|
Mercury ::Jel to neko pravilo?
Ti delovi uniforme se i ovako ne vide, a meni recimo uopste nisu ruzni, valjda stvar ukusa.
Sa bojama ti je kao i sa notama u muzici. Zna se koje note idu zajedno da sačinjavaju milozvučan akord, a koje ne idu, jer stvaraju šum, disharmoniju. Svi nemaju sluha, iako svi mogu da slušaju Pink. Ali komponovati mogu samo oni koji nešta znaju o muzičkoj teoriji.
Isto je i kod ove umetnosti, umetnosti i veštini krojenja, bojenja, oblikovanja itd. I tu postoje svoja pravila, neka logika. Ne može se samo reći: meni se sviđa, to je moj ukus (de gustibus non est disputandum).
... Ne razumem jedno, a to je nešto što se kod nas toliko puno susreće. Zašto ne preuzeti, "ukrasti", prekopirati", skinuti, maznuti nešto - ne košta te ništa - za što se je neko već pre patio i trošio novac, već ići izmišljati toplu vodu probavajući neke spektakularne koncepte (džepovi na trbuhu za kengure npr.) koje nećete naći tamo gde su stvari - za koje kažemo - da valjaju.
Pa zar je stvarno taj ponos toliki da ne može da se ponizi i kaže mozgom: Ono što je dobro i efiktivno, to je ono što nama treba ... 
+ Kod nas uopšte ne funkcioniše sistem. Hiljade slika je prošlo kroz samo ovaj forum pokazujući promašenost kroja (glomaznost, štrćavost, džepurine, ona kapa kuvarska, drečava zelena sje i sja itd.) ... U svakoj normalnoj zemlji (koja ima u vidu koliko je bitna lepa podoba (imidž) vojske kao istitucije), već bi se davno intervenisalo ... i to bi se ispravilo ...
Ovako ispada da danas u armiji nema ljudi koji razmišljaju i koji smeju da razmišljaju - jer nisu za to plaćani. Stražnja logika.
|
