Američki raketni štit u Evropi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Sep 2011 16:03 --------

[quote="BasCelik"]RJ ::*** 33 MINUTA ***

33 minuta je sjajan jednosatni dokumentarni video u kom je hronološki obrađena osnova strategije SAD u odbrani od raketnog NHB napada.
33 minuta potrebno je projektilu ispaljenom iz "osovine zla" - irana i severne koreje da dosegne cilj na teritoriji SAD....

Ma koja je to glupost.

Prvo Iran NEMA atomsku bombu, pa NEMA šta ni da pošalje.
Drugo, sve i da ima atomsku bombu, NEMA projektil koji je u stanju ni da se približi Americi.

Severna Koreja ima bombu, ali ni oni nemaju projektil kojim bi mogli da gađaju Ameriku, možda čak ni Japan -- a o bojevoj glavi dovoljnoj da se uopšte stavi na projektil, da i ne govorim.

Dakle, amerikanci eto znaju da je tim NEPOSTOJEĆIM projektilima, koje ove dve zemlje NEMAJU, potrebno tačno 33 minuta da "prelete" do Amerike, i to bez obzira što je reč o dve zemlje na dva različita kraja sveta.

msm... daj...

Klasično američko paranoidno prodavanje gluposti, protiv država koje, niti ugrožavaju ameriku bilo čim, niti su u stanju da joj naude.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Američki raketni štit uzdrmao Srbiju
B. SUBAŠIĆ | 18. septembar 2011. 20:57

Zašto je postavljanje američkog raketnog štita u Rumuniji uznemirio ceo Balkan. NATO želi da što pre zatvori priču o ”državi Kosovo”

AMERIČKO raketno postrojenje u stanju neprekidne bojeve gotovosti s projektilima i radarima uperenim ka Istoku biće uspostavljeno u Rumuniji kraj avio-baze Deveselu, ozvaničeno je prošlog utorka u Vašingtonu.

Američki državni sekretar Hilari Klinton i rumunski ministar inostranih poslova Teodor Bakonski potpisali su ugovor koji je označio početak stvaranja američkog raketnog štita u Evropi na livadama koje se nalaze oko 350 km severozapadno od Beograda.

Istog trenutka prostor oko baze Deveselu, gde planira postavljanje radara AEGIS i raketa SM-3 za presretanje protivničkih projektila, postao je potencijalna meta u koju će nišaniti mnogi. Rusija je besna zbog američkih raketa na kućnom pragu i najavljuje recipročne mere, za njih su životno zainteresovane ”zemlje-odmetnici” kako Vašington naziva Iran, Severnu Koreju i Siriju (ranije su u istom društvu bili Avganistan, Irak i Libija), a stalna pretnja bazi biće islamski fundamentalisti koji Balkan smatraju svojom teritorijom još od vremena rata u BiH, ukazuju srpski vojno-politički stručnjaci.

SMRTONOSNA VARKA
PROJEKAT raketnog štita dosta podseća na američki projekat ”rata zvezda” iz osamdesetih koji nikad nije realizovan, ali je izazvao katastrofu Sovjetskog Saveza, kaže bivši visoki jugoslovenski obaveštajni oficir. - Iako je ”rat zvezda” do kraja ostao samo propagandna floskula, Amerika je njom presudno uticala na svog protivnika u hladnom ratu. SSSR se prenapregao u trci sa naoružanjem što je dovelo do njegovog potpunog iscrpljivanja i raspada.- Vašington kaže da njegovi projektili nisu usmereni ka Rusiji, ali Moskva u to ne veruje. Američke rakete-presretači su opasne za Rusiju čak i da ne nišane ciljeve u ovoj zemlji. Naime, čak i ako su namenjene isključivo presretanju iranskih raketa, one bi ih najverovatnije rušile iznad ruske teritorije, a zamislite šta bi to značilo u slučaju nuklearnih projektila. Naravno, presretanje ne mora biti iznad Rusije, ono je moguće bilo gde iznad Balkana ili još gore, Srbije - kaže general Ninoslav Krstić iz Foruma za bezbednost i demokratiju.

Američka raketna postrojenja biće smeštena kraj postojeće vazduhoplovne baze Deveselu na 175 hektara, gde će biti instalirani radarski blok za praćenje cilja i brojne lansirne rampe, saopštio je Stejt department.

- Spoljni krugovi obezbeđenja prostiraće se van rumunskih granica, a pre svega u Srbiji, koja nije NATO zemlja i samim tim je sumnjiva. S obzirom na to da su ambasade centri obaveštajnog rada, a da se u Beogradu gradi najveća ambasada SAD na Balkanu, sigurno je da ni američki protivnici neće sedeti skrštenih ruku. Neizbežno je da se nađemo u vrtlogu špijunskog rata, a to ne može ostati bez posledica na političku i bezbednosnu situaciju - smatra Krstić.

Tezu da će u Srbiju stići ”strani vojno-bezbednosni efektivi koji nisu direktno vidljivi, ali su veoma uticajni i efikasni” zastupa i bivši visoki oficir jugoslovenske vojne obaveštajne službe čija je oblast rada bila istočna Evropa. On ističe da iNATO i Rusija smatraju Srbiju vrlo nezgodnim saveznikom jer se ovde u najnezgodnijim istorijskim trenucima dešavaju neočekivani obrti i prevrati.


AMERIČKI RAKETNI GRAD
ZVANIČNO, bazu raketnog štita će opsluživati osoblje od samo 150-200 pripadnika vojske, civilnih službenika Vlade SAD i ”kontraktora” - što je u vojnom žargonu označava plaćenike koji čuvaju vojne objekte. Osoblje baze će živeti u njenoj neposrednoj blizini, što podrazumeva i izgradnju američkog mini-grada, i njegovo snažno obezbeđenje. U američko-rumunskom sporazumu piše da je raketno postrojenje bezopasno po ljude i okolinu, čak i u slučaju presretačkih akcija, jer rakete ruše protivničke projektile samo kinetičkom energijom udara. Ipak, na dokumenta ”sitnim slovima” ostavlja se mogućnost izazivanja ”proporcinalno veće štete” ukoliko se odluči da presretači nose bojeve glave.
- Zapad je tradicionalno sumnjičav zbog našeg emotivnog odnosa prema Rusiji i vidi nas kao meko mesto u odbrani, naročito kad smo za leđima raketnog štita koji je na ruskim vratima - upozorava obaveštajni ekspert, koji je insistirao na anonimnosti.

On potvrđuje da, s druge strane, kod velikog dela ruskog rukovodstva i naroda postoji velika blagonaklonost prema Srbima, ali je značajan i deo establišmenta u Moskvi.

- Ne bez razloga, oni nam ne veruju i kažu da se Rusije setimo samo kad smo u nevolji, a čim isplivamo okrećemo im leđa. Stav te uticajne grupe u Moskvi je da Rusija ne isteruje srpske interese, ali i da ne prepušta potpuno Srbiju Zapadu - objašnjava obaveštajni stručnjak.

Profesor Andrija Savić s Akademije za bezbednost i diplomatiju upozorava da Srbija sada spada u red malih zemalja kojima preostaje samo da pažljivo prate situaciju i snalaze kako znaju u zoni sukoba interesa globalnih geopolitičkih igrača.

- Jednostavno, mi nemamo nikakve vojne potencijale i gabarite da se suprotstavljamo velikim silama. Floskula o otporu diplomatskim i političkim sredstavima, uobičajena u našem političkom žargonu je, nažalost, samo fraza, u praksi važi pravilo da onaj ko nema vojnu moć nema ni uticaj - konstatuje Savić.

On naglašava da je postavljanje raketnog štita u Crnomorskom regionu vrhunsko vojno i političko pitanje globalnog karaktera, ali da će se najteže odraziti na lokalnom nivou.

Po njegovom mišljenju nije uverljivo zvanično opravdanje Vašingtona za postavljanja raketnog štita oko Rusije, da će služiti odbrani evropskih članica NATO od iranskih projektila.

- Projekat raketnog štita samo je ilustracija pomeranja pažnje NATO ka Istoku, odnosno zaokruživanje Rusije, države s najvećim energetskim i rudnim resursima na planeti. Drugi cilj je Kina, koja posebno brine SAD, jer sve američke projekcije ukazuju da može vrlo brzo grabi ka poziciji vodeće sila sveta - navodi Savić.

On naglašava da su Rusi veoma svesni opasnosti i da se njihov odgovor ne završava na žestokim diplomatskim reakcijama.

- Šta Rusija misli o raketnom štitu pokazuje činjenica da sve značajniji deo budžeta ulažu u novu vojnu tehnologiju. Pošto Amerika ne odustaje od štita, nad svetom se nadvija pretnja nove velike vojne krize. U toj priči Balkan i Srbija više nisu u primarnom fokusu i zato NATO želi da što pre zatvori priču o ”državi Kosovo” koju je ova organizacija doslovno stvorila. Oni svim sredstvima sad pokušavaju da i sever Kosova stave pod kontrolu Prištine jer im se žuri da osiguraju

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.h.....mao-Srbiju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je krajnje jasno:
Citat:- Šta Rusija misli o raketnom štitu pokazuje činjenica da sve značajniji deo budžeta ulažu u novu vojnu tehnologiju. Pošto Amerika ne odustaje od štita, nad svetom se nadvija pretnja nove velike vojne krize. U toj priči Balkan i Srbija više nisu u primarnom fokusu i zato NATO želi da što pre zatvori priču o ”državi Kosovo” koju je ova organizacija doslovno stvorila. Oni svim sredstvima sad pokušavaju da i sever Kosova stave pod kontrolu Prištine jer im se žuri da osiguraju leđa i u potpunosti se posvete geopolitičkim ciljevima na istoku - zaključuje prof. Savić.


Rusima ovaj raketni štit u suštini sa vojne tačke gledišta nije velika pretnja. Moderna Rusija ne želi da se gleda sa ostatkom Evrope preko nišana kao u doba hladnog rata i žele trošiti svoj kapital pametnije za dalji razvoj, a ne samo na novo oružije.

• 2Ovo se svidja korisnicima: sasans23, CHARLIE JA.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Floskula o otporu diplomatskim i političkim sredstavima, uobičajena u našem političkom žargonu je, nažalost, samo fraza, u praksi važi pravilo da onaj ko nema vojnu moć nema ni uticaj

Jednostavno i tacno receno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Štit NATO je pretnja i za Srbiju
Boris Subašić | 24. septembar 2011. 20:53 | Komentara: 30

Postavljanje američkih raketnih baza u Rumuniji aktivna je pretnja i Srbiji. Iako vojno neutralna, Srbija može da bude kolateralna šteta eventualnog raketnog udara




SAMO dva dana posle potpisivanja ugovora o postavljanju američkog raketnog štita u rumunskoj avio-bazi „Deveselu“, Vašingon je 15. septembra overio sporazum s Poljskom, da i na njenoj teritoriji do 2018. izgradi identičnu raketnu bazu. Rusija je kratko odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO.

U Bugarskoj su odmah upozorili da se baza „Deveselu“ nalazi na samo sedamdesetak kilometara od aktivne nuklearne elektrane „Kozloduj“ i na sličnom rastojanju od nuklearke u izgradnji u Belenu. Srpski vojno-bezbednosni stručnjaci tvrde da će posledice izgradnje raketnog štita osetiti i Srbija, čija se granica na Dunavu kod Prahova i đerdapska brana nalazi na samo 150 km severozapadno od „Deveselua“, dok je Beograd udaljen oko 350 km.

- Američke rakete u Rumuniji okrenute su ka Rusiji i time se baza „Deveselu“ legitimisala kao prvi potencijalni cilj ruskog udara, a za njom sledi i ceo prostor iza, po dubini teritorije - kaže general Radovan Radinović, dugogodišnji načelnik Katedre za strategiju u Školi nacionalne odbrane. - Rusija ima pouzdano odvraćanje i odmazdu za sve situacije i svaka pretnja izaziva odgovarajuće kontramere ka zemljama NATO. Naš problem je što smo, iako neutralni, na smeru udara.

Baza raketnog štita u Rumuniji zahvataće 175 hektara zemljišta na kome će biti raspoređeni radarsko-informatički sitem AEGIS, za otkrivanje i praćenje cilja, i lanseri s raketama SM-3, koje samo kinetičkim udarom uništavaju protivničke projektile. Ugovorom je predviđena i mogućnost da one mogu da budu naoružane i bojevim glavama. Njihov cilj su, po tvrdnjama Vašingtona, „isključivo balistički projektili iz Irana koji ugrožavaju evropske zemlje“ NATO.

Međutim, iranske rakete najvećeg dometa najviše ugrožavaju upravo Rusiju i Belorusiju, a ne Evropu, jer samo projektil „sadžil-2“ može da dobaci najdalje do Krima, objašnjava general Miloš Đošan, ekspert za raketno naoružanje i protivvazdušnu odbranu.

Sve velike krize rešavaju se vojnim putem, podsećaju naši sagovornici i upozoravaju da se zbog toga i raspoređuju nova oružja i izmišljaju novi neprijatelji.

- Živimo u periodu uspostavljanja novog hladnog rata - tvrdi dr Slobodan Mišović, redovni profesor Fakulteta bezbednosti, ekspert za geostrateška pitanja. - Brojni su razlozi postavljanja raketnog štita uz granice Rusije, a najznačajniji je dokazivanje ekonomske i vojne moći SAD i zemalja NATO svima u međunarodnoj zajednici. Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe. Drugi važan cilj je unutrašnja polarizacija stanovništva u Rusiji.

Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava prof. Mišović:

- To je posebno aktuelno zato što su naši PVO odbrambeni sistemi zastareli. Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane.

Naš sagovornik smatra da razmeštanje raketnog štita u Rumuniji stavlja Srbiju pred težak izbor - ili da ne ulaže u odbranu i dodatno smanji bezbednost, ili da poveća finansijske izdatke, i tako još više osiromaši.

NATO neće pritiskati Srbiju da formalno uđe u članstvo Alijanse posle postavljanja raketnog šita u Rumuniji, smatra prof. Milan Mijalkovski s Fakulteta bezbednosti, ekspert za pitanja bezbednosti i obaveštajnog rada. On smatra da je svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.

- Međutim, onaj ko poseduje moć ima veliki problem, jer ga ona uvek iskušava da je upotrebi. U takvom slučaju sukoba velikih razmera, Srbija bi lako mogla da postane kolateralna šteta, ne samo zbog raketnog štita u Rumuniji, već i zbog američkih baza na Kosovu. Međutim, mnogo veća opasnost celoj jugoistočnoj Evropi u tom slučaju pretila bi od pogotka u nuklearnu elektranu „Kozloduj“ - smatra prof. Mijalkovski.

KOSMIČKI PRESRETAČ

BORBENO-RAKETNI sistem AEGIS za presretanje suparničkih raketa srednjeg dometa do sada je bio razmešten na ratnim brodovima NATO, kaže general Đošan.

- Sistem AEGIS naoružan je trostepenom raketom - presretačem SM-3 dometa do 500 km, koju proizvodi „Boing“. Specifičnost je bojeva glava, koja ima svoj motor, pa se ta raketa može smatrati četverostepenom. Motor na bojevoj glavi rakete daje joj dodatno ubrzanje, čime se povećava kinetička energija prilikom udara u metu. Na cilj se navodi termovizijski, što obezbeđuje IC kamera velike osetljivosti. Reč je o moćnom raketnom sistemu, namenjenom za presretanje balističkih raketa na velikim visinama, van atmosfere, u kosmosu.

RUSKO-KINESKI KIŠOBRAN

PRIKRIVENI cilj postavljanja američkog raketnog štita oko Rusije je zaustavljanje uspona Kine kao globalne ekonomske i vojne sile - smatra prof. Mišović. - Kina je „kost u grlu“ Zapadu i posebno SAD, zbog njenog tihog osvajanja sveta svojim ekonomskim prisustvom. Cilj postavljanja raketnog štita je i da spreči Rusiju i Kinu u nameri izgradnje novog zajedničkog odbrambenog raketnog kišobrana, čije je uspostavljanje već započeto.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.h.....-za-Srbiju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danas u Politici je glavna tema upravo raketni stit u rumuniji.....nije los tekst

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::danas u Politici je glavna tema upravo raketni stit u rumuniji.....nije los tekst

Мачеви и штитови на Балкану

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Americ.....nu.sr.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danko SVIK VRS ::Štit NATO je pretnja i za Srbiju
Boris Subašić | 24. septembar 2011. 20:53 | Komentara: 30

Postavljanje američkih raketnih baza u Rumuniji aktivna je pretnja i Srbiji. Iako vojno neutralna, Srbija može da bude kolateralna šteta eventualnog raketnog udara




SAMO dva dana posle potpisivanja ugovora o postavljanju američkog raketnog štita u rumunskoj avio-bazi „Deveselu“, Vašingon je 15. septembra overio sporazum s Poljskom, da i na njenoj teritoriji do 2018. izgradi identičnu raketnu bazu. Rusija je kratko odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO.

U Bugarskoj su odmah upozorili da se baza „Deveselu“ nalazi na samo sedamdesetak kilometara od aktivne nuklearne elektrane „Kozloduj“ i na sličnom rastojanju od nuklearke u izgradnji u Belenu. Srpski vojno-bezbednosni stručnjaci tvrde da će posledice izgradnje raketnog štita osetiti i Srbija, čija se granica na Dunavu kod Prahova i đerdapska brana nalazi na samo 150 km severozapadno od „Deveselua“, dok je Beograd udaljen oko 350 km.

- Američke rakete u Rumuniji okrenute su ka Rusiji i time se baza „Deveselu“ legitimisala kao prvi potencijalni cilj ruskog udara, a za njom sledi i ceo prostor iza, po dubini teritorije - kaže general Radovan Radinović, dugogodišnji načelnik Katedre za strategiju u Školi nacionalne odbrane. - Rusija ima pouzdano odvraćanje i odmazdu za sve situacije i svaka pretnja izaziva odgovarajuće kontramere ka zemljama NATO. Naš problem je što smo, iako neutralni, na smeru udara.

Baza raketnog štita u Rumuniji zahvataće 175 hektara zemljišta na kome će biti raspoređeni radarsko-informatički sitem AEGIS, za otkrivanje i praćenje cilja, i lanseri s raketama SM-3, koje samo kinetičkim udarom uništavaju protivničke projektile. Ugovorom je predviđena i mogućnost da one mogu da budu naoružane i bojevim glavama. Njihov cilj su, po tvrdnjama Vašingtona, „isključivo balistički projektili iz Irana koji ugrožavaju evropske zemlje“ NATO.

Međutim, iranske rakete najvećeg dometa najviše ugrožavaju upravo Rusiju i Belorusiju, a ne Evropu, jer samo projektil „sadžil-2“ može da dobaci najdalje do Krima, objašnjava general Miloš Đošan, ekspert za raketno naoružanje i protivvazdušnu odbranu.

Sve velike krize rešavaju se vojnim putem, podsećaju naši sagovornici i upozoravaju da se zbog toga i raspoređuju nova oružja i izmišljaju novi neprijatelji.

- Živimo u periodu uspostavljanja novog hladnog rata - tvrdi dr Slobodan Mišović, redovni profesor Fakulteta bezbednosti, ekspert za geostrateška pitanja. - Brojni su razlozi postavljanja raketnog štita uz granice Rusije, a najznačajniji je dokazivanje ekonomske i vojne moći SAD i zemalja NATO svima u međunarodnoj zajednici. Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe. Drugi važan cilj je unutrašnja polarizacija stanovništva u Rusiji.

Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava prof. Mišović:

- To je posebno aktuelno zato što su naši PVO odbrambeni sistemi zastareli. Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane.

Naš sagovornik smatra da razmeštanje raketnog štita u Rumuniji stavlja Srbiju pred težak izbor - ili da ne ulaže u odbranu i dodatno smanji bezbednost, ili da poveća finansijske izdatke, i tako još više osiromaši.

NATO neće pritiskati Srbiju da formalno uđe u članstvo Alijanse posle postavljanja raketnog šita u Rumuniji, smatra prof. Milan Mijalkovski s Fakulteta bezbednosti, ekspert za pitanja bezbednosti i obaveštajnog rada. On smatra da je svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.

- Međutim, onaj ko poseduje moć ima veliki problem, jer ga ona uvek iskušava da je upotrebi. U takvom slučaju sukoba velikih razmera, Srbija bi lako mogla da postane kolateralna šteta, ne samo zbog raketnog štita u Rumuniji, već i zbog američkih baza na Kosovu. Međutim, mnogo veća opasnost celoj jugoistočnoj Evropi u tom slučaju pretila bi od pogotka u nuklearnu elektranu „Kozloduj“ - smatra prof. Mijalkovski.

KOSMIČKI PRESRETAČ

BORBENO-RAKETNI sistem AEGIS za presretanje suparničkih raketa srednjeg dometa do sada je bio razmešten na ratnim brodovima NATO, kaže general Đošan.

- Sistem AEGIS naoružan je trostepenom raketom - presretačem SM-3 dometa do 500 km, koju proizvodi „Boing“. Specifičnost je bojeva glava, koja ima svoj motor, pa se ta raketa može smatrati četverostepenom. Motor na bojevoj glavi rakete daje joj dodatno ubrzanje, čime se povećava kinetička energija prilikom udara u metu. Na cilj se navodi termovizijski, što obezbeđuje IC kamera velike osetljivosti. Reč je o moćnom raketnom sistemu, namenjenom za presretanje balističkih raketa na velikim visinama, van atmosfere, u kosmosu.

RUSKO-KINESKI KIŠOBRAN

PRIKRIVENI cilj postavljanja američkog raketnog štita oko Rusije je zaustavljanje uspona Kine kao globalne ekonomske i vojne sile - smatra prof. Mišović. - Kina je „kost u grlu“ Zapadu i posebno SAD, zbog njenog tihog osvajanja sveta svojim ekonomskim prisustvom. Cilj postavljanja raketnog štita je i da spreči Rusiju i Kinu u nameri izgradnje novog zajedničkog odbrambenog raketnog kišobrana, čije je uspostavljanje već započeto.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.h.....-za-Srbiju

Мо же ли ми неко обајсни јел ово Русија и Кина праве заједнички ПРО???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe.
Ovo je dobra strategija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

treba promeniti naziv teme, ko je bre šta odustao, ovo se pretvorilo u SAD štit na Balkanu ???