Džemper na V izrez je bio standardna oprema uz M77 a taj sa rol kragnom je rađen za tenkovsko odelo kao i to crno pod odelo u vidu trenerek.
Sad još da dodam da je taj džemper na V izrez imao i mlađeg brata bez rukava kao Pulover sa istim predivom.
Mada je bila i verzija sa tanjim finijim predivom uz svečanu uniformu starešina i u malo tamnijij nijansi.
Kod mene su tokom 92-3 svi u četi vojne policije zadužili jedan komplet M89 SMB kao B i uz njega te rol džempere i crna pod odela.
A komplet je bio prema VESovima od Tenkovske do maskirne M89 a ubrzo smo među prvima dobili i M93 sa svim mogućim novinama koje su išle uz tu opremu..
Imam i to crno pod odelo, prva liga. Al sve koje sam preturio preko ruke su bili manji brojevi. Nemam lepe reči za SMB juniform. ALI! Hvala joj. Tek kad žeravica prione za gujcu , čovek uključi mozak. Sad to vidim, dok sam se znojav luftirao na Konjskoj poljni malo više Aleksinca nisam shvatao značaj te uniforme za moje formiranje u samostalnog čoeka. Dobro smo se izmrzli u njoj na Rtnju par puta..ma svaki dan je bilo da ti pukne film, što od neudobnosti opreme što od ladnoće što od ..svega. Kad pokisneš u njoj šmekaš kao pokisli pas. Tesna vetrovka (nekako se zalomilo da je većini to bila zamerka), bluza je dobra za ... vila promaja, džemper gubi smisao sa "v" izrezom... bla bla truć... sve već rečeno.
No tad sam naučio da sam pazim na sebe. Ne čekam da me država utopli, osuši, olakša teret... Svaki teren, vežba... mrdanje van kasarne ja teglim brdo stvari. Što formacijskih što ..formacijskih al nekih tuđih formacija. Nisam žalio ni para na opremu... I kad god je bilo do mene ja sam se sačuvao od leda, kiše ,vetra...I mogao sam po ledu, kiši, vetru. Kad pogledam oko sebe vidim ljude koji nebi umeli sebe da sačuvaju kad bi bili malo više vremena van "radijatora". Telefon od xxx eura a za kišu... ništa. Patrola od xy Km a na nogama lepljene htz cipele... Mlogo je da se da 1500 din za goretex...a nije mnogo da se da za neku glupost cela plata.
Malo pre me zove gosn bogom dani Gruppenführer da me pita dal imam ranac za marš da mu pozajmim. Za mene je on samo za freging dobar..bedno....nemati ni ranac a vuče platu...pi!
Da završim mudrovanje...ako nisi zadovoljan ponuđenim ti poljubi pa ostavi. I koristi bolje. Sveta dužnost svakog ko se smatra čovekom i potencijalnim ratnikom. Ako trpiš baš svaku glupost koja ti se nameće "od gore" onda si rob. Ćuti i trpi. Sad me niko ne može naterati da nisim opremu koja mi ne odgovara ,van piste , kao npr novi prsluk... M10 ..kako li se vabi?
Dakle čista pragmatičnost a emocije u stranu. Kako za M77 tako i za M10.
sakota79 ::Imam i to crno pod odelo, prva liga. Al sve koje sam preturio preko ruke su bili manji brojevi. Nemam lepe reči za SMB juniform. ALI! Hvala joj. Tek kad žeravica prione za gujcu , čovek uključi mozak. Sad to vidim, dok sam se znojav luftirao na Konjskoj poljni malo više Aleksinca nisam shvatao značaj te uniforme za moje formiranje u samostalnog čoeka. Dobro smo se izmrzli u njoj na Rtnju par puta..ma svaki dan je bilo da ti pukne film, što od neudobnosti opreme što od ladnoće što od ..svega. Kad pokisneš u njoj šmekaš kao pokisli pas. Tesna vetrovka (nekako se zalomilo da je većini to bila zamerka), bluza je dobra za ... vila promaja, džemper gubi smisao sa "v" izrezom... bla bla truć... sve već rečeno.
No tad sam naučio da sam pazim na sebe. Ne čekam da me država utopli, osuši, olakša teret... Svaki teren, vežba... mrdanje van kasarne ja teglim brdo stvari. Što formacijskih što ..formacijskih al nekih tuđih formacija. Nisam žalio ni para na opremu... I kad god je bilo do mene ja sam se sačuvao od leda, kiše ,vetra...I mogao sam po ledu, kiši, vetru. Kad pogledam oko sebe vidim ljude koji nebi umeli sebe da sačuvaju kad bi bili malo više vremena van "radijatora". Telefon od xxx eura a za kišu... ništa. Patrola od xy Km a na nogama lepljene htz cipele... Mlogo je da se da 1500 din za goretex...a nije mnogo da se da za neku glupost cela plata.
Malo pre me zove gosn bogom dani Gruppenführer da me pita dal imam ranac za marš da mu pozajmim. Za mene je on samo za freging dobar..bedno....nemati ni ranac a vuče platu...pi!
Da završim mudrovanje...ako nisi zadovoljan ponuđenim ti poljubi pa ostavi. I koristi bolje. Sveta dužnost svakog ko se smatra čovekom i potencijalnim ratnikom. Ako trpiš baš svaku glupost koja ti se nameće "od gore" onda si rob. Ćuti i trpi. Sad me niko ne može naterati da nisim opremu koja mi ne odgovara ,van piste , kao npr novi prsluk... M10 ..kako li se vabi?
Dakle čista pragmatičnost a emocije u stranu. Kako za M77 tako i za M10.
Pamtim i ja marseve na rujevicu i streliste sumatovac i rtanj.
Dopuna: 16 Sep 2016 12:49
Govorio sam o zaostavstinama JNA u VS. Iskopao sam ovu sliku na FB. Ja licno kad pogledam ovu sliku osecam sramotu.
Stvarno ne razmem tvoju mržnju prema JNA, prvo na ovom forumu ima veliki broj ljudi koji su služili, pa i ratovali u istoj toj JNA.
Drugu VJ, kao prethodnik VSiCG i VS, je direktni naslednik JNA (ne hvataj na pravo znaš, o čemu je reč).
Treće većina opreme, naoružanja i vojne tehnike koji se koristi u VS je iz JNA.
p.s.
Ne znam da li si upoznat ali većina Srba, pa ni ja, nisu želeli raspad Jugoslavije.
ВП3987 стварно друже мало спусти лопту.Одговарало би ти нпр. да се сликао поред четничке заставе?
Па мој заставник и дан данас држи заставицу Југославије на зиду,мислим зашто би се стидео или што би га било срамота?
А ја кад видим такву слику видим да још има нормалних младих људи који нису заслепљени ултранационалистичким идејама појединих организација,већ се поносе својом историјом!
Била једном једна земља из филма подземље...Лепа порука од 2:34...
Dopuna: 16 Sep 2016 19:39
Највећа фора је то што се овде ми препуцавамо између себе ко и на темама о 2.СР и грађанском рату између партизана и ЈВуО тј. четника, а и једни и други су се гинули не за Србију већ за ту Југославију, само са другачијим уређењем, једно капитаистичко-моанрхситичко, а друго социјалистичко. И у оба покрета све на почетку били Срби (код партизанског су велику већину са преко 90% чинили Срби).
Срби гинули против фашиста и од своје руке међусобно за Југославију (белу или црвену) и сад се овде неко срами те исте Југославије ма које боје она била. Те Југославије која је део историје српског народа и за коју је већиан српског народа и по избијању рата од 1991-95 године била спремна да положи свој живот верујући у исту. За разлику од осталих народа, који нису више имали користи од исте, у ствари велика већина њих никада није ни хтела да живи у тој држави, али је ето искрористила похлепу нашег краља Александра да буде велико југословенски краљ уместо српски.
Мада је било и међу њима оних који нису хтели да ратују, а такви људи су нажлост били у мањини и обићно су припадали партизанским породицама који су ратовали раме уз раме са Србима у партизанским одредима. Остали су били па сви у квинслишким одредима да би се крајем 1944. године тј. у новембру велика већина прешла на страну партизана.
Ја се поносим мојом партизанском историјом, ејр је моја породица поред јасеновца дала огромне жртве управо у тим партизанима, а нису били комунсити него су мушки ишли у те партизане јер у срему четника није било и не кривим их ишли су да покушају да спасу главу од усташа и немаца...
Али не мрзим нити се стидим моје српске историје и истоприје српског народа из првог светског рата па и пре тога.
Толко од мене...
Dopuna: 16 Sep 2016 19:40
Јадан је народ који се стиди своје историје ма каква она била...
Jedan moj deda je bio partizan. Bio je vezista, radiotelegrafista u 12. srpskoj brigadi. Za celo trajanje rata ispalio je 12 metaka iz "pikavca" i bacio jednu bombu, kad mu se rodila kćerka (po njegovim pričama) Nakon rata je morao da dosluži u Ohridu. Opet kao radiotelegrafista. Neka nepismena budala mu nije uračunala mesece učestvovanja u NOR-u.
Drugi moj deda je bio seljak, nekim slučajem ili silom odredjen da bude četnički komandant sela. Nije se proslavio u borbama, pošto je napustio vojsku koja ga je mobilisala posle samo tri dana i jedne bitke (kod Kruševca). Inače se krio (i dan danji znam gde je bila ta zemunica, al' neću da vam kažem gde je, mož' da zatreba) od svih vojski koje su prolazile, iako je selo bilo sputno svim državama, uključujući i ovu sadašnju (do dana današnjeg oklevaju sa obnovom puta...)
Ja sam pošteno odradio svoj posao u ratu i pre njega. Pouzdano mi je poznato da ni jedan vojnik kojeg sam ja obučavao nije poginuo. Proverio sam, po spisku. Spiskove i danas čuvam. Ne volim sve, ne vole me svi, ali su svi živi.
Kojeg dela istorije, kojeg dede bih trebao da se stidim? Ja ne vidim razlog zbog kojeg bih se stideo. I neću da se stidim ničega.
postoje ljudi čije su aktivnosti u ratovima za sramotu (Ko je rekao Klinton, Bler...) mislio sam na naše.
Ko ima čega da se stidi, neka se stidi.
Velika većina ljudi nema čega da se stidi. Otišli su u rat zato što su morali, ponašali su se tamo kako su ih učili, ili kako su sami znali, snalaze se posle rata kako znaju.
Oni koji nas kite imenom zločinaca su svesni da smo u odnosu na njih mala deca.
Oduvek je bilo da najviše maše onaj koji ima muvu na kapi.
