|
Poslao: 16 Apr 2012 14:33
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Uros85 ::...
Ako se ne varam heraldička kruna je izmišljena.
Kruna koja sobom predstavlja suštinsku vlast je stvarna ili realna kruna koja je u zbilji spuštena na glavu određenog monarha, dakle ona kojom je neka glava i krunisana zaista.
To bi značilo npr. da bi na grbu tek kruna kralja Petra I imala pravo značenje krune...
...Sada sledi jedno ali - nepravilan grb se smatra ispravnim ako ga grbonosac koristi (ukratko, jedan heraldički princip). Naravno, ne smatra se heraldički ispravnim, već se drži za punopravni znamen.
Ovo na našem grbu je, koliko je meni poznato, heraldička kraljevska kruna - između ostalog i zato što je Novaković smatrao takvom a nosioc grba (Kraljevina Srbija) je takav emblazon usvojio kao svoj. Stojan Novaković ::...
Iz stare kraljevske krune, koja je sačuvana na tolikim novcima, izvedena je nova svedena kruna po formi sadašnjih kraljevskih kruna.
...Grujić je rekao da je taj prikaz stilizovao, a ne suštinski izmenio (što je već pitanje ličnog poimanja). Meni su ovde konkretno smetale greške (koje su, istina, i inače vrlo česte) u samom tehničkom delu predstavljanja krune a koje bi se najverovatnije mogle izbeći dvodimenzionalnim prikazom, ako se već crta novi emblazon.
Možda je ovo delimično razlog zašto se ne smatra pravom.
Prepucavanje - sa ovim sam, kao što rekoh, završio u prethodnoj poruci zakošenim aprosksimiranim citatom. Nemam nameru da više pišem van teme, posebno ne na taj neprijatan i nedostojan način. Izvinjavam se zbog svog udela u skretanju sa teme i neugodnosti.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2012 20:54
|
offline
- Pridružio: 12 Jan 2006
- Poruke: 3240
- Gde živiš: Gde ja zivim...
|
Да би се видео боље када је на јарболу. И не, није то само наш обичај.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2012 21:13
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
@ Koska
I meni se više sviđa kada je grb u sredini, mada mi je najlepša trobojka bez aplikacija.
Državna zastava Srbije je temeljena na trgovačko-pomorskoj zastavi Kraljevine Srbije, o ovome smo već pričali, a nije jasno zašto je za taj osnov baš ona odabrana. Što se pomeranja tiče, logičnije je za taj odnos zastave da je 1/6 nego 1/7 jer bi to onda na neki način bio prošireni steg (kao kod Slovenaca).
O samim grbovima na zastavama smo već razgovarali, oni su obično kod trgovačko-pomorskog znamenja aplicirani bliže jarbolu. Kod državnih i drugih znamena je kroz istoriju bio češći slučaj da se grb postavi u sredinu, mada nova/novija rešenja sve češće dobijaju asimetrični oblik.
Jedan od razloga je težnja da zastave budu što prepoznatljivije i uočljivije dok viore - vertikalna strana zastave koja nije pričvršćena na jarbol (desna) se kreće slobodnije od ostatka zastave, i stvara se privid simetrije realno asimetričnog znamena, a eventualni amblem je na njoj tada uočljiviji (nego na simetričnoj).
Dosta je ovakvih primera (Španija, Slovačka, donekle Severna Koreja), izdvojio bih samo dva specifična, ranije pominjana.
- Zastava Francuske, pomorska. Ne sadrži grb, viorenje je balansirano različitim širinama plavog, belog i crvenog polja (30/33/37).
- Zastava Zambije. Retki slučaj gde je aplikacija na suprotnoj strani od jarbola.
Što se tiče zastava na utakmicama - državna je formalnijeg karaktera, i vezuje se za samu Srbiju, ustanove i upravu zemlje. Takvu zastavu ne bi trebali da koriste sami žitelji.
З А К О Н
О ИЗГЛЕДУ И УПОТРЕБИ ГРБА, ЗАСТАВЕ И ХИМНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
::…
Употреба Државне заставе
Члан 20.
Државна застава стално се вије на главном улазу у зграде државних органа, изузев Народне скупштине, и у њиховим службеним просторијама.
Државна застава вије се:
1) на главном улазу у зграду Народне скупштине у време заседања и на државни празник Републике Србије;
2) на главном улазу у зграде органа покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавних служби на државни празник Републике Србије.
Ако се у једној згради налазе службене просторије више државних органа, вије се једна застава.
Посебни случајеви употребе Државне заставе
Члан 21.
Државна застава употребљава се на ваздухоплову, броду или другом пловном објекту ради означавања њихове припадности Републици Србији, под условима и на начин који су утврђени посебним прописима.
Истицање на бирачким местима
Члан 22.
Државна застава истиче се на бирачким местима на дан избора за државне органе.
Истицање у дане жалости
Члан 23.
У дане жалости сви државни органи, органи покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавне службе истичу државну заставу Републике Србије на пола копља односно јарбола.
Остали случајеви истицања Државне заставе
Члан 24.
Државна застава може се истицати:
1) на прославама и другим свечаним манифестацијама којима се званично обележавају догађаји значајни за Републику Србију;
2) приликом међународних сусрета, такмичења и других скупова (политичких, научних, културно-уметничких, спортских и др.) на којима Република Србија учествује или је репрезентована, у складу са правилима и праксом одржавања таквих скупова;
3) у другим случајевима, ако њена употреба није у супротности са овим законом.
...
Употреба Народне заставе
Члан 28.
Народна застава стално се вије на главном улазу у зграду Народне скупштине и главном улазу у зграде органа покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавних служби.
Ако се у једној згради налазе службене просторије више органа покрајинске аутономије и локалне самоуправе и јавних служби, вије се једна застава.
Народна застава истиче се на бирачким местима на дан избора за органе покрајинске аутономије и локалне самоуправе.
Ако се избори за државне органе и органе покрајинске аутономије односно локалне самоуправе одржавају истовремено, на бирачким местима истиче се Државна застава.
Остали случајеви употребе Народне заставе
Члан 29.
Народна застава може се истицати:
1) приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и сличних манифестација;
2) у другим случајевима, ако њена употреба није у супротности са овим законом.
…Vidim, cinoeye ti je već odgovorio, nijansu konciznije.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2012 21:43
|
offline
- tomcat114
- Građanin
- Pridružio: 30 Nov 2011
- Poruke: 86
|
Slažem se. Državnu zastavu (onu sa grbom) ne bi smeli da koriste ne samo obični građani, nego ni reprezentacije, lokalni i pokrajinski organi itd. itd. E sad što je praksa kod nas uvek ...
Što se asimetričnog postavljanja grba tiče, to se primenjuje posebno na vojnim zastavama.
I nemačka Državna zastava koja se formalno zove Službena zastava saveznih organa - Die Dienstflagge der Bundesbehoerden ima Savezni štit malo pomeren ka jarbolu ili koplju iako većina ljudi misli da je na sredini.
Ne znam koliko je jasno, ali se ipak vidi da je pomeren.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2012 01:41
|
offline
- zoranis
- Ugledni građanin
- Pridružio: 21 Dec 2006
- Poruke: 450
|
застава Бангладеша, диск померен ка јарболу да би деловало да је у средини када се застава вијори
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2012 03:33
|
offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Neki grbovi imaju objašnjenje (ili čak više njih) svoje simbolike, ali naš (zvanično) nema, iako postoje radovi koji se bave značenjem pojedinih elemenata.
Ukratko, za dve krune iznad štita neka od uobičajenih tumačenja su da one simbolizuju carevinu, potpunu slobodu, nezavisnost... kruna se sama po sebi tumači kao znak suvereniteta.
Nisu retki stavovi koji se zalažu za grb bez druge krune, paviljona/ogrtača i generalno uprošćeniji oblik. Ipak, čini mi se da bi svaka takva izmena činila naš grb u izvesnoj meri nepotpunim, siromašnijim simbolikom. Tu je još jednom i pitanje tradicije.
Zbog svega navedenog, ja bih lično čak proširio polje upotrebe Velikog grba (slično kao u npr. Monaku) i na član 14. kao i deo člana 15. zakona – možda ga i definisao kao jedini grb.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2012 12:59
|
offline
- F. sanguinea
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 07 Apr 2012
- Poruke: 2
|
00000 ::Шта кажете на ово, мало од једне главе представке орла, мало од друге главе представке орла, историјске представке главе орла по манастирима Српским на фрескама и рељефима без перца на глави, ноздрва на правом месту и ево резултата који се добија...
Orao da bi bio orao mora imati nakostriješena pera na glavi inače je soko.
|
|
|
|
|
|
Zašto uopšte grb nije na sredini zastave, već je pomeren za 1/7?
