|
Моји су за стражу по цичи зими (мислио сам да је пуцање дрвета и камена хипербола, гадно сам погрешио!), дужили комбинезоне "зека" млађи бата помињане бунде. Крзно пар година нестрижене овце изнутра, церада као колска споља, копчање напред (да не мисли неко- на леђима?).
На ноге млађане после неколико пари зимских радних, чизме тракторке, веома незграпне али термоизолационе (или "термоакумулационе", како их неки називаху).
Ту су биле и те кабасте рукавице, али је страдала глава, само поткапа и капа (титовка чојана).
Те зиме 84/85. је било толико загуљено да су стражу, где је било могуће срезали на сат (или мање?), док је мучни "осматрач ваздушног простора" ( модел -сиротињо и богу си тешка!) остајао по принципу колико може да издржи. При том слојевито обучени, као да нам је стилиста др Мацура, без флашице, али покушаш да испод шињела убуткаш све што имаш и можеш. Од пиџаме преко дугих гаћа, дукса (до неколико) итд.
Па дочекаш да чика официр, заваљен у удобну бараку са усијаном фуруном, не скидајући очи са портабл тевеа, одлучно нареди "Војнику није хладно, војник има шињел-вади то ћебе испод!"
Грање, картон преко, ђускаш неку парафразу фолклора, пипиревка или кокоњеште, после 10-15' почиње крцкање кристала леда у бронхијама... ЋИВША ЗИМА, клима и још свашта нешто (изворне умотворине).
@ Сириус- униформе, тј блузе ОМЈ су за извлачење оспособљене јаким пластичним гуртнама које иду испод пазуха а хватају се (за не дај боже) на раменима.
|
