči da linija i na predlogu iz 2010. sasvim dominira rešenjem, a posle merenja širina rečenih linija i upoređivanja sa onim na grbu SRJ vidi se da je to zaista tako. Slika je u velikoj rezoluciji, pa se uverite i sami.
Ovde treba imati u vidu da je poređenje rešenja iz 2010. i grba SRJ pomalo nepravično jer je tu jugoslovenski u nepovoljnijem položaju, pošto u svom emblazonu nema plašt, te su mu posledično linije srazmerno šire nego što zaista treba da budu, što donekle protežira Grujićevo delo, čineći ga naoko manje neregularnim.
Možda pravilnije poređenje grba SRJ sa malim grbom iz 2010. (levo) dovodi novi emblazon u još gori položaj – sve linije su ubedljivo dominantnije nego na jugoslovenskom grbu, koji je zbog iste osobine bio smatran nepravilnim.
Analogijom možemo doći do stava da bi heraldički stručnjaci ovde morali doneti sasvim isti zaključak za emblazon iz 2010. kao i onaj koji su imali kod grba SRJ: da je ovde reč o nekvalitetno izvedenom heraldičkom znaku.
|
