offline
- boksi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2008
- Poruke: 7830
|
Vojska i policija biće dobro plaćeni za učešće u misijama van Srbije
Avantura za hrpu dolara
Slanje srpskih vojnika i policajaca na krizna žarišta u svetu, koje će biti omogućeno kada u Skupštini prođe predlog zakona o učešću srpske vojske i policije multinacionalnim operacijama van granica Srbije, doneće im status poluplaćenika! Naime, za vreme boravka u nekoj od zemalja u kojoj postoji potreba za njihovim angažovanjem, oni će imati više nego pristojne prihode.
Kako je predviđeno zakonom, oni će imati pravo na uvećanje plate, uvećan staž osiguranja, naknadu troškova za rizik u službi i dodatke za geografske i klimatske uslove, naknadu troškova putovanja za jedno putovanje do mesta stanovanja i nazad na svakih šest meseci provedenih u multinacionalnoj operaciji, lično osiguranje od bolesti, rizika ranjavanja, težih povreda, invaliditeta ili smrti, putne troškove i besplatan odmor u objektima predviđenim za odmor i rekreaciju po povratku iz multinacionalne operacije. Radni staž i penziono se podrazumevaju, s tim što se svakih 12 meseci računa kao 18 meseci.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je glavni novitet u ovom zakonu to što se ne pominje mandat UN-a.
- Dosada smo striktno bili vezani za UN, ali postoje i neke druge operacije koje nisu problematične, nisu rizične i korisne su za nas, a mi ne možemo da učestvujemo jer nemaju pokriće UN-a - smatra Radić.
On kaže da je svestan da opozicija ovaj predlog zakona tumači kao pripremu za učestvovanje u operacijama NATO.
- Ujedinjene nacije već duže vreme imaju problem u definisanju misija i kasne sa reagovanjem. Ali, to ne znači da će naši vojnici kao plaćenici da idu negde da ratuju - objašnjava Radić.
Inače, u obaveštenim krugovima priča se da bi lekari vojnog sanitetskog tima Crne Gore trebalo da dobijaju 100 evra za dan u Avganistanu, a procenjuje se da američki vojnik zarađuje oko 40.000 dolara godišnje u Iraku.
Operacije na račun Srbije
Prema predlogu zakona, troškovi pripreme, učešća i povratka pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane iz multinacionalnih operacija, kao i obaveze drugih pravnih lica u pružanju materijalne pomoći u vezi s realizacijom humanitarnih operacija, finansiraju se iz budžeta Republike Srbije. Pripadnici Vojske Srbije i drugih snaga odbrane ne mogu biti neprekidno duže od godinu dana u multinacionalnoj operaciji, osim u slučajevima koji su precizirani u zakonu.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Priprema se teren za slanje naših vojnika i policajaca na krizna žarišta širom sveta
Srbe šalju na talibane
Srpski vojnici i policajci moći će da steknu ratno iskustvo na kriznim žarištima širom sveta, kroz operacije pod mandatom NATO ili u savezništvu sa nekom drugom državom, što će biti omogućeno zakonom čiji je predlog nedavno prošao na sednici Vlade.
Dosad su srpski vojnici mogli da idu samo u mirovne misije koje su pod mandatom Ujedinjenih nacija. Međutim, novousvojeni predlog zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije proširiće dijapazon mogućnosti za angažovanje srpskih oružanih snaga. To znači da nije isključeno da će srpski vojnici i policajci biti angažovani u Iraku (saveznička operacija SAD) ili Avganistanu (ISAF - operacija NATO), ako poslanici Skupštine Srbije ocene to kao nacionalni i odbrambeni interes zemlje.
Ove spekulacije zaživele su još za vreme posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, koji se odvojeno sastao s ministrom odbrane Draganom Šutanovcem. Navodno je Bajden sa Šutanovcem pričao o spremnosti Srbije da se uključi u neke operacije u kojima učestvuje SAD.
Predlog zakona predviđa ulazak u saveze na osnovu bilateralnih (između dve zemlje) i multilateralnih (više zemalja) ugovora, što može da bude problematično zbog toga što je Skupština već usvojila deklaraciju o vojnoj nezavisnosti.
Usvajanje predloga ovog zakona poklopilo se sa istupima DSS-a, koji ponovo traži raspisivanje referenduma o (ne)ulasku u NATO.
Međutim, ovaj zakon omogućava učešće u NATO operacijama i bez formalnog članstva u toj alijansi.
Potpredsednik DSS-a Miloš Aligrudić podseća da je odluka o slanju vojnika u inostranstvo isključivo na Skupštini, ali podseća da je njegova partija protiv svakog angažovanja Vojske van granica Srbije.
- Bili smo i protiv angažovanja našeg sanitetskog tima u Čadu u okviru norveškog kontingenta. Skupština Srbije je donela deklaraciju o vojnoj neutralnosti i ne znam kako bi se učešća u nekim operacijama mogla opravdati. Ovaj zakon je pokušaj Vlade da obezbedi blanko podršku za operacije u inostranstvu koje planira i da se opere namera Tadićeve koalicije da se naši vojnici šalju u misije pod komandom NATO - ocenjuje Aligrudić.
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić odbacuje ovakva tumačenja. On još tvrdi da se okvir obuhvaćen Poveljom UN-a podrazumeva.
- Nezamislivo je učestvovanje bez pozivanja na vrednosti koje baštinimo kao članovi UN-a. U predlogu stoji da učešće treba da bude u skladu s međunarodnim pravom i potvrđenim međunarodnim ugovorima - kaže Jovičić.
U novom zakonu stoji da multinacionalne operacije van granica Republike Srbije obuhvataju misije i zadatke u očuvanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti i mira u svetu. To su, osim operacija na očuvanju mira i sprečavanju sukoba, i učestvovanja u humanitarnim operacijama i „operacije pružanja pomoći u otklanjanju posledica međunarodnog terorizma i terorističkih napada većih razmera“.
Iz „mirovnih“ u „multinacionalne“ operacije
Za razliku od starog zakona, po kojem su vojnici išli u mirovne operacije, oni će sada biti upućivani u multinacionalne operacije. Prema novom zakonu, pripadnici Vojske treba da se ponašaju u skladu sa Ustavom Srbije i međunarodnim pravom, dok je stari zakon, osim poštovanja domaćih propisa, jasno pozivao na postupanje u skladu sa „propisima Organizacije ujedinjenih nacija“. Ujedinjene nacije se u novom zakonu, međutim, ne pominju ni na jednom mestu!
Jovičić: Ne moramo samo u misije UN
Igor Jovičić objašnjava da mogućnosti učestvovanja u multinacionalnim operacijama nisu iscrpljene samo misijama UN-a.
- Na primer, ako se desi hemijsko tehnološki akcident u nekoj susednoj državi, operacija pomoći ne mora da bude pod mandatom UN-a. Zakon omogućava učestvovanje u multinacionalnim operacijama prema interesu države, a o tome šta je u našem interesu odlučivaće Skupština. Ona, po ovom zakonu, usvaja godišnji plan za učestvovanje u multinacionalnim operacijama. Dakle, kad, šta i s kim, to treba da kaže Skupština - objašnjava Jovičić.
On podseća da učestvovanjem u multinacionalnim operacijama država poboljšava svoj međunarodni položaj.
- Učešće u ovim operacijama je druga od tri misije vojske i jedan je od najvažnijih instrumenata spoljne politike. To značajno doprinosi kredibilitetu države u međunarodnim okvirima - kaže Jovičić.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
